Budući akademci: Neznanje o ratnim zločinima u Crnoj Gori

Današnja generacija studenata pravnih fakulteta u Crnoj Gori, odnosno budući advokati, tužioci i sudije veoma malo znaju o suočavanju sa prošlošću, ratnim zločinima počinjenim u Crnoj Gori tokom devedesetih godina i suđenjima za ratne zločine.

Istraživanje koje su sproveli aktivisti Građanske alijanse među studentima pravnih fakulteta pokazuje da mnogi nisu ni čuli da su se u Crnoj Gori događali ratni zločini.
Istraživanje Građanske alijanse provedeno je u martu, a učesnici su bili 220 studenata pravnih fakulteta državnog univerziteta i privatnih Mediteran i Donja Gorica.

Istraživanje o upućenosti studenata prava o počinjenim ratnim zločinima u Crnoj Gori tokom devedesetih godina je pokazalo da preko polovine studenata nikada nije čulo da se ratni zločin dogodio u Crnoj Gori:

“Podaci do kojih smo došli slobodno mogu reći da su šokantni jer su budući pravnici, advokati, sudije, tužioci pokazali nezadovoljavajuće znanje o ratnim zločinima. Na pitanje da li ste čuli da je nekada na prostoru Crne Gore počinjeni neki ratni zločin, 51 odsto ispitanika je odgovorilo negativno. U odnosu na prethodno istraživanje broj studenata koji ne znaju da je na teritoriji Cren Gore počinjen neki ratni zločin porastao je gotovo pet posto”, kaže Sanja Rašović, koordinatorka Građanske alijanse.

Skoro polovina studenata, prema istom istraživanju nije znala da odgovori na pitanje šta je suočavanje s prošlošću, dok je 25 posto ispitanika dalo neozbiljne odgovore.

Na pitanje da navedu neki ratni zločin za koji su čuli, a da se dogodio u Crnoj Gori svega dvadesetak odsto ispitanika je dalo odgovore na to pitanje navodeći Bukovicu, Deportaciju izbjeglica, Morinj, napad na Dubrovnik, Štrpce i drugo.

Podaci pokazuju da tri četvrtine studenata pravnih fakulteta nisu upoznati da je su slučajevi ratnih zločina procesuirani pred domaćim sudovima, te da tokom dosadašnjeg školovanja nisu upoznati sa zločinima:

“Istraživanje je pokazalo da studenti prava ne razumiju suštinu i potrebu da se društva suoče sa ratnom prošlošću, a njihovi stavovi nijesu u skladu sa sistemom građanske odgovornosti i garancija da se ratni zločini ne ponove. Obrazovni sistem Crne Gore ne edukuje studente o ratnim zločinima i ne pruža im informacije o postupcima koji su pokrenuti pred domaćim pravosudnim institucijama. Studenti pravnih fakulteta traže da znaju više o ratnim zločinima koji su se dogodili u Crnoj Gori i žele da kroz obrazovni sistem dobijaju više informacija”, navodi Sanja Rašović.

Odgovornost za ovakvo stanje nije samo na obrazovnim već i na pravosudnim institucijama, ocjenili su aktivisti Građanske alijanse koji su pres konferenciju održali pred zgradom državnog tužilaštva koje smatraju najodgovornijim za takvo stanje.

Zoran Vujičić je ukazao na neefikasne i nepravovremene istrage i na nepokretanje pitanje političke i komandne odgovornosti:

“Moramo reći da je prošlo 20 godina od bombardovanja Dubrovnika a da tužilaštvo nije pokrenulo bilo kakvo pitanje odgovornosti crnogorske strane, niti bilo kog aktera sa naše strane. Takođe, Crna Gora je podigla spomenik civilnim žrtvama rata a da pri tom nemamo niti jednu pravnosnažnu osuđujuću presudu za ratni zločin. To pokazuje koliko država Crna Gora ima površan odnos prema ovako ozbiljnoj temi. Takođe, optužnice su išle prema direktnim izvršiocima, odnosno najnižima u komandnom lancu a da se nije postavljalo pitanje odgovornosti njihovih direktno pretpostavljenih.“

Treba reći da je nedavno jedan od branilaca u procesima ratnih zločina advokat Goran Rodić saopštio podatke rada specijalnog tužilaštva prema kojima će država odnosno poreski obveznici platiti ogromne odštete, jer je od 30 optuženih za zločine u Morinju, Bukovici, Kaluđerskom lazu i deportaciji, njih 25 oslobođeno.

Prema Rodićevim riječima njih 25 je neosnovano robijalo tokom postupaka ukupno preko 40 godina, zbog čega će biti obeštećeni:

“Imate situaciju da je 30 lica bilo optuženo, 25 lica je oslobođeno i ono što je interesantno da se sabere jeste činjenica da je tih 25 lica 481 mjesec provelo u pritvoru, neosnovano lišeno slobode. Vjerujem da ova četiri predmeta ratnih zločina nadmašuju sigurno jedan godišnji budžet tužilaštva.“

Milan Radović, koordinator za ljudska prava je ocjenio da je istraživanje pokazalo da se u Crnoj Gori suočavanje sa prošlošću sistemski zaboravlja:

“Kada uzmemo u obzir da su političke elite koje su i 90ih a i danas tu gdje jesu, kada uzmemo u obzir to da su žrtve oprostile dželatu onda je jasno da je na sceni sistemsko zaboravljanje ratnih zločina.“