(Video iz serijala Jedinica CEO o pobuni, autor Filip Švarm,
2006. godina, produkcija Vreme Film i B92)
Iva Martinović
Tužilaštvo za organizovani kriminal u Beogradu ne oglašava se povodom krivične prijave za umešanost u oružanu pobunu Jedinice za specijalne operacije, novembra 2001. godine.
Prijavu su protiv tadašnjeg predsednika SRJ Vojislava Koštunice, bivšeg načelnika vojne bezbednosti Ace Tomića i pripadnika Komande rasformirane JSO, podnele majka i sestra ubijenog premijera Zorana Đinđića.
U prijavi se navodi da je Jedinica otkazala poslušnost starešinama i protivzakonito izašla iz baze u Kuli u nameri da izvrši državni udar i zbaci tadašnju vlast. Iako je od ubistva Đinđića postojao veliki broj takvih zahteva, ovo je prvi put da se na odgovornost poziva Vojislav Koštunica.
Advokat Srđa Popović, koji je u ime Mile i Gordane Đinđić predao krivičnu prijavu, podvlači da Koštunica mora da odgovori na pitanje zašto kao predsednik Jugoslavije nije iskoristio svoje ustavne nadležnosti i izdao naredbu vojsci da pobunu uguši.
“Ja ne vidim kako se to može objasniti, osim kao otvorena podrška teškom krivičnom delu protiv ustavnog poretka. Postoje presretnuti razgovori iz kojih se vidi da pobunjenici računaju na Vojislava Koštunicu, da ga obaveštavaju o tome šta se događa. On je to i javno podržao, to svi znamo kako je izveo”, navodi Popović.
“Posao koji oni obavljaju je takav, a neko od njih je i rekao, da nemaju druge uniforme osim one koju imaju. Lekar ima svoju uniformu, neko drugi ima svoju odeću, a oni su se pojavili u onome što je njihova radna i svakodnevna odeća.”
Uz to što je štrajk pripadnika policije zabranjen po Ustavu, Jedinica, koja je bila u sastavu MUP-a, blokirala je tada beogradski most Gazela pod punim naoružanjem i sa 24 borbena vozila hamer.
Otkazujujući poslušnost, i uz pretnju upotrebe sile ispostavili su zahtev da Skupština Srbije donese zakon o saradnji s Haškim tribunalom i da se smeni ministar unutrašnjih poslova, načelnik Službe državne bezbednosti i njegov zamenik. Na čelu blokade, od koje se ledila krv, stajao je Zvezdan Jovanović, koji će dve godine kasnije ubiti premijera Đinđića.
Kontraoptužbe
Odbacujući optužbe protiv Vojislava Koštunice, portparol Demokratske stranke Srbije Petar Petković pročitao nam je saopštenje te partije uz napomenu da na pitanja neće odgovarati. U nastavku su usledile najgrublje lične uvrede na račun advokata Srđe Popovića:
“Sаmo morаlno posrnulo i izopаčeno biće kаo što je аdvokаt Srđа Popović, brаnilаc ustаškog doglаvnikа Artukovićа, može dа se odvаži nа tаko dijаboličаn i bezumаn čin, dа projektuje sebe i optužuje druge zа delа zа kojа bi jedino on sаm bio kаdаr. Sаmo nаjgorа vrstа podstrekаčа nа ubijаnje Srbа kаo što je аdvokаt Popović, koji je potpisаo zаhtev dа se bombrаduju njegov rodni grаd Beogrаd i Srbijа, može dа pere svoju prljаvu sаvest tаko što lаžno optužuje nevine ljude.”
“Dobro je što se DSS konačno jedanput odvažio da bilo šta o tim sumnjama i optužbama protiv njih javno progovori, i ja to pozdravljam. Nije dobro što nemaju ništa da kažu o činjenicama koje su iznete u krivičnoj prijavi, što samo pokazuje da nikakve argumente i nemaju”, tvrdi Popović.
Uz otvorenu podršku pobuni Crvenih beretki, Vojislav Koštunica isticao se kao najveći protivnik Haškog tribunala.
Za njega je taj sud, kako je voleo da kaže, bio “deveta rupa na svirali“, a nepomirljiv sukob i otpor prema politici Zorana Đinđića, prikrivao je zalaganjem za usvajanje zakona o Hagu kojim bi se regulisala saradnja.
“Svaka saradnja sa Haškim sudom, koja nije pravno i zakonski utemeljena i zasnovana nije dobra iz više razloga. Ne samo zbog nečega što je očuvanje državnog suvereniteta i dostojanstva, dostojanstva i prava pojedinaca, već i sa stanovišta unutrašnje stabilnosti”, tvrdio je Koštunica.
Hag kao izgovor
Oružana pobuna JSO vodila se pod geslom „Stop Hagu”, a svoju akciju opravdavali su tima što su, navodno, na prevaru poslati da uhapse haške begunce, braću Banović.
