Vladika mileševski Filaret koga mnogi pamte po fotografisanju s oružjem tokom ratnih sukoba, otvorenoj podršci Slobodanu Miloševiću i mnogim skandalima odlučio je na sudu da naplati to što se na jednoj od domaćih platnih kartica nalazi slika Belog anđela.
To je inače freska iz manastira Mileševa, jedan od najpoznatijih radova srpske
umetnosti srednjeg veka. Svojevremeno je Udruženje banka od Sinoda SPC-a i Ministarstva kulture obezbedilo dozvolu za korišćenje ovog motiva.
Od toga se odustalo posle zahteva vladike Filareta da se o tome mora saglasiti eparhija koju predvodi – Mileševska i da za korišćenje Belog anđela traži nadoknadu. Nedugo potom, povučene su i saglasnosti Sinoda i resornog ministarstva.
Publicisti i poznavaocu crkvenih prilika Mirku Đorđeviću nije jasno na čemu vladika Filaret temelji tužbu.
"Ako postoji dozvola Sinoda onda tužba eventualno jednog vladike postaje bespredmetna, jer kad se kaže Sinod – to je crkvena vlada podrazumeva se dato. Ali vi znate da je vladika Filaret kontroverzna ličnost. Očevidno je još nešto iz dosadašnjeg toka stvari da vladika Filaret ima koristiljubive namere. On hoće od tog korišćenja čuvenog simbola Belog anđela da načini korist za sebe i za crkvu", kaže Đorđević.
Zbog toga se postavlja pitanje da li vladika Filaret pokušava da preskoči crkvenu vladu - Sinod i od banaka, prema informacijama aktuelnim u javnosti, naplati čitavih 1,55 miliona evra. Pogotovo pošto se, kako kaže sveštenik Ljubomir Ranković, odluke o pitanjima poput dozvole za korišćenje crkvenih simbola zajednički donose Sinod i određena eparhija.
"Niti bi Sveti Sinod pristao da da bilo kakvo odobrenje bez saglasnosti nadležnog arhijereja. Znači Sinod to svakako ne bi uradio bez saglasnosti, dogovora", kaže Ranković.
Na pitanje da su se, ukoliko je data dozvola, o tome zajednički saglasili Sinod i Filaret, Ranković odgovara:
"Ako postoji nekakva dozvola, o njoj bi trebalo da bude upoznat vladika Filaret. Ja znam da je pre nekoliko godina vladika Filaret bio član Sinoda tako da ne verujem da bi se nešto radilo bez njegovog znanja."
Ideja po kojoj se slika cenjene srednjovekovne freske svojevremeno našla na platnoj kartici sama po sebi je bila nepotrebna, uveren je sociolog kulture Ratko Božović, mada njega još više iznenađuje sudski proces pokrenut zbog toga.
"Očigledno je Beli anđeo bio prodat. Ono što je bilo prodato traži i konačno efekte svoje prodaje. Mislim da je sve to deo ovog našeg brloga i naše zamućenosti svega i svačega. I konačno da ništa ne može ostati ni po strani ni sveto, a da pritom ne dodirne tržište koje je najprljavije moguće", navodi Božović.
Na to se, primećuje Božović, samo nadovezuje neshvatljivi postupak vladike Filareta da se mimo Sinoda, kome odgovora, odlučio na tužbu. Time pokušava da pokaže da je freska, koja je u Srbiji proglašena za nacionalno dobro, ustvari njegovo privatno vlasništvo.
"Filaret nas je naučio da prekoračuje očekivano od crkve. I od crkvenog rezona, očekivanja od crkvenih institucija. U ovom slučaju mislim da ne bi morali da budemo iznenađeni, jer bilo je težih okonosti s kojima je Filaret “usrećivao” našu naciju. Ono što se dešavalo u prošlosti – ona ratna prošlost", kaže Božović.
Inače, u ovom nesvakidašnjem procesu je do sada doneta jedna nepravosnažna presuda, kojom se Komercijalna banka obavezuje da mileševskoj Eparhiji plati nešto više od 10 000 evra zbog korišćenja slike Belog anđela na platnoj kartici.
