Piše: Ljubov Čižova (Priredila Anamaria Ramač Furman)
Poverenje građana Rusije u televizijski program postepeno opada. Do ovakvog zaključka došli su sociolozi “Levada centra” nakon obavljenog istraživanja “Izvori informacija i poverenje prema njima” koje je objavljeno 16. decembra. Sve je kako se i očekivalo: za 85 procenata stanovnika Rusije televizija kao i pre ostaje osnovni izvor informacija. Ali ako ćemo verovati sociolozima, za poslednjih godinu dana ruski televizijski kanali izgubili su gotovo 10 procenata poverenja gledalaca.
Prema zapažanjima sociologa, ova tendencija počela je još 2009. Tada je televizijskim vestima verovalo 79% ispitanika, prošle godine bilo ih je 50%, а ove godine se svega 41% ispitanika izjasnilo da ima poverenje u ruske televizijske vesti.
Pri tome 18% učesnika ispitivanja reklo je da veruju internet-izdanjima, а 13% prate vesti preko socijalnih mreža. Najmanje traženi izvor informacija su časopisi pomoću kojih se informiše svega 2% .
O tome zašto ruska televizija postepeno gubi uticaj govori sociolog, direktor “Levada-centra” Lav Gudkov:
Gudkov: I pored ove tendencije, televizija naravno ostaje glavni izvor informacija. Naročito za provinciju, za ljude koji žive u seoskim sredinama, u malim gradovima: u njima je televizija glavni prozor u svet. Jer lokalni mediji obezbeđuju samo lokalne informacije, osvetljavaju samo regionalne vesti i dešavanja. Аli poverenje u televiziju u celini stalno opada. Ako bismo uzeli poslednjih 5–6 godina, to poverenje je opalo sa 79% u 2009. na današnjih 41%. Tačnije, gotovo duplo se smanjilo.
RS: Da li to ima veze s novim izvorima informisanja, ili televizija postaje sve manje podnošljiva za gledanje?
Gudkov: Zaista, došlo je do zamora zbog psihološkog pritiska koje poslednjih godina možemo da primetimo. Ova oštra propagandistička kampanja počela je nakon masovnih demonstracija, to jest krajem 2012. Imali smo priliku da vidimo pojavljivanje antiliberalnih, antizapadnih, а zatim i antiukrajinskih televizijskih kampanja. I na televiziji praktično ničeg više nema. To jest, struktura današnje televizije je sledeća: ili zabava, ili propagandističke prokremaljske emisije s veoma suženim dijapazonom interpretacije i veoma agresivnim tonom. Stoga ocena kvaliteta informisanja sve vreme opada. Ali ljudi nemaju neki naročit izbor. Zbog toga, svakako, raste značaj internet-resursa, ali ne veoma intenzivno.
RS: U vašem istraživanju pročitala sam da sada 13 procenata stanovnika Rusije dolazi do informacija iz socijalnih mreža, i oni jesu aktivni internet-korisnici. Kakva je to vrtsa ljudi?
Gudkov: To je pre svega mlado obrazovano gradsko stanovništvo. Omladina, pre svega gradska. Praktično 90–95 procenata ovih ljudi koristi internet. Ali internet ipak ne može da bude konkurencija televiziji, zbog toga što televizija obezbeđuje imitaciju stvarnosti. Ali s gušenjem javnog prostora, s ukidanjem diskusije, s potiskivanjem političke opozicije ljudi se u suštini nalaze u stanju dezorijentacije, prostracije, i njih očigledno ne zadovoljava jednolično osvetljavanje događaja koje nudi televizijski establišment – smatra Lav Gudkov.
Televizijski kritičar Jurij Bogomolov slaže se sa sociolozima: po njegovom mišljenju za posledjih godinu dana propagandistička mašina ruske televizije u kojoj očigledno može da se primeti “kriza žanra”, polako je počela da se menja:
Bogomolov: Mogu da probam da to objasnim s aspekta čoveka koji je prinuđen da gleda televiziju zbog svoje profesije. Porast interesovanja za televiziju nastao je, svakako, s početkom hibridnog rata koji je Rusija vodila u Ukrajini. Bio je još jedan faktor, a to je zimska Olimpijada, i interesovanje za nju se polako pretočilo u interesovanje za ono što se dešava u Ukrajini. U tom trenutku patriotizam je postao veoma dobro prodavana roba. Prirodno, rejting svih tih propagandističkih šou-emisija naglo je porastao, i kanali su to iskoristili i povećali su broj takvih emisija. Večernje informativne emisije počele su da traju ne 20 minuta, i ne pola sata kao što je to bilo ranije, već preko sat vremena.
