Akademik Dobrica Ćosić, koga mnogi doživljavaju kao ideologa Srbije koja bi se protezala u svojim etničkim granicama, oglasio se u svom stilu pozivajući srpske studente iz inostranstva da pomognu preporod Srbije. Kakva je uopšte uloga trenutna uloga tog pisca koga neki doživljavaju kao oca nacije?
Po mnogo čemu kontroverzni književnik Dobrica Ćosić, koji u nacionalnim krugovima važi za neupitan autoritet, ponovo se javno oglasio i ovaj put posredstvom medija, uz ogradu da je čovek 20. veka i da ne želi da imenuje njihove ciljeve i odgovornosti, pozvao studente iz Srbije koji se školuju u inostranstvu da se vrate u zemlju i bore za preporod Srbije.
U pismu objavljenom posle zahteva same Organizacije srpskih studenata u inostranstvu da im se Ćosić obrati, on je petooktobarske promene označio kao veliku obmanu naroda, a odliv mladih stručnjaka ocenio kao najveći poraz Srbije. Istovremeno priznaje da je promenom vlasti omogućen prestanak međunarodne blokade zemlje i povratak Srbije među svetske države.
Na ovakvo javno obraćanje jednog od istaknutijih članova Srpske akademije nauka i umetnosti, koja je uoči i tokom ratnih sukoba devedesetih imala krajnje spornu ulogu, većina građana sa kojima smo razgovarali ne vide ništa sporno.
Ovakav istup akademika Ćosića, člana naučne institucije koja je tokom svog postojanja prečesto menjala stavove ne treba precenjivati, smatra istoričar Srđan Cvetković. Zbog toga, ocenjuje Cvetković, jedini odjek može da izazove promena Ćosićevog stava prema petooktobarskim promenama, pošto je uveren da u Srbji Dobricu Ćosića skoro da nema ko da čuje.
“Prenaglašene ili nedovoljne argumentovane tvrdnje. Tu pre svega mislim na stav o Petom oktobru s obzirom na to da je ovaj isti čovek, isti akademik pozivao tada ostu omladinu da se založi za te petooktobarske vrednosti, da učestvuje u, po meni, ipak pozitivnom društvenom prevratu. On sada iznosi ovde neke optužujuće i potpuno neargumentovane tvrdnje da je to jedna velika prebvara i zavera svetskih moćnika", ocenjuje Cvetković.
Sam Ćosić osećao je potrebu da se oglašava o svim pitanjima za koja je smatrao da odgovaraju njegovoj ulozi koju pokušava da nametne Srbiji. Tako je predlagao podelu Kosova, mnogo pre nego što je neko prvi put ozbiljno pomenuo kosovsku nezavisnost, javno razmišljao o mapama etničkih razgraničenja tokom rata u Višegradu - gradu iz koga su prethodno prognani ili ubijeni gotovo svi Bošnjaci.
Otvoreno je podržavao Miloševića, kada se sva liberalna inteligencija u Srbiji borila protiv njegovog režima. I sam je u jednom trenutku stao na čelo Savezne Republike Jugoslavije i to baš onda kada je ta država institucionalno pomagala vojnu mašineriju bosanskih Srba, dok se javno govorilo da ova država nema nikakve veze sa bosanskim ratom.
Vidosav Stevanović, pisac i nekadašnji izdavač Ćosićevih dela, kaže za naš program da je pisano obraćanje studentima plod Ćosićeve uobrazilje o sopstvenom istorijskom značaju i stalne težnje da ispriča, već hiljadu puta ponovljenju priču. Pogotovo što su te priče nebrojeno puta dokazane kao netačne, kaže Stevanović:
“Što se tiče njegovog političkog delovanja, njega koriste uvek kad treba zamutiti neko jasno pitanje: Kad se potegne pitanje Kosova i poražene politike, onda je tu Dobrica da na svoj stari demagoški, agitpropovski način ispriča svoju priču i da još više zbuni već zbunjen narod. Dakle nigde ništa samostalno i nigde ništa posebno. On je čovek koji služi i kojim se služe.”
