Nakon što su oslobođena u Hagu dva visoka funkcionera Službe državne bezbednosti Jovica Stanišić i njegov saradnik Frenki Simatović koji su organizovali, između ostalog, slanje oružja i paravojske na ratišta u BiH i Hrvatskoj, postavlja se pitanje: da li je time amnestiran Beograd za zločine u BiH i Hrvatskoj i da li će jedini krivci, kada je sprska strana rata odnosno zločina u pitanju, ostati vođe bosanskih i hrvatskih Srba?
Haški tribunal do sada nije osudio nijednog visokog zvaničnika iz Beograda po komandnoj odgovornosti za zločine počinjene u Hrvatskoj i BiH, kažu sagovornici RSE, ali različito tumače ove odluke Haškog tribunala. Visoki srpski zvaničnici, i premijer Ivica Dačić i poptredsednik Vlade Aleksandar Vučić kažu da su ove presude dobre za Srbiju.
Beogradski advokat Dragoljub Todorović kaže da ne razume ove odluke Haškog tribunala.
“Ja ne razumem, oni kažu:tačno je, zločini su počinjeni, počinili su ih ljudi koje su ova dvojica poslali, ali ovi koji su ih poslali nisu hteli da počine zločine. To je strašno restriktivno tumačenje”, navodi Todorović.
Zagrebački profesor Žarko Puhovski procenjuje da se sud u konkretnom slučaju nije bavio time da li je postojao udruženi zločinački poduhvat srpskog vođstva, nego jesu li Stanišić i Simatović u tome učestvovali. I da je presuda doneta jer sud nije utvrdio direktnu komandnu odgovornost za zločine.
“U principu se dogodilo to da su suci prihvatili koncept bivšeg suca Šonburga da je udruženi zločinački poduhvat pravna forma koja nema smisla jer ju je nemoguće dokazati, jer miješa odgovornost i krivicu. I oni su i u presudi Gotovini i Markaču i Perišiću i ovoj dvojici, zapravo, zaključili da to nije moguće dokazivati. Nisu oni rekli da li ga je bilo ili nije bilo, oni su naprosto rekli da ne mogu dokazati da njih dvojica pripadaju tom udruženom zločinačkom poduhvatu. To je promena koja se dogodila u nekoj vrsti pravne filozofije Haškog sudišta u poslednjih godinu dana”, ocjenjuje Puhovski.
Puhovski takvu praksu Tribunala tumači direktnim interesima velikih sila koje učestvuju u mnogim ratovima širom sveta:
“Ako kažete da Perišić nije odgovoran za zločine onih kojima je on pomagao u BiH, ni SAD ne mogu biti odgovorne za zločine u Libiji koji su činili oni koje su pomagali”, kaže Puhovski.
Nemoć Haga
I beogradska istoričarka Branka Prpa smatra da se Haški tribunal, a preko njega i UN, pokazao nemoćnim pred političkim uticajem velikih sila:
“Radi se o nemoći na međunarodnom planu jedne institucije da sankcioniše zločine i sam rat”, tvrdi Branka Prpa.
Pretresno veće Haškog tribunala je ustanovilo da su specijalne jedinice Službe državne bezbednosti Srbije počinile zločine deportacije, prisilnog premeštanja i ubistva na brojnim lokacijama u BiH i Hrvatskoj i da ti zločini predstavljaju progon kao zločin protiv čovečnosti.
Međutim, Veće je utvrdilo da Stanišić i Simatović ne mogu biti krivično odgovorni za te zločine, kada su dvojica optuženih pružali podršku specijalnim jedinicama, ta podrška nije bila konkretno usmerena ka počinjenju tih zločina.
Beogradski advokat Todorović smatra da je ovim oslobađajućim presudama praktično amnestirano rukovodstvo Srbije.
