Radio Slobodna Evropa (RSE) došao je u posed ugovora o saradnji između Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije i Nacionalnog medicinskog istraživačkog radiološkog centra Ministarstva zdravlja Ruske Federacije potpisanom 26. septembra 2019. godine, kojim je dogovoreno da će ove dve institucije sarađivati na naučnim istraživanjima i izvoditi zajedničke aktivnosti.
Ruski ambasador Aleksandar Bocan-Harčenko na ceremoniji prilikom potpisivanja ovog ugovora rekao je da će Rusija pomoći Srbiji u ispitivanju posledica NATO bombardovanja Srbije 1999. godine po zdravlje ljudi, ali ovakva saradnja, prema analizi RSE, tim ugovorom nije dogovorena, što je potvrdio i Institut za onkologiju i radiologiju Srbije.
Rusko-srpska saradnja, ali ne na papiru
RSE tražio je u oktobru 2019. od Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije (Institut) da dostavi ugovor o saradnji koji je potpisan sa ruskim Nacionalnim medicinskim istraživačkim radiološkim centrom.
Budući da je ambasador Bocan-Harčenko najavio saradnju Rusije i Srbije na planu istrage posledica NATO bombardovanja, RSE uputio je i pitanja beogradskom Institutu - na koji način je predviđeno da Ruska Federacija pomogne Srbiji u ispitivanju posledica NATO bombardovanja, kakva je uloga Instituta za onkologiju u ispitivanju posledica NATO bombardovanja, kao i da li i koji podaci Instituta ukazuju na moguću vezu obolevanja od kancera i NATO bombardovanja.
Dokument, kao i odgovore na pitanja, RSE je dobio tek nakon što je podneo žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja jer Institut više od 15 dana nije dostavljao tražene informacije.
U samom ugovoru o saradnji dve institucije, koji je dostavljen RSE, piše da će ruski centar i srpski institut raditi, između ostalog, na saradnji u zajedničkim istraživačkim studijama, da će izvoditi zajedničke aktivnosti, poput seminara, konferencija, panel diskusija, izvođenju staža za diplomirane studente, mlade naučnike i stručnjake.
U dokumentu se takođe navodi i da će strane "u tajnosti čuvati informacije o svojim aktivnostima u vezi sa izvršavanjem ovog Ugovora".
U samom ugovoru saradnja na planu istraživanja posledica NATO bombardovanja i njen uticaj na pojavu malignih oboljenja se ne spominje.
Institut za onkologiju u odgovoru na pitanje RSE potvrđuju da traženim ugovorom, kako se navodi, "nije predviđena saradnja u pogledu ispitivanja NATO bombardovanja".
Na pitanje o ulozi Instituta u istraživanju posledica NATO bombardovanja, tvrdi se da "Institut za onkologiju i radiologiju Srbije nije aktivno uključen u ispitivanje posledica NATO bombardovanja".
U odgovoru RSE se takođe navodi da u Institutu za onkologiju nisu rađena ispitivanja koja ukazuju na vezu obolevanja od kancera i NATO bombardovanja.
Na čelu beogradskog Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije od maja 2019. godine je neurohirurg Danica Grujičić koja je u više navrata iznosila u javnost tezu da je NATO bombardovanje Jugoslavije dovelo do povećanog broja obolelih od malignih bolesti.
"Mi koji gledamo te pacijente svaki dan smo ubeđeni da veza postoji", rekla je Grujičić za RTS u maju 2019.
Mediji su u oktobru 2018. godine preneli izjavu Grujučić da "oni koji tvrde da (NATO, prim. aut.) bombardovanje nije izazvalo veći broj obolelih od raka nikada nisu lečili nijednog pacijenta sa onkološkog odeljenja".
Grujičić je i potpredsednica Zajedničkog tela za utvrđivanje posledica NATO bombardovanja Republike Srbije po zdravlje ljudi i životnu sredinu, a koje je osnovano u junu 2018. potpisima ministra zaštite životne sredine Gorana Trivana, ministra zdravlja Zlatibora Lončara, ministra odbrane Aleksandra Vulina i ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladena Šarčević.
Ministar Trivan rekao je nakon ovog potpisivanja da "Srbija ima obavezu prema građanima da utvrdi istinu u vezi agresije NATO jer je to pitanje naše budućnosti".