O Ćosićevom pozivu oglasila se Socijaldemokratska omladina, koja je od njega umesto analiza o stanju u kome se narod nalazi, zatražila istinu o zločinima u Sjeverinu i Štrpcu počinjenim pre dve decenije, uključujući i rasvetljavanje svega što se događalo dok je bio na funkciji predsednika SRJ.
Po mnogo čemu kontroverzni književnik Dobrica Ćosić, koji u nacionalnim krugovima važi za neupitan autoritet, ponovo se javno oglasio i ovaj put posredstvom medija, uz ogradu da je čovek 20. veka i da ne želi da imenuje njihove ciljeve i odgovornosti, pozvao studente iz Srbije koji se školuju u inostranstvu da se vrate u zemlju i bore za preporod Srbije.
U pismu objavljenom posle zahteva same Organizacije srpskih studenata u inostranstvu da im se Ćosić obrati, on je petooktobarske promene označio kao veliku obmanu naroda, a odliv mladih stručnjaka ocenio kao najveći poraz Srbije. Istovremeno priznaje da je promenom vlasti omogućen prestanak međunarodne blokade zemlje i povratak Srbije među svetske države.
Na ovakvo javno obraćanje jednog od istaknutijih članova Srpske akademije nauka i umetnosti, koja je uoči i tokom ratnih sukoba devedesetih imala krajnje spornu ulogu, većina građana sa kojima smo razgovarali ne vide ništa sporno.
Ovakav istup akademika Ćosića, člana naučne institucije koja je tokom svog postojanja prečesto menjala stavove ne treba precenjivati, smatra istoričar Srđan Cvetković. Zbog toga, ocenjuje Cvetković, jedini odjek može da izazove promena Ćosićevog stava prema petooktobarskim promenama, pošto je uveren da u Srbji Dobricu Ćosića skoro da nema ko da čuje.
“Prenaglašene ili nedovoljne argumentovane tvrdnje. Tu pre svega mislim na stav o Petom oktobru s obzirom na to da je ovaj isti čovek, isti akademik pozivao tada ostu omladinu da se založi za te petooktobarske vrednosti, da učestvuje u, po meni, ipak pozitivnom društvenom prevratu. On sada iznosi ovde neke optužujuće i potpuno neargumentovane tvrdnje da je to jedna velika prebvara i zavera svetskih moćnika", ocenjuje Cvetković.
Sam Ćosić osećao je potrebu da se oglašava o svim pitanjima za koja je smatrao da odgovaraju njegovoj ulozi koju pokušava da nametne Srbiji. Tako je predlagao podelu Kosova, mnogo pre nego što je neko prvi put ozbiljno pomenuo kosovsku nezavisnost, javno razmišljao o mapama etničkih razgraničenja tokom rata u Višegradu - gradu iz koga su prethodno prognani ili ubijeni gotovo svi Bošnjaci.
Otvoreno je podržavao Miloševića, kada se sva liberalna inteligencija u Srbiji borila protiv njegovog režima. I sam je u jednom trenutku stao na čelo Savezne Republike Jugoslavije i to baš onda kada je ta država institucionalno pomagala vojnu mašineriju bosanskih Srba, dok se javno govorilo da ova država nema nikakve veze sa bosanskim ratom.
Vidosav Stevanović, pisac i nekadašnji izdavač Ćosićevih dela, kaže za naš program da je pisano obraćanje studentima plod Ćosićeve uobrazilje o sopstvenom istorijskom značaju i stalne težnje da ispriča, već hiljadu puta ponovljenju priču. Pogotovo što su te priče nebrojeno puta dokazane kao netačne, kaže Stevanović:
“Što se tiče njegovog političkog delovanja, njega koriste uvek kad treba zamutiti neko jasno pitanje: Kad se potegne pitanje Kosova i poražene politike, onda je tu Dobrica da na svoj stari demagoški, agitpropovski način ispriča svoju priču i da još više zbuni već zbunjen narod. Dakle nigde ništa samostalno i nigde ništa posebno. On je čovek koji služi i kojim se služe.”
O Ćosićevom pozivu oglasila se Socijaldemokratska omladina, koja je od njega umesto analiza o stanju u kome se narod nalazi, zatražila istinu o zločinima u Sjeverinu i Štrpcu počinjenim pre dve decenije, uključujući i rasvetljavanje svega što se događalo dok je bio na funkciji predsednika SRJ.
