“Čitam portale i javim se kada me neko pozove i to je to. Nikada svoj, kako ga zovu pametni telefon nijesam koristio za stvari o kojima govorite”, kaže Tihomir (72) iz Podgorice, odgovarajući na pitanje Radija Slobodna Evropa (RSE) da li koristi digitalne servise i usluge preko modernih uređaja poput kompjutera ili pametnih telefona.
Sedamdesetpetogodišnja Đina kaže nam da joj nijesu potrebne te “tarakovine” (bespotrebne stvari):
“Đeca su mi van države a taj đavolji telefon koristim samo da ih čujem. A i kada bi morala preko telefona da zakažem pregled kod ljekara ne znam kako da to uradim“, kaže nam Đina.
Moderno doba sa uređajima poput kompjutera ili pametnog telefona omogućilo je da danas od kuće, iz kafane, dok se rekreiramo, možemo da platimo račune, porez, da zakažemo pregled kod ljekara, dobijemo elektronski recept, ili da provjerimo da li apoteka ima neki lijek, organizujemo putovanje, naručimo hranu i potrepštine…
No, pitanje je koliko stariji uspijevaju da isprate galopirajuću digitalizaciju života.
Milijana je penzionerka iz Kolašina koja, kako kaže za RSE ne bi znala da plati račun preko telefona. Nema ni pametni telefon sa ekranom na dodir (touch screen):
„Imam ovaj telefon 'na tipke' , ne vidim dobro a i komplikovano mi je ono da povlačim prstom gore dolje po ekranu. Pogriješiću nešto ili pokvariti pa onda ispadne veća šteta nego korist. Ne znam da li bi sve te novotarije oko plaćanja računa, zakazivanja pregleda i kupovine mogla uopšte da obavim preko ovog telefona jer je star sigurno više od 10 godina“, kaže Milijana.
Kada viša sila pobijedi strah
Biti penzioner u digitalnom dobu u Crnoj Gori u kojoj se sve češće osnovne životne potrebe ispunjavaju sa par klikova na kompjuteru ili telefonu nije lako. Nove tehnologije pružaju neograničene mogućnosti samo onima koji ovladaju vještinama.
Pandemija korona virusa dodatno je primorala građane da se sa tradicionalnog prebace na elektronsko “opošljavanje” kako Podgoričani nazivaju svakodnevne obaveze plaćanja računa, odlaska u trgovinu, bolnicu, poštu...
Novinarka Damira Kalač koja je vodila brojne radionice za starije na kojima su obučavani za upotrebu interneta, kaže za RSE da pandemija pokazala da građani, kao i institucije, koriste nove tehnologije onda kada nemaju drugog izbora:
“Onoga momenta kada smo bili prinuđeni da mnoge potrebe obavimo onlajn umjesto onako kako smo navikli, svi su se prilagodili brzo. Svi su odjednom prihvatili da moraju da budu na internetu, i građani i institucije i pružaoci usluga. Prihvatili smo i da je škola preseljena onlajn”.
Da se navike crnogorskih građana mijenjaju kada ih okolnosti na to primoraju, pokazuje i podatak koji je RSE dostavljen iz Ministarstva javne uprave, digitalnog društva i medija o tome da je od početka pandemije zabilježen porast korišćenja elektronskih usluga 25 procenata u odnosu na period prije pojave virusa.
Govoreći o razlozima zašto starija populacija građana ipak i dalje slabije prihvata nove tehnologije, Kalač navodi da je ključni problem strah:
“Ukapirala sam tokom rada sa penzionerima da je moj najvažniji zadatak da razbijem taj njihov strah. Na kraju mi je negdje manje bilo važno da oni završe obuku sa nekim znanjem koliko da razbiju tu predrasudu da oni nešto ne mogu ili ne znaju”.
Rijetki su stariji koji su ovladali vještinama i uveliko koriste blagodeti koje im pružaju razne aplikacije preko kojih iz komfora svoga doma završavaju razne obaveze.
“Ja onlajn rezervišem hotele kada idem na planinarenje, preko aplikacije e-zdravlje završavam elektronski recept i zakazujem pregled kod doktora. Ne kupujem stvari preko interneta jer ste često ograničeni da morate da kupite određenu količinu pa onda to izbjegavam”, kaže za RSE Milena Andrijašević penzionerka iz Podgorice.
Njena sugrađanka Vesna Lakuš takođe koristi digitalne servise:
“Preko kompjutera kupujem avionske karte a preko telefona plaćam račune i koristim aplikaciju za zakazivanje pregleda i dobijanje elektronskog recepta. To nam je bilo veoma važno u proteklom periodu kada zbog korone nijesmo smjeli da izlazimo iz kuće”.
Država će misliti na starije
Iz Ministarstva javne uprave, digitalnog društva i medija kažu za RSE da će programi cjeloživotnog učenja namjenjeni opštoj javnosti i osjetljivim kategorijama građana, kao što je starija populacija, biti neizostavan element budućih strategija digitalne transformacije društva.
“Svjesni smo da ukoliko se ne bude vodilo računa i o pravu starijih osoba da budu digitalno informisane, edukovane i uključene, ova grupa može ostati bez mnogih prava koja im pripadaju, ali je, takođe, važno i jasno mapirati prave uzroke. Iako godine nisu prepreka upotrebi digitalnih tehnologija, jasno je da se starije osobe suočavaju i sa drugim preprekama kao što su troškovi, vještine i invaliditet”, navode u ministarstvu.
Damira Kalač poziva državu da uključi i edukuje starije u procesu digitalizacije:
“Oni su nekako zaboravljeni u našem društvu. Ovdje sistem koristi vaš intelektualni kapacitet i sposobnosti do nekih kasnijih 40-tih godina a onda kada uđete u poznije godine on vas jednostavno zaboravi. Ti ljudi su ostvareni profesionalci, puni znanja i ideja. To je ogroman potencijal”, poručuje Kalač.
Samo nek je digitalno
Vlada Crne Gore koja je izabrana 4. decembra prošle godine, kao jedan od strateških ciljeva tokom mandata ističe modernizaciju javne uprave kroz digitalizaciju svih servisa i usluga koje su građani do sada dobijali na šalterima i u kancelarijama državnih i ustanova lokalne samouprave.
Ministarka javne uprave, digitalnog društva i medija Tamara Srzentić 21. jula ove godine saopštila je da je Crnu Goru došao Miki Dikerson (Mikey Dicerson), američki ekspert za digitalne servise, koji će pomoći domaćim stručnjacima “da se suoče sa izuzetnim izazovima na polju e – uprave i digitalnih servisa “.
A da je pred državom veliki posao može se naslutiti na osnovu istraživanja MONSTAT-a o upotrebi informaciono-komunikacionih tehnologija u 2020. godini, u kojem se navodi da gotovo dvije trećine ispitanika (59,1 odsto) nikada nijesu kupovali ili naručivali robu ili usluge putem Interneta.
Godinu ranije ispod deset posto građana koristilo je digitalne servise. Istraživanje IPSOS-a iz 2019. godine pokazalo je da svega 7 odsto građana koristi e-banking, a e-usluge javne administracije pet procenata.
Facebook Forum