U Srbiji je, prema poslednjim podacima 8. jula, registrovano 357 novih slučajeva COVID-a 19. Podaci govore i da je od početka pandemije u Srbiji ukupno registrovano 17.076 pacijenata sa tom bolešću od koje je umrla 341 osoba.
Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, u svojim izjavama nekoliko puta je istakao da u poređenju sa drugim državama u regiji, Srbija radi najveći broj testova.
"Srbija je po ukupnom broju urađenih testova na 100.000 stanovnika uradila najviše testova na korona virus u regionu, a u Evropi su samo četiri zemlje, u odnosu na broj stanovnika, ispred Srbije, a to su Nemačka, Austrija, Švajcarska i Italija", rekao je Vučić 4. jula na konferenciji za novinare.
Međutim, u realnosti proces testiranja u Srbiji nije nimalo jednostavan. On počinje sa višesatnim čekanjem ispred Doma zdravlja, a završava čekanjem i po nedelju dana na rezultate.
U rubrici Zašto? Radija Slobodna Evropa epidemiolog Predrag Delić, pomoćnik direktora Instituta za javno zdravlje u Kragujevcu objašnjava zašto se rezultati PCR testova u Srbiji čekaju i po sedam dana.
"Pretpostavljam da su najčešća uska grla u realizaciji testova predstavljaju same ustanove gde se vrši testiranje. Pretpostavljam da je broj testova koji se u tim institucijama u kojima se radi validacija uzoraka da broj uzoraka prevazilazi njihove kapacitete", rekao je Delić.
On je ocenio da se iz tog razloga čeka više nego što bi trebalo u nekim normalnim okolnostima.
Ko je radio validaciju uzoraka?
Delić je podsetio da su na početku epidemije u Srbiji validaciju uzoraka radile nezdravstvene ustanove poput Instituta za veterinu Kraljevo, zatim Nacionalog instituta za hranu Batajnica ili Mlekare Šabac, koje su bile opremljene, za razliku od zdravstvenih ustanova koje nisu imale adekvatne kapacitete.
"Kod nas je referentna ustanova za validaciju na početku bio Torlak, međutim njegovi kapaciteti nisu bili dovoljni da odgovore na potrebe za testiranje građana cele Srbije. Zato se prešlo i na testiranje u drugim ustanovama, odnosno na validaciju uzoraka", objasnio je Delić.
On je dodao i da pretpostavlja da će to u budućnosti biti imperativ - da zdravstvene ustanove budu opremljene odgovarajućim aparaturama i da imaju odgovarajuće kadrove, koji će moći da budu deo sistema.
Delić je poručio i da primarna vodilja u borbi protiv COVID-19 mora biti testiranje.
"Jer, što većim testiranjem i što većim obuhvatom populacije mi stičemo pravu sliku o tome ko je pozitivan, ko nije i na taj način možemo da reagujemo tek kada na velikom uzorku budemo radili masovna testiranja i možemo da napravimo tu podelu na ljude koji su bili u kontaktu sa COVDIM-om 19 od onih koji nisu. I da imamo tačnu predstavu o tome kolika je zahvaćenost populacije, odnosno da iz populacije izvučemo ljude koji su pozitivni, koje treba izolovati, kako ne bi došlo do širenja na ostalu populaciju", objasnio je on i zaključio da se to može postići jedino testiranjem.
Gde se radi dijagnostika?
Prema obaveštenju koje je istaknuto na sajtu Ministarstva zdravlja Srbije covid19.rs, građani koji imaju simptome oboljevanja (povećana temperatura, kašalj, bol u grlu) treba da se jave u takozvane COVID-19 ambulante matičnog doma zdravlja.
"U tim ambulantama će svakome sa navedenim simptomima biti urađena dijagnostika, odnosno rentgenski pregled pluća, krvna slika, izmerena temperatura, urađen brzi test", piše u obaveštenju.
PCR test ili testovi polimerne lančane reakcije su najtačniji način da se odredi da li je neko inficiran čak iako ta osoba ne pokazuje simptome. Test uključuje bris iz grla i nosa i laboratorijsku analizu uzorka kako bi se utvrdilo postojanje jedinstvenog genetskog koda virusa i bolesti COVID-19.
Prema instrukcijama Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" od 5. juna, pacijentima se radi PCR testiranje o trošku države ako su hospitalizovani, imaju simptome akutne respiratorne bolesti, ako se smeštaju u domove za stare ili drugi kolektivni smeštaj gde je osetljiva grupa pacijenata, kod osoba kod kojih je prethodno potvrđen COVID-19 ili ako brzi test pokaže prisustvo IgM antitela (pozitivan nalaz).
Prema saopštenju Vlade Srbije od 2. jula, kontakti zaraženih osoba se ne testiraju.
"To znači da osobe koje su bile u kontaktu sa potvrđenim zaraženima neće biti automatski testirane dok lekari na pregledu ne utvrde da za testiranjem ima potrebe", navodi se u saopštenju.
Na sajtu Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd navodi se da se građani mogu testirati (PCR testiranje) na lični zahtev, uz nadoknadu od 6.000 dinara (oko 50 evra).