“Time se potvrđuje Miloševićeva floskula da Srbija nije u ratu. Pa, kako nije u ratu? Nisu mogli Karadžić i Mladić da iz špajza iznesu topove, avione, transportere... Rat je bio agresorski i on je vođen iz Srbije”, naglašava Todorović.
Dragoljub Todorović dalje tvrdi da nema sumnje da će biti i Vojislav Šešelj po istom principu, oslobođen, jer “mnogo veću silu je imao i Stanišić i Frenki i Perišić, nego što je Šešelj poslao u Vukovar i Bosnu". I Milošević bi po tom principu bio oslobođen krivice, kaže Todorović.
Profesor Žarko Puhovski, međutim, kaže da bi svi bili oslobođeni samo ne Milošević, jer bi se njemu sudilo za podsticanje a to je dokazivo.
Šta će jednog dana istoričari na osnovu haških presuda zaključiti o odgovornosti za ratove u 90-im? Branka Prpa objašnjava da se istorijska istina neće donositi na osnovu haških presuda:
“Presude Haškog tribunala nemaju veze sa nečim što se zove istorijska istina i istorijska evaluacija XX veka i sloma jugoslovenske države. Dakle, kad dođu istoričari za 20-30 godina iz dokumenata koje postoje i u zemljama regiona i u UN i u Haškom tribunalu, će izroniti istorijska slika koja neće imati mnogo veze sa istorijskim presudama. Zadatak istoričara je pokazati jednostavno šta se zaista dogodilo.”
Za razliku od Nirnberškog suda, prvog međunaordnog suda pred kojim su odgovarali počnioci zločina u nacističkoj Nemačkoj, na kome se sudilo uglavnom po komandnoj odgovornosti, dakle najbližim Hitlerovim saradnicima, Haški sud će ostati zabeležen kao sud koji nije uspeo da utvrdi konkretnu odgovornost onih koji su van ratišta vukli konce. Pravili pogubne planove i ratne ciljeve, regrutovali i pripremali buduće počinioce zločina, finansirali i naoružavali vojske. Neke je pretekla smrt, neke spasla promena politike Haškog tribunala, komplikovana pravna procedura koja se ponekad čini protivna zdravom razumu. Ili šta već. Sa druge strane, državni zvaničnici u Srbiji najnovije oslobadjajuće presude smatraju od velikog značaja za Srbiju.
Haški tribunal do sada nije osudio nijednog visokog zvaničnika iz Beograda po komandnoj odgovornosti za zločine počinjene u Hrvatskoj i BiH, kažu sagovornici RSE, ali različito tumače ove odluke Haškog tribunala. Visoki srpski zvaničnici, i premijer Ivica Dačić i poptredsednik Vlade Aleksandar Vučić kažu da su ove presude dobre za Srbiju.
Beogradski advokat Dragoljub Todorović kaže da ne razume ove odluke Haškog tribunala.
“Ja ne razumem, oni kažu:tačno je, zločini su počinjeni, počinili su ih ljudi koje su ova dvojica poslali, ali ovi koji su ih poslali nisu hteli da počine zločine. To je strašno restriktivno tumačenje”, navodi Todorović.
Zagrebački profesor Žarko Puhovski procenjuje da se sud u konkretnom slučaju nije bavio time da li je postojao udruženi zločinački poduhvat srpskog vođstva, nego jesu li Stanišić i Simatović u tome učestvovali. I da je presuda doneta jer sud nije utvrdio direktnu komandnu odgovornost za zločine.
“U principu se dogodilo to da su suci prihvatili koncept bivšeg suca Šonburga da je udruženi zločinački poduhvat pravna forma koja nema smisla jer ju je nemoguće dokazati, jer miješa odgovornost i krivicu. I oni su i u presudi Gotovini i Markaču i Perišiću i ovoj dvojici, zapravo, zaključili da to nije moguće dokazivati. Nisu oni rekli da li ga je bilo ili nije bilo, oni su naprosto rekli da ne mogu dokazati da njih dvojica pripadaju tom udruženom zločinačkom poduhvatu. To je promena koja se dogodila u nekoj vrsti pravne filozofije Haškog sudišta u poslednjih godinu dana”, ocjenjuje Puhovski.