No ključni motivi tadašnjeg komandanta Jedinice Milorada Ulemeka, koji je otpor organizovao u sadejstvu sa tada još javnosti nepoznatom kriminalnom organizacijom Zemunski klan, bili su svrgavanje tadašnje vlasti i stopiranje istraga za ratne i druge zločine koje su vršili njihovi pripadnici.
Na suđenju za ubistvo premijera predočni su presretnuti razgovori koji ukazuju na to da su učesnici pobune imali poverenja u Vojislava Koštunicu. Transkripte dijaloga jednog od vođa Zemunskog klana Dušana Spasojevića sa, kako je kasnije utvrđeno, tadašnjim komandantom Jedinice Dušanom Maričićem je u nedeljniku Vreme objavio i novinar Miloš Vasić.
Spasojević: Zovi ovoga i reci mu da kaže onome da nema šanse da se popusti, samo da ne izdaju. Znači, nema šasne da se popusti, odj...će ga, sad ko izda – pizda. Svoje zahteve moraju da ispune. Nema sile, osim Koštunice, ako on naredi.
NM: Misliš da prekinu? On to neće da uradi.
Spasojević: I verovatno sutra dolaze za Beograd. I nema šanse da odustanu dok ovaj ne ode. Znači, javi mu da zna, ovaj Koštunica. Javi mu da je otišao ovaj tamo. Samo nemoj sa tog telefona.
Miloš Vasić podvlači da su razgovori sa trake, što se autentičnosti tiče, potpuno nesporni. “Ukazuju na to da se, ako ništa drugo, ekipa oko Legije i Spasojevića uzdala u Koštuničinu podršku”, kaže Vasić.
Smrtna presuda
O ulozi Vojislava Koštunice i njegovih saradnika, među kojima je bivši načelnik vojne bezbednosti Aco Tomić Ulemeku dao i garancije da se vojska u pobunu neće meštati, svedočio je javno još pre nekoliko godina i tadašnji načelnik Resora državne bezbednosti Goran Petrović.
“Vojislav Koštunica, njegov kabinet, i te snage iza vojske su stvarali jednu klimu koja je samo kulminirala tog novembra. Sva ta negativna konotacija je bacana na pokojnog premijera, na Vladu i na nas u Službi koji smo radili ono što niko nije radio – hapsili ubice i kriminalce, slali ih u zatvor, hapsili ratne zločince i slali ih u Hag. Prosto je samo čakana prilika da se uradi ono što se sve vreme želelo – da se konačno zaustavi sve to što smo mi radili”, tvrdi Petrović.
Rezultati pobune bili poražavajući - smene čelnih ljudi Resora državne bezbednosti i puštanje iz zatvora pripadnika Zemunskog klana. Ovaj momenat je, po navodima iz krivične prijave, označio početak ispisivanja smrtne presude Zoranu Đinđiću.
Uprkos tome, Tužilaštvo je 2005. godine odbilo predlog advokata da se optužnica za ubistvo premijera proširi i na oružanu pobunu JSO-a.
Isto tako obijen je zahtev da kao svedok bude saslušan Vojislav Koštnica. Naši sagovornici ne veruju ni da će posle krivične prijave biti durgačije.
“Izvinite, ali Boris Tadić je predsednik te iste stranke, barem se isto zove. Znači, njegov predsednik je ubijen, nije ubijen neko iz SPO-a ili vojvođanskih Mađara, ili ne znam ni ja, pa da on ima lagodan stav. On ima apsolutno sve mehanizme i svu moć već nekoliko godina unazad, a to se ne čini. Ne vidim zašto bi sada bilo drugačije”, kaže Goran Petrović.
Miloš Vasić ne veruje da je ikome stalo.
“Osim Srđi Popoviću, porodici Zorana Đinđića, meni i još nekim ljudima. Mislim da je odnos prema Zoranu Đinđiću u zadnjih nekoliko godina isključivo ritualan” kaže Vasić.
Mišljenje deli i autorka emisije Peščanik Svetlana Lukić. U odusustvu bilo kakve reakcije, na svom sajtu pozvali su građane da pitaju i kažu:
“Nova vlast, koju predvode ljudi iz Đinđićeve stranke, pokazala je zapanjujuću nezainteresovanost za taj događaj. To je dovelo do toga da se malo ko usuđuje da javno iznese svoja saznanja koja bi možda mogla da pomognu, ako ne Tužilaštvu, onda svakako javnosti da shvati šta se to dogodilo 11. novembra 2001. I ko je štitio te ubice i tako ih sačuvao od zatvora sve do 12. marta 2003. kada su dovršili posao koji su započeli dve godine ranije. Pešcanik je odlučio da ljudima koji ne žele ili se plaše da govore pod punim imenom i prezimenom, a izgleda da imaju dosta razloga za stah, na Blogu peščanik.net kažu šta imaju ili da postave pitanja advokatu Srđi Popoviću.”
Specijalni tužilac Miljko Radisavljević je još 2008. obećao da će po pravosnažnosti presude za ubistvo premijera istražiti političku pozadinu atentata. Od tada je prošlo godinu dana, a na naše pozive, tužilac do ovog trenutka nije odgovorio.