Ipak, Grujičić je nedavno za list Politika izrazila nezadovoljstvo radom spomenutog Zajedničkog tela.
"Nažalost, iz nekog razloga ne postoji zaključak vlade i naše koordinaciono telo četiri ministarstva ne postoji", rekla je Grujičić.
O rusko-srpskoj saradnji bez informacija na državnom nivou
"Rusija je spremna i da radi na ispitivanju posledica NATO bombardovanja koje su i više nego očigledne kada su onkološki pacijenti u pitanju. Neki će reći da Rusija želi u tome da učestvuje isključivo zbog negativnog stava prema NATO-u, ali to nije tačno. Svaki lekar dobro zna; prvo se mora saznati uzrok bolesti, a mi ćemo se za to upravo zalagati", rekao je Bocan-Harčenko prilikom potpisivanja ugovora o saradnji između srpske i ruske institucije, a prenosi dnevni list Blic.
Radio-televizija Srbije prenosi da je ambasador Bocan-Harčenko tom prilikom rekao da Rusija "traži takvu saradnju sa Srbijom, pre svega na državnom nivou".
List Večernje novosti izveštavao je da će se lekari iz Rusije uključiti "u ispitivanje uticaja NATO bombardovanja na broj obolelih od raka u Srbiji" i da je to "jedan od rezultata" ugovora o saradnji koji su potpisali predstavnici srpskog i ruskog instituta.
Budući da je ambasador Bocan-Harčenko naveo da Rusija traži saradnju povodom istraživanja posledica NATO bombardovanja na državnom nivou, RSE je uputio pitanje Ministarstvu životne sredine, koje je jedno od osnivača Zajedničkog tela za utvrđivanje posledica NATO bombardovanja - da li je Zajedničko telo uključeno u saradnju sa Rusijom?
Odgovor do kraja rada na ovom članku nismo dobili.
Odgovor RSE nije dobio ni iz Ambasade Ruske Federacije u Srbiji.
RSE kontaktirao je i Darka Laketića, predsednika Komisije Skupštine Srbije za istragu posledica NATO bombardovanja, drugog, skupštinskog tela osnovanog u maju 2018. godine, a zadatak ove Komisije je, kako se navodi u odluci o obrazovanju ovog tela, da "sagleda činjenice i okolnosti vezane za posledice NATO bombardovanja 1999. godine po zdravlje građana Srbije, kao i uticaj na životnu sredinu, sa posebnim osvrtom na posledice koje je ostavila upotreba projektila sa osiromašenim uranijumom".
Laketić za RSE navodi da saradnja sa Rusijom nije dogovorena.
"Niko me nije kontaktirao tim povodom", rekao je on.
RSE je u martu 2019. pisao o preliminarnim rezultatima ove skupštinske Komisije koji navodno pokazuju da su deca (od pet do devet godina) rođena u periodu NATO bombardovanja "osetljivija na nastanak" malignih oboljenja krvi. U ove podatke RSE nije omogućen uvid.
Laketić je tada za RSE naveo da je Komisija pratila stopu obolevanja od različitih malignih oboljenja kod više uzrasta dece u centralnoj Srbiji rođenih u periodu NATO bombardovanja 1999. godine.
"U uzrastnoj grupi od pete do devete godine, gde smo ispitivali učestalost malignih bolesti krvi, imamo statističke naznake značajnosti", naveo je tada Laketić.
Ipak, RSE je analizirao podatke studije "Incidencija i mortalitet od raka u centralnoj Srbiji" dostupnoj na sajtu Instituta "Milan Jovanović Batut". Prema ovim podacima koje "Batut" objavljuje od 1999-2015. godine, prosečno oko desetoro dece od pet do devet godina na godišnjem nivou oboli od malignih bolesti krvi (leukemije), a to je kategorija za koju se tvrdi da postoji "statistička značajnost". Prema podacima "Batuta", od leukemije je u ovoj kategoriji 1999. godine obolelo ukupno devetoro, a 2010. jedanaestoro dece.
Portal Raskrikavanje objavio je u julu 2019. odgovor Instituta Batut da "na osnovu podataka Registra, nije se povećala stopa obolevanja od malignih bolesti među decom uzrasta od 0 do 19 godina".
Facebook Forum