Pojam valutnog rizika, ovih dana je aktuelizovan na problemu gradjana koji su prije nekoliko godina uzeli kredite čija je vrijednost vezana za švajcarski franak i koji su zbog njegovog drastičnog skoka došli u bezizlaznu situaciju. Slična stvar, čini se, može se dogoditi i državi. Crna Gora se kod kineske Exim banke zadužila za skoro 700 miliona eura, ali u dolarima.
Međutim, konfuziju u javnosti stvara ponavljanje izjava kojima predstavnici Vlade tvrde da valutni rizik ne postoji, ali da će Ministarstvo finansija tek tragati za najboljim mehanizmom zaštite.
Crnogorsko Ministarstvo finansija je juče objavilo informaciju da će „u narednom periodu naći najpovoljniji mehanizam za zaštitu od kursnog rizika u aranžmanu sa Exim bankom, najkasnije do početka otplate glavnice kredita za autoput Bar-Boljare. Podsjećanja radi, ministar finansija Radoje Žugić je, nedavno, na pitanje novinara državne televizije - da li će na crnogorsku ekonomiju i održivost javnih finansija uticati valutni rizik uslijed pada vrijednosti eura na američki dolar, imajući u vidu da je Vlada, sa kineskom Exim bankom potpisala ugovor o kreditu za autoput u dolarima i da li to znači da bi pad eura mogao da poveća dug za autoput – rekao da nema nikakvih valutnih rizika.
„Ugovorom Vlade i CRBC kompanije definisan je valutni kurs dolara i eura u momentu potpisivanja ugovora o izgradnji. Dakle za period izgradnje nema nikakvih valutnih rizika.“
Samo nekoliko dana nakon te izjave, Ministarstvo finansija emituje saopštenje u kom se kaže da će se tek u narednom periodu tragati za najpovoljnijim mehanizmom zaštite od kursnog rizika u aranžmanu sa Exim bankom, a najkasnije do početka otplate glavnice kredita za autoput Bar-Boljare.
Da se ne radi o kontradiktornosti, već o, sasvim izvjesno, svjesnoj nedorečenosti prvog odgovora na konkretno novinarsko pitanje, može se zaključiti analizom izjava ministra saobraćaja Ivana Brajovića od 12. januara ove godine.
„Mi smo definisali odnos eura i dolara na dan potpisivanja ugovora o projektovanju i izgradnji, na 26.02.2014., tako da u smislu završetka radova u naredne četiri godine sadašnje promjene nemaju uticaj.“
U nastavku istog izlaganja, ministar saobraćaja, Ivan Brajović ipak nagovještava da rizik ipak nije otklonjen.
„Naš grejs period je šest godina. Jednu dvadesetosminu glavnice počinjemo da vraćamo i vratićemo 2021., a kompletnu 2035. Sasvim dovoljno vremena. Volim da mi se niko ne miješa u posao, ali ni ja drugima. Siguran sam da naše Ministarstvo finansija ozbiljno razmišlja o tome - kako će se zaštititi od valutnog rizika u periodu. A, koji je krajni rok da se to postigne? Pa, upravo početak otplate glavnice.“
Dobar putokaz u traženju razjašnjenja u vezi sa, naizgled kontradiktorstima u izjavama ministara da rizik od drastičnog poskupljenja kineskog kredita uslijed skoka američkog dolara, za autoput ne postoji jer se vlada zaštitila fiksiranjem kursa, ali da će Ministarstvo finansija tek tragati za mehanizmom zaštite od valutnog rizika, predstavlja kratka Brajovićeva digresija o nemiješanju u tudj posao.
Očigledno je da se u umirivanju straha javnosti od drastičnog povećanja, ionako velikog zaduženja za autoput, koristi činjenica da je Ugovorom o projektovanju i izgradnji koje je potpisao ministar saobraćaja, Ivan Brajović fiksiran kurs, ali da to isto nije uradjeno pri sklapanju ključnog Ugovora o finansiranju, na koji je potpis stavio ministar finansija, Radoje Žugić.
Zašto predstavnici Vlade neprestano ističu podatak da se Vlada, Ugovorom o projektovanju i izgranji zaštitila od valutnog rizika, zanemarujući, ustvari ključni, Ugovor o finansiranju – objašnjava nezavisni opozicioni poslanik, Mladen Bojanić koji kaže da je Ugovorom o projektovanju i izgradnji regulisano koliko će Crna Gora novca dobiti za projekat, odnosno, da je fiksiranjem kursa izbjegnuta mogućnost da se primi manja vrijednost od početne, ali da Ugovor o finansiranju, gdje odnos eura i dolara nije fiksiran, reguliše otplatu.
„Nepovoljniji kurs eura na svjetskom tržištu će svakako iziskivati veći iznos eura koji treba da vratimo. Tu postoji jedna mogućnost, ali su mi javno, u Skupštini rekli da Ministarstvo finansija nikad nije radilo takozvani hedging, odnosno, kupovanje finansijskih derivata kojim bi se obezbijedili da taj kurs držimo pod kontrolom. To, medjutim, nijesu jednostavne operacije. Mislim da ovo Ministarstvo za to nema iskustva.“
„Pitanje je kakav će za šest godina, po isteku grejs perioda, biti odnos eura i dolara, ali tendencije govore da će vrijednost eura biti još manja nego sada, a i najavljena politika Evropske centralne banke je slabljenje eura radi podsticanja evropskog izvoza“, kaže finansijski stručnjak, Zarija Pejović.
„Smatram da je trebalo da Vlada Crne Gore sklopi swop – ugovor kojim se sa trećom stranom precizira koliki će biti odnos eura i dolara i da na taj način ukloni rizik. Svakako da zaključivanje predstavlja dodatni izdatak, ali se njime neutralizuje visok valutni rizik.“