Puhovski takvu praksu Tribunala tumači direktnim interesima velikih sila koje učestvuju u mnogim ratovima širom sveta:
“Ako kažete da Perišić nije odgovoran za zločine onih kojima je on pomagao u BiH, ni SAD ne mogu biti odgovorne za zločine u Libiji koji su činili oni koje su pomagali”, kaže Puhovski.
Nemoć Haga
I beogradska istoričarka Branka Prpa smatra da se Haški tribunal, a preko njega i UN, pokazao nemoćnim pred političkim uticajem velikih sila:
“Radi se o nemoći na međunarodnom planu jedne institucije da sankcioniše zločine i sam rat”, tvrdi Branka Prpa.
Pretresno veće Haškog tribunala je ustanovilo da su specijalne jedinice Službe državne bezbednosti Srbije počinile zločine deportacije, prisilnog premeštanja i ubistva na brojnim lokacijama u BiH i Hrvatskoj i da ti zločini predstavljaju progon kao zločin protiv čovečnosti.
Međutim, Veće je utvrdilo da Stanišić i Simatović ne mogu biti krivično odgovorni za te zločine, kada su dvojica optuženih pružali podršku specijalnim jedinicama, ta podrška nije bila konkretno usmerena ka počinjenju tih zločina.
Beogradski advokat Todorović smatra da je ovim oslobađajućim presudama praktično amnestirano rukovodstvo Srbije.
“Time se potvrđuje Miloševićeva floskula da Srbija nije u ratu. Pa, kako nije u ratu? Nisu mogli Karadžić i Mladić da iz špajza iznesu topove, avione, transportere... Rat je bio agresorski i on je vođen iz Srbije”, naglašava Todorović.
Dragoljub Todorović dalje tvrdi da nema sumnje da će biti i Vojislav Šešelj po istom principu, oslobođen, jer “mnogo veću silu je imao i Stanišić i Frenki i Perišić, nego što je Šešelj poslao u Vukovar i Bosnu". I Milošević bi po tom principu bio oslobođen krivice, kaže Todorović.
Profesor Žarko Puhovski, međutim, kaže da bi svi bili oslobođeni samo ne Milošević, jer bi se njemu sudilo za podsticanje a to je dokazivo.
Šta će jednog dana istoričari na osnovu haških presuda zaključiti o odgovornosti za ratove u 90-im? Branka Prpa objašnjava da se istorijska istina neće donositi na osnovu haških presuda:
“Presude Haškog tribunala nemaju veze sa nečim što se zove istorijska istina i istorijska evaluacija XX veka i sloma jugoslovenske države. Dakle, kad dođu istoričari za 20-30 godina iz dokumenata koje postoje i u zemljama regiona i u UN i u Haškom tribunalu, će izroniti istorijska slika koja neće imati mnogo veze sa istorijskim presudama. Zadatak istoričara je pokazati jednostavno šta se zaista dogodilo.”
Za razliku od Nirnberškog suda, prvog međunaordnog suda pred kojim su odgovarali počnioci zločina u nacističkoj Nemačkoj, na kome se sudilo uglavnom po komandnoj odgovornosti, dakle najbližim Hitlerovim saradnicima, Haški sud će ostati zabeležen kao sud koji nije uspeo da utvrdi konkretnu odgovornost onih koji su van ratišta vukli konce. Pravili pogubne planove i ratne ciljeve, regrutovali i pripremali buduće počinioce zločina, finansirali i naoružavali vojske. Neke je pretekla smrt, neke spasla promena politike Haškog tribunala, komplikovana pravna procedura koja se ponekad čini protivna zdravom razumu. Ili šta već. Sa druge strane, državni zvaničnici u Srbiji najnovije oslobadjajuće presude smatraju od velikog značaja za Srbiju.