Pojavile su se specijalne emisije, takozvane diskusije, а u stvari to nisu bile nikakve diskusije, već obične propagandističke šou-emisije. Na primer, “Nedeljno veče sa Solovjovim”, “Nedeljne vesti s Dmitrijem Kiseljovim”, “Politika na Prvom kanalu s Petrom Tolstojem i Aleksandrom Gordonom”. Činilo im se da je to na Prvom kanalu malo i odlučili su da u toku dana, a smatra se da je to vreme domaćica, započnu program “Vreme će pokazati”, u kojoj su se u trajanju od dve godine pretresale isključivo ukrajinske kolizije. Naravno da to nije moglo da ne dosadi. Ove emisije postale su rutina.
RS: А zašto je došlo do tendencije smanjivanja popularnosti televizije kao izvora informacija od 2014 – šta se to na televiziji desilo da je ona odjednom postala manje popularna za građane Rusije?
Bogomolov: Pa nemoguće je sve vreme slušati jedno te isto! Naravno, moj subjektivan osećaj ništa ne dokazuje i ne objašnjava, ali interesantno mi je da slušam njihove informativne emisije jer znam da se u njima sve vreme govori o jednom te istom. To je isto kao što je i u sovjetsko vreme postojao takozvani informativni program “Vreme” – ali to nije bio informativni program, već program pun direktiva, on nije toliko donosio informacije, koliko je davao uputstva kako sama emisija treba da se shvati. U svemu tome bilo je nula informacija, а kako se odnositi prema ovom ili onom događaju – toga je bilo veoma mnogo. Isti taj efekat pojavio se već krajem 2014. i on se od tada verovatno povećavao. Recimo, u leto ove godine, kada je ova situacija dostigla naročitu jačinu i oštrinu, а tada je počeo i letnji raspust, sve naše propagandističke tok-šou emisije ostavile su svoje oružje i otišle su na odmor. To je gledaocima omogućilo da malo predahnu. I kada su one opet uzele svoje oružje, ovaj put već u vezi sa Sirijom, ništa novo više nisu mogle da kažu. I tako uključiš TV i vidiš Petra Tolstoja i jedan te isti tim ljudi koji viče, dere se na sav glas, okomio se na nekog – da li Ukrajinca, da li nekog našeg “sistemskog liberala”. To se više ne da izdržati! Ja kao profesionalac ne mogu to da gledam! Hvala lepo, postoje neki stalni posmatrači koji u tezama daju sliku onoga šta se dešava u ovim tok-šou emisijama i u ovim informativnim programima. Naravno, to je već prestalo da bude dobro prodavana roba.
RS: Tačnije, došlo je do izvesne krize žanra?
Bogomolov: Da. Nije se slučajno pojavila ideja da se formira poseban federalni opštedostupan sportski kanal pod nazivom “Meč-TV”. Kao prvo, to je bilo za nastupajuće fudbalsko prvenstvo i Olimpijadu, a kao drugo, sport je ipak igrani model rata, i ako rat povećava rejting, pretpostavlja se da sport može da podrži izvestan patriotski naboj. Ali u sportu se olimpijade ne dešavaju svakog dana, i sport ne garantuje pobede.
Pored svega toga ruska televizija ne radi uzalud svoj posao. Na početku decembra sociolozi su zabeležili nagli porast patriotizma među Rusima koji je započeo nakon aneksije Krima 2014, i postao je još očigledniji nakon što su ruske vazduhoplovne snage počele da sprovode vazdušnu operaciju u Siriji. Preko 68% ispitanika primetilo je da je politički uticaj Rusije u svetu porastao i osetilo je osećanje ponosa zbog toga. Velika većina ispitanika (85%) uverena je da je bolje biti građanin Ruske Federacije nego bilo koje druge zemlje. Godinu dana ranije tako je mislilo 78%.
