Četvrt veka od katastrofe u Černobilu

(FOTOGALERIJA - 25 godina od katastrofe u Černobilu)

Dragan Štavljanin

Ukrajinci obeležavaju 25. godišnjicu incidenta u Černobilu, što je najveća nuklearna tragedija u istoriji, koja je kontaminirala znatan deo Evrope, pre svega Ukrajinu, Belorusiju i Rusiju.

Evakuisano je nekoliko stotina hiljada ljudi koji su živeli u blizini. Na hiljade smtrtnih slučajeva u Ukrajini i Belorusiji od raka pripisuje se pogubnom uticaju radijacije.

Komemoracije su u nedelju ujutro održane u mnogim ukrajinskim gradovima, uključujući i Slavutič, gde danas žive mnogi bivši radnici nuklearke u Černobilu.

Na komemorativnoj liturgiji koju je u Kijevu služio patrijarh Ruske pravoslavne crkve Kiril, Ukrajinci su zapalili sveće a zvono je odzvonilo 25 puta u znak sećanja na godine koje su prošle od nesreće.


Dvadeset šestog aprila 1986, test bezbednosti nije uspeo što je izazvalo eksploziju reaktora broj četiri, kao i požar. Radiokativni oblak se proširio nad velikim delom Ukrajine, Belorusije i južne Rusije, a potom i nad zapadnom Evropom.

“Čim smo prešli most, videli smo veliku ruševinu. Započeli smo smenu, ali nismo znali o čemu se tačno radi, mada nam je bilo jasno da se desilo nešto krupno”, priseća se Andrej Gusin, koji je radio u jutarnjoj smeni u nuklearki u Černobilu nekoliko sati posle incidenta.

U zvaničnim izveštajima se ističe da je na licu mesta poginulo 30 ljudi. Međutim, nezavisni zdravstveni eksperti ukazuju da je mnogo više lica umrlo od posledica radijacije.

Sovjetske vlasti su tek nakon dva dana obavestile javnost o tragediji, što je izazvalo seriju optužbi da su htele da prikriju ovu katastrofu.

Nekoliko stotina hiljada ljudi je na kraju evakuisano iz obližnjeg grada Pripjata, u kome su živeli zaposleni u nuklearki u Černobilu, kao i drugih gradova i sela u pojasu od 30 kilometara.

Tragedija daleko od okončane

Ta zona je i do dana današnjeg ostala napuštena, u koju se vratio tek mali broj ljudi, uglavnom starijih, uprkos stalnoj pretnji od radijacije.

Nekadašnji radnici nuklearke u Černobilu nisu zadovoljni odnosom države. Jedan od njih je i Vladimir Batunin.

"Kome smo sada mi potrebni? Nikome. Tražim više od dve godine da se napravi platforma kako bih mogao da uđem sa invalidskim kolicima u zgradu u kojoj živim. Međutim, nema ništa od toga. Teško je živeti kao hendikepirana osoba”, objašnjava on.

Sama nuklearka je nastavila da proizvodi struju do 2000, kada je tadašnji ukrajinski predsednik Leonid Kučma podlegao međunarodnom pritisku i naredio zatvaranje poslednjeg reaktora.

Podstaknuta nedavnim nuklearnim incidentom u Fukušimi, međunarodna zajednica je na donatorskoj konferenciji prošle sedmice obećala 780 miliona dolara za gradnju novog bunkera oko nuklearnog reaktora u Černobilu, jer sadašnji više nije bezbedan. Postojećem omotaču od metala i betona je odavno istekao vek trajanja i sada propušta radijaciju.

Ukrajinski predsednik Viktor Janukovič je pozvao međunarodnu zajednicu da obezbedi još 300 miliona dolara za završetak projekta.

"Ceo svet sada vidi da nijedna nacija ne može sama da prevaziđe takvu katastrofu. Mi smo zahvalni svakoj zemlji koja je učestvovala na konferenciji posvećenoj tragediji u Černobilu”, kazao je Janukovič.

Ruski predsednik Dmitrij Medvedev je istakao da je dužnost države da kaže narodu istinu, ali je ukazao na važnost nuklearne energije.

"Moramo da priznamo da država nije uvek delovala onako kako je trebalo. Da bismo izbegli takve tragedije, moramo težiti istini i osigurati apsolutno precizne informacije šta se dešava. Međutim, još niko nije ponudio bilo koji drugi izvor energije koji bi mogao da zameni nuklearnu. I to verovatno nije ni potrebno. Najvažnije je da shvatimo sa kakvim se tipom energije čovečanstvo suočava tako da naše tehnološke odluke mogu da odgovore izazovima koje predstavlja nuklearna tehnologija”, poručio je Medvedev.

Istovremeno, ekološki pokreti ukazuju na opasnost od nuklearne energije.

"Ova tragedija daleko od toga da je okončana. To što se sada dešava u Fukušimi opominje nas da svet nije izvukao pouke iz tragedije od pre 25 godina, i sada je trenutak da se hitno deluje i okrenemo se čistim, zelenim, obnovljivim tehnologijama i odreknemo suludog oslanjanja na nebezbednu nuklearnu energiju i fosilna goriva”, rekao je Kumi Naido, izvršni direktor “Grinpis Internešenel-a” (Greenpeace International)..