Ipak, konačnu reč o tome da li je upotreba umetničkog dela kažnjiva dati više sudske instance.
To je inače freska iz manastira Mileševa, jedan od najpoznatijih radova srpske
umetnosti srednjeg veka. Svojevremeno je Udruženje banka od Sinoda SPC-a i Ministarstva kulture obezbedilo dozvolu za korišćenje ovog motiva.
Od toga se odustalo posle zahteva vladike Filareta da se o tome mora saglasiti eparhija koju predvodi – Mileševska i da za korišćenje Belog anđela traži nadoknadu. Nedugo potom, povučene su i saglasnosti Sinoda i resornog ministarstva.
Publicisti i poznavaocu crkvenih prilika Mirku Đorđeviću nije jasno na čemu vladika Filaret temelji tužbu.
"Ako postoji dozvola Sinoda onda tužba eventualno jednog vladike postaje bespredmetna, jer kad se kaže Sinod – to je crkvena vlada podrazumeva se dato. Ali vi znate da je vladika Filaret kontroverzna ličnost. Očevidno je još nešto iz dosadašnjeg toka stvari da vladika Filaret ima koristiljubive namere. On hoće od tog korišćenja čuvenog simbola Belog anđela da načini korist za sebe i za crkvu", kaže Đorđević.
Zbog toga se postavlja pitanje da li vladika Filaret pokušava da preskoči crkvenu vladu - Sinod i od banaka, prema informacijama aktuelnim u javnosti, naplati čitavih 1,55 miliona evra. Pogotovo pošto se, kako kaže sveštenik Ljubomir Ranković, odluke o pitanjima poput dozvole za korišćenje crkvenih simbola zajednički donose Sinod i određena eparhija.
"Niti bi Sveti Sinod pristao da da bilo kakvo odobrenje bez saglasnosti nadležnog arhijereja. Znači Sinod to svakako ne bi uradio bez saglasnosti, dogovora", kaže Ranković.
Na pitanje da su se, ukoliko je data dozvola, o tome zajednički saglasili Sinod i Filaret, Ranković odgovara:
"Ako postoji nekakva dozvola, o njoj bi trebalo da bude upoznat vladika Filaret. Ja znam da je pre nekoliko godina vladika Filaret bio član Sinoda tako da ne verujem da bi se nešto radilo bez njegovog znanja."
Ideja po kojoj se slika cenjene srednjovekovne freske svojevremeno našla na platnoj kartici sama po sebi je bila nepotrebna, uveren je sociolog kulture Ratko Božović, mada njega još više iznenađuje sudski proces pokrenut zbog toga.
"Očigledno je Beli anđeo bio prodat. Ono što je bilo prodato traži i konačno efekte svoje prodaje. Mislim da je sve to deo ovog našeg brloga i naše zamućenosti svega i svačega. I konačno da ništa ne može ostati ni po strani ni sveto, a da pritom ne dodirne tržište koje je najprljavije moguće", navodi Božović.
Na to se, primećuje Božović, samo nadovezuje neshvatljivi postupak vladike Filareta da se mimo Sinoda, kome odgovora, odlučio na tužbu. Time pokušava da pokaže da je freska, koja je u Srbiji proglašena za nacionalno dobro, ustvari njegovo privatno vlasništvo.
"Filaret nas je naučio da prekoračuje očekivano od crkve. I od crkvenog rezona, očekivanja od crkvenih institucija. U ovom slučaju mislim da ne bi morali da budemo iznenađeni, jer bilo je težih okonosti s kojima je Filaret “usrećivao” našu naciju. Ono što se dešavalo u prošlosti – ona ratna prošlost", kaže Božović.
Inače, u ovom nesvakidašnjem procesu je do sada doneta jedna nepravosnažna presuda, kojom se Komercijalna banka obavezuje da mileševskoj Eparhiji plati nešto više od 10 000 evra zbog korišćenja slike Belog anđela na platnoj kartici.
Ipak, konačnu reč o tome da li je upotreba umetničkog dela kažnjiva dati više sudske instance.
