Premijerka Srbije Ana Brnabić je 20. aprila poručila da je ocena Fridom hausa (Freedom House) da je Srbija najviše nazadovala tokom prošle godine, a Priština najviše napredovala "sramna", prenosi RTS.
Srbija je balkanska država koja je u najvećoj meri nazadovala u oblasti sprovođenja demokratskih reformi, ukazuju podaci objavljeni u izveštaju nevladine organizacije Fridom haus pod nazivom "Zemlje u tranziciji – Od slabljenja demokratije do autoritarne agresije".
Na osnovu navoda iz izveštaja, kako je preneo Glas Amerike, treću godinu zaredom Srbija ne spada u kategoriju demokratskih država - već među hibridne režime u kojima je, kako navodi Fridom haus, vlast zasnovana na autoritarizmu kao posledici nepotpune demokratske promene.
Takva vlast, kako je ranije definisala vašingtonska nevladina organizacija, istovremeno može da sprovodi političku represiju i raspisuje izbore.
Brnabić je, komentarišući ocenu ove organizacije, rekla da svako ko imalo razume političke okolnosti, ljudska prava, medijske slobode i vladavinu prava zna da ova ocena nije tačna.
"Tokom 2021. završili smo javnu raspravu i priveli kraju proces izmene Ustava, 16. januara smo imali uspešan referendum koji prvi put