Cinici bi rekli - ni manje države, ni više partija. U Crnoj Gori je trenutno aktivno čak 47 političkih stranaka, što je rekordan broj po broju stanovnika u odnosu na zemlje u regionu. Ta činjenica, osim o komplikovanosti političke scene, ništa manje ne govori o tome kako je bavljenje politikom u Crnoj Gori zapravo unosan biznis za članove brojne partijske populacije.
Samo u prošloj godini u Crnoj Gori registrovano je šest novih političkih stranaka, pa je u Registar partija do 15. januara bilo upisano čak njih 60, ali je zbog neaktivnosti 13 izbrisano iz evidencije. To znači da u Crnoj Gori jedna partija dođe na nešto više od 13.000 njenih stanovnika, dok je u Srbiji to slučaj na oko 89.000, a u Hrvatskoj na nešto više od 29.000 građana.
No, osim što Crnogorci vole da se bave politikom, razloge za pravu inflaciju partija očigledno treba tražiti i u lukrativnim razlozima. Tako će, prema podacima Centra za demokratsku tranziciju, u ovoj godini svakoga dana za finansiranje stranaka iz budžeta biti potrošeno 18.000 eura, što je više od 6,5 miliona za godinu. Ako dnevnicu "usitnimo", dobićemo da će svaka partija na sat gutati 750 eura poreskih obveznika.
Sve to za Radio Slobodna Evropa komentariše direktor Centra za monitoring Zlatko Vujović.
"Političke partije, gotovo sve u Crnoj Gori, krše zakon o finansiranju političkih partija, zloupotrebljavaju ta sredstva, iako čak i taj pravni okvir koji im je definisao finansiranje, dosta je fleksibilan, mekan, posebno u odnosu na okruženje. U Hrvatskoj je sve mnogo striktnije i oštrije, međutim u Crnoj Gori postoje veliki otpori da se ta oblast do kraja i efikasno uredi. Tu je prostor za ogromne zloupotrebe“, ocjenjuje Vujović.
Iako sredstva koja partije dobijaju iz budžeta nijesu mala, država ne preduzima adekvatne korake da na pravi način kontroliše raspolaganje tim novcem. Takav zaključak, kako navode iz Centra za demokratsku tranziciju, proizilazi iz odnosa prema preporukama i zamjerkama koje su na račun trošenja "partijskih para" imali državni revizori, koji su ustanovili veliki broj propusta na način kako stranke troše novac koji dobijaju od države.
Bacanje novca
Zašto država na pravi način ne kontroliše raspolaganje novcem koji ide na partijsku potrošnju pitali smo predsjedavajućeg parlamentarnog odbora za budžet i finansije Aleksandra Damjanovića iz opozicionog SNP-a.
“Podsjetiću da se shodno Zakonu vrši kontrola redovnog finansiranja partija kao i finansiranja kampanja političkih subjekata i jedan sam od onih koji se zalaže da se, u odnosu na sve nepravilnosti koje se konstatuju u izvještaju Državne revizorske institucije, primjene sankcije prema svim političkim subjektima koji ne poštuju zakone. Sa duge strane, uz političke partije takođe dosta netransparentnosti i nezakonitosti imamo i u finansiranju nevladinog sektora. I to su, pretpostavljam, takođe veoma važne stvari koje treba staviti pod lupu javnosti“, konstatuje Aleksandar Damjanović.
O neodgovornosti domaćih političara dovoljno ilustrativno govori podatak da je iz državne kase prošle godine bačeno 35.000 eura zbog otkazivanja putovanja poslanika koje je parlament platio.
“Ono što takođe zabrinjava jeste da političke partije u Crnoj Gori jednostavno nemaju dovoljno intezivnu komunikaciju sa svojim članovima, iz prostog razloga što im nijesu potrebni njihovi prihodi da bi mogli da finansiraju svoj redovan rad. Sredstva iz budžeta su toliko velika da oni nijesu ni zainteresovani za neke donacije“, kaže Zlatko Vujović.
Predrag Sekulić, član parlamentarnog odbora za Evropske integracije iz DPS-a, po broju poslanika najjače partije, o tome kako Crna Gora može dalje sa prenapregnutim trošenjem novca za partijske potrebe, kaže:
“Lako ćemo se saglasiti da imamo previše političkih partija. Takođe ćemo se lako saglasiti da previše novca se izdvaja u budžetu za rad političkih stranaka. Ali ne treba zaboraviti da je to najčešće i u najvećem broju slučajeva inicirala opozicija. Oni su smatrali da ne treba da prihvatimo evropska pravila, odnosno da najveći dio finansiranja bude od strane donatora političkih partija, već da to finansiranje treba da bude iz državne kase. Tako da ćemo, nadam se, u narednim godinama, kako se budemo približavali članstvu u Evropskoj uniji, morati da mijenjamo ova zakonska pravila i moraćemo da se privikavamo na ono što je evropska praksa, odnosno da političke partije ne budu na teret države“, napominje Sekulić.