Crkvama vraćene njive preko reda i pre nego ratarima

Subotica je jedan od retkih gradova koji nisu poništili svoju odluku o prevremenom i privremenom vraćanju zemljišta crkvama, donetu po zakonu o vraćanju zemljišta crkvama pre restitucije. Po njemu su opštine i gradovi mogli po sopstvenom nahođenju crkvama i verskim zajednicama dodeliti na korišćenje zemlju dok im se u procesu restitucije ne vrati njihova autentična imovina. Republički poravobranilac je te odluke proglasio nezakonitim, ali zemlja je i dalje u verskim rukama.

Katolička, pravoslavna i protestantska crkva u Subotici po odluci grada iz 2007. godine dobile su ukupno 700 hektara na privremeno korišćenje. Nakon odluke Republičkog pravobranilaštva grad je oklevao da svoju odluku poništi, i na kraju konačno odustao kada je Osnovni sud u Subotici presudio u korist crkava - koje su pred tim sudom pokrenule sudski proces oko toga.

Taj velikodušni čin gradskih otaca da vrati zemlju crkvama, pogotovo nakon stava pravobranilaštva o njegovoj nezakonitosti, izazvao je mnogo nezadovoljstva kod građana koji takođe čekaju na povrat oduzete imovine. Posebno se diskriminisanima osećaju poljoprivrednici, koji dok čekaju da im se restitucijom vrati oduzeta zemlja, ukoliko žele da uvećaju imanje, moraju parcele uzimati u zakup od države.

Branko Vujić, poljoprivrednik iz Starog Žednika i član Udruženja poljoprivrednika misli da je to katastrofalna odluka.

"I ja i Udruženje poljoprivrednika smatramo da je to nepravedna odluka i da svaki građanin, isto kao i verske zajednice, treba da ima pravo da mu se vrati ono što mu pripada. Pogotovo je taj čin grada problematičan nakon što je pravobranilac rekao da je to nezakonito, i mi verujemo da je to upravo tako. Zbog toga ćemo pokrenuti sve što je potrebno da odbornici ukinu tu odluku, i da ta zemlja takođe ide na licitaciju", kaže Vujić.

I Milan Uzelac, predsednik Udruženja za građana za povrćaj imovine smatra da je ovim učinjena nepravda ostalim građanima.

"Nije u redu što je donet zakon o crkvenom zemljištu pre nego za ostale građane, a pogotovo što je taj zakon mnogo povoljniji nego za nas ostale građane koji takođe potražujemo zemlju, jer je u njemu predviđena i supstitucija", kaže Uzelac, i napominje da građani zameraju crkvama što se nisu kao institucije koje imaju moć zainteresovale šta se događa sa imovinom nijhove pastve.

"Ja mogu kazati kao predsednik Udruženja da njih nikada nije interesovalo šta se događa sa običnim građanima i njihovom imovinom. Nikada nisu došli na sastanak našeg udruženja. Nikada u stvari nisu brinuli o interesima svojeg da tako kaže stada, već gledaju samo svoj interes. Naravno, treba da brinu i o svom interesu, ali se ipak pitam zbog čega je njima ranije vraćena zemlja nego nama, i zbog čega je za njih donet povoljniji zakon nego za nas."

U političkim krugovima koji su doneli takvu odluku, međutim, postoji gotovo jednoglasan stav da je to samo, kako kaže Slavko Parać, član rukovodstva lokalnog vladajućeg DS, ispravljanje jedne nepravde.

"Proces resitucije ide veoma sporo, a crkvene zajednice jesu zakinute zbog toga što im nije vraćena zemlja koja je u njihovom vlasništvu. Mi smo želeli da na ovaj način tu nepravdu ispravimo", navodi Parać.

Obrađuju tuđu zemlju

Jedini koji dosledno zahteva da grad poništi odluku o dodeli zemlje crkvama je Savez vojvođanskih Mađara. Marija Kern Šolja, članica ove stranke i predsednica Skupštine grada, kaže da je odluka grada pravno nejasna i da se rešenje pravobranilaštva mora sprovesti.

"Da li u pozadini stava grada o neukidanju te odluke postoji neki lični interes, ili više ličnih interesa to ne mogu reći, ali drugačije tu odluku grada ne mogu da tumačim. Ali, svakako je to nešto što nije u skladu sa zakonom, i mi mamo nalog da tu odluku stavimo van snage, i to moramo uraditi", navodi Marija Kern.

Poseban problem u celoj priči oko crkvene zemlje je to što je njima tim činom vraćena zemlja koja nije njihova autentična svojina, već je to zemljište nekih drugih vlasnika, koji čekaju na restituciju. Mnogi od njih, da bi proširili svoja imanja, uzimaju u zakup drugu zemlju od države.

"Prosto ne mogu da verujem da, evo, već šest godina crkve i vlast nisu u stanju da raščiste koja je njihova imovina, već sve vreme obrađuju tuđe parcele. A Osnovni su u Subotici uz to donosi rešenje da oni tu zemlju mogu i dalje koristiti... Pitam se šta će biti kada se danas-sutra ta zemlja vrati pravim vlasnicima", napominje Uzelac.

Crkve svo ovo vreme dobijenu zemlju izdaju u zakup i ostvaruju lep profit od nje.

Mnogi građani kojima je takođe oduzeta zemlja ukoliko žele da obrađuju veće površine, uzimaju u zakup zemlju od države. Zbog odbijanja grada da povuče svoju odluku, ove godine licitacija za izdavanje u zakup oko 12 hiljada hektara državne zemlje ozbiljno je dovedena u pitanje, jer Republika traži da se sve parcele stave na licitaciju, uključujući i crkvene.

"Zbog toga što gradska vlast insistira da se "crkveno zemljište" izuzme iz licitacije, sve do ovih dana nije dobijeno odobrenje iz Republike, a to znači kašnjenje u obradi čak 12 hiljada hektara državne zemlje. Optimalni rokovi za jesenju obradu zemlje su gotovo prošli", kaže Vujić.

Poslednja vest iz Gradske kuće, odnosno iz kabineta gradonačelnika, govori da je Ministarstvo ipak dalo odobrenje za pripremu licitacije, prihvativši da se crkvena zemlja i ovog puta izuzme.