Unutarmafijaški obračun bukti u Srbiji i Crnoj Gori, smatraju sagovornici RSE, i kao primer za tvrdnju o previranjima u podzemlju navode nedavno ubistvo u Beogradu. Dok su javnost i građani u najvećim gradovima dve države zabrinuti, srpska policija saopštava da je ukupna bezbednost dobra.
Goran Radoman, tridesetsedmogodišnjak iz Crne Gore, ubijen je u Novom Beogradu hicima iz oružja sa prigušivačem. Nepoznati napadač, u podzemnoj garaži zgrade u kojoj je Radoman živeo, ispalio je rafal iz automatskog oružja oko jedan sat posle ponoći dok je žrtva izlazila iz automobila.
Profesionalno ubistvo, kaže za RSE Zlatko Nikolić, iz beogradskog Instituta za kriminološka istraživanja, ’sačekuša’ tipična za mafijaška razračunavanja.
„Mislim da je taj obračun vezan za događanja u Crnoj Gori. Pretpostavljam da se ubistvo desilo ovde jer se on preselio u Beograd verovatno bežeći i sklanjajući se u ovaj grad. Čime se bavio to ne znam, ali dosta govori i to da je živeo u penthausu i vozio blindirani auto... A to da li je on Šarićev čovek ili ne, to su samo nagađanja“, ističe Nikolić.
Gorana Radomana ovdašnja štampa povezuje sa jednim od kotorskih narko klanova koji je, navodno, posle hapšenja Darka Šarića, u Beogradu optuženog za šverc kokaina, preuzeo poslove distribucije narkotika iz Latinske Amerike. Deo medija spekuliše da su obračuni počeli kada je nedavno nestalo trista kilograma kokaina, vrednog petnaest miliona evra, dopremljenih u Španiju.
Uvertira za likvidaciju u Beogradu, smatra novinar lista Blic Vuk Cvijić, samo dvanaest sati ranije bila je u Podgorici, gde je eksplozivom raznet automobil jednog Radomanovog prijatelja.
“Očito je da je u pitanju sukob kriminalnih grupa koje deluju i u Srbiji i u Crnoj Gori. To su iste grupe. U takvim stvarima nejčešće se radi o borbi za moć, za teritoriju, za trgovinu drogom... Onda se nasilje jednostavno preliva iz jedne u drugu državu. Te grupe i njihove aktivnosti protežu se mnogo dalje od centara iz kojih su potekle. Recimo, za Šarića znamo da je počeo iz Pljevalja pa evo dokle je dogurao.”
U pisanjima o poslovima sa one strane zakona, beogradska štampa, koja često prenosi saznanja pozivajući se na izvore iz policijskih krugova, ističe da je Radoman, kada se pre izvesnog vremena sa Cetinja doselio u Beograd, veoma vodio računa o svojoj bezbednosti. Stambena zgrada u kojoj je živeo bila je pod video nadzorom, ali nezvanične informacije iz istrage govore da je ubica pre napada onesposobio kamere u garaži. Ova likvidacija, uz seriju brutalnih ubistava u Beogradu nevezanih za organizovani kriminal, unela je dozu straha u svakodnevni život Beograđana.
Nebojša Stefanović, ministar policije, tvrdi da je više ubistava bilo 2006. i 2007. godine, ali da su sadašnja izazvala veću pažnju medija.
“Ukupna bezbednost građana u ovoj zemlji je dobra. Ako me pitate da li se dešavaju krivična dela, reći ću vam - da. Nisam zadovoljan što ne možemo da sprečimo svako krivično delo. Ali to je apsolutno nemoguće”, tvrdi Stefanović.
Iznoseći detalje o ubistvu Radomana, mediji navode da je bio blizak Draganu Dudiću Fricu, Kotoraninu koji je slovio za važnog čoveka u poslovima Darka Šarića. Suđenje ovom Pljevljaku nedavno je ponovo dospelo u žižu javnosti nakon što je na njemu bilo reči o sastanku Dudića sa predstavnicima srpskih bezbednosnih službi na Jelovoj Gori na kom se navodno razgovaralo o njegovoj eventualnoj saradnji u procesu protiv Šarića. Posle nešto više od mesec dana, krajem maja 2010, Dragan Dudić ubijen je u Crnoj Gori.
Zoran Mijatović, bivši zamenik načelnika srpske Državne bezbednosti, kaže za RSE da sve podseća na devedesete.
“Broj raznih sačekuša i ubistava odaje utisak da se ništa nije promenilo. Kada je u pitanju i Srbija i Crna Gora, kriminalno tržište se nije pomerilo. Međusobna povezanost svakako postoji. Borba protiv kriminalnih klanova samo je započeta ali nije uspešno okončana. Do napretka može da dođe samo pod uslovom da se slučajevi ne politizuju. Tek kada prve presude budu postale pravosnažne možemo govoriti o tome", smatra Mijatović.
Poseban problem za bezbednost u srpskoj prestonici, kako se spekuliše u delu medija, predstavlja to što se u Beograd privremeno preselilo nekoliko takozvanih crnogorskih klanova čije su vođe u ratu oko primata u kriminalnom biznisu.
Darko Trifunović, profesor na beogradskom Fakultetu bezbednosti, smatra da sve vodi samo ka jednom uzroku.
“Pa droga. Ovde su u pitanju poslovi sa drogom. Nije slučajno da se pominje Kotor. To je velika luka, isto kao i Bar, svašta u njih stiže. Ubistvo u Beogradu deluje mi kao stavljanje do znanja jednom kriminalnom krilu, onom gubitničkom, da im ovde nije mesto. Deluje kao da je neko postao gospodar tržišta u Srbiji i da je toj bočnoj liniji, koja je očišćena, poslata poruka da nije dobrodošla u Beogradu.”
Posle svega postavlja se pitanje kako da se Srbija i Crna Gora, u evropskim okvirima dve male države, obračunaju sa kriminalnim klanovima u narko biznisu koji su postali ozbiljni i u svetskim okvirima i koji ne prezaju ni od najsurovijih likvidacija jer je u igri ogroman novac.
U policijskom smislu, podseća Vuk Cvijić, postoje dve opcije.
“Jedan način je, otprilike, posmatrati ih i pustiti da se međusobno obračunaju. Mislim da to nije dobro jer se, kad tad, to preliva i na obične građane koji budu ugroženi. Tako se gubi kontrola. Druga mogućnost je da policija to pokuša da reši, da se uhvati u koštac sa kriminalcima. Videćemo šta će se dešavati”, kaže Cvijić.
Kada je u pitanju konačni obračun sa narko mafijom, Darko Trifunović je pesimista.
“Ne postoji sila koja to može i hoće da zaustavi. Građani Srbije su taoci političara koji su potpuno ruinirali sistem bezbednosti. Taj sektor nije u stanju da se izbori sa ovim problemom. Tek onog trenutka kada narko klanovi zasmetaju nekoj moćnoj zemlji, kao što su Nemačka ili Amerika, tada se naše službe stavljaju u funkciju i rade ono što bi inače trebalo. Uzmite slučaj Darka Šarića… Da se nisu umešale američke DEA i CIA on bi danas bio slobodan čovek.”
Najveći ulov srpskog pravosuđa u borbi protiv trgovine drogom je suđenje Darku Šariću, dok je Dragoslav Kosmajac, kog je premijer Aleksandar Vučić naveo kao najvećeg narko dilera u državi, optužen za utaju poreza. Od aprila 2014. u Specijalnom sudu u Beogradu traje objedinjeno suđenje Šarićevoj grupi po šest optužnica zbog šverca više od 5,7 tona kokaina iz Južne Amerike u zapadnu Evropu.
