Srbija traži jednak tretman za sve partnere sa Zapadnog Balkana prilikom realizacije Plana rasta Evropske unije i protiv je bilo kakvog političkog uslovljavanja učešća u tom projektu, izjavio je 5. februara ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić.
Dačić je na ministarskom sastanku o Zapadnom Balkanu u Rimu rekao da je Srbija "spremna da ozbiljno i odgovorno radi" na realizaciji Plana rasta, "verujući da će ta inicijativa dodatno ojačati i približiti" ekonomije i društva zapadnobalkanske šestorke i ubrzati proces evropskih integracija, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova.
"Sa druge strane, ono što tražimo jeste fer i jednak tretman za sve partnere sa Zapadnog Balkana u ovoj inicijativi i protiv smo bilo kakve politizacije ili političkog uslovljavanja učešća", kazao je Dačić.
Plan rasta za Zapadni Balkan, koji je Evropska komisija usvojila u novembru prošle godine, predviđa finansijsku podršku od šest milijardi evra, od kojih su dve milijarde bespovratni grantovi, a četiri milijarde povlašćeni krediti koje daje EU.
Svrha Plana je da podstakne ekonomski rast i ubrza socioekonomsko usklađivanje.
Plan se odnosi na period od 2024. do 2027. godine i predviđa da svaka vlada zapadnobalkanske šestorke dobije određenu sumu novca na svakih šest meseci, zavisno od reformi koje je sprovela u tom periodu.
U slučaju Srbije i Kosova postoji i preduslov da svaka od strana mora da ispunjava obaveze preuzete u dijalogu da bi se "kvalifikovala" za dobijanje novca iz Plana rasta u slučaju da sprovodi reforme.
Na skupu u Rimu Dačić je rekao i da je Srbija svesna da Evropska unija od Beograda očekuje i konstruktivno angažovanje u dijalogu sa Prištinom, ali je dodao da bi "bilo normalno da se isto očekuje i od Prištine".
"I više je nego jasno da je Beograd taj koji je konstruktivan, ali to, nažalost, nije dovoljno za uspeh ovog procesa. Neophodno je da i druga strana postupa na isti način. Kako bilo ko u EU može da očekuje uspeh dijaloga u kojem Priština uporno odbija da ispuni svoje davno preuzete obaveze? Kako je uopšte moguće da se Prištini toleriše potpuno ignorisanje Sporazuma čiji je sama Evropska unija garant? Na ova pitanja nemamo odgovor već duže od deceniju", naveo je.
Dačić je dodao da Priština "uporno i kontinuirano, jednostranim potezima, ozbiljno destabilizuje situaciju i ugrožava osnovna prava, bezbednost i opstanak Srba" na Kosovu, ocenjujući da o tome "svedoči i poslednji potez ukidanja dinara".
"Zato je potpuno neshvatljivo što je jedina reakcija međunarodne zajednice apel da se odluke ovog tipa samo odlože, ne ulazeći u to da li su one u skladu sa svim do sada postignutim dogovorima i kakve će posledice imati na živote ljudi", rekao je Dačić.
On je kazao i da Srbija sebe vidi kao buduću članicu Evropske unije i dodao da je "potpuno posvećena" ispunjenju tog spoljnopolitičkog cilja.
"Znamo da su reforme ključ uspeha evropskih integracija i ne tražimo da naše 'domaće zadatke' radi neko umesto nas. Ono što očekujemo to je da Evropska unija odlučnije, sa više poverenja i manje predrasuda, sprovede politiku proširenja prema Zapadnom Balkanu i Srbiji", kazao je Dačić.
Naveo je da "mora da istakne" da Beograd "nije zadovoljan što proces evropskih integracija Srbije toliko dugo traje jer ne postoji nijedan objektivni razlog za njegovo odlaganje".
"Odugovlačenje i usporavanje ovog procesa negativno utiču na političke i ekonomske tokove u regionu. Nama, baš kao i Evropskoj uniji, treba stabilnost i predvidljivost", rekao je šef diplomatije Srbije.
Dačić je rekao i da Srbija danas stagnira u evropskim integracijama zbog pitanja usklađenosti sa spoljnom politikom Evropske unije i to u najvećem delu zbog odnosa prema ratu u Ukrajini.
"Ja moram ponovo da istaknem da u ovom sukobu Srbija nije neutralna. Podržavamo napore Evropske unije, kao i svih drugih međunarodnih faktora, za iznalaženje mirnog rešenja konflikta u Ukrajini. Evropske integracije jesu naš strateški cilj i interes, ali nisu i jedini. U politici je, kao i u životu, najteže uskladiti različite ciljeve i mi ne možemo sebi dozvoliti luksuz da zarad jednog cilja ugrozimo sve ostale", kazao je.
Uprkos pozivima Evropske unije, Srbija se kao država kandidat za članstvo nije uskladila ni sa jednim paketom sankcija protiv Rusije, nakon što je u februaru 2022. otpočela invaziju na Ukrajinu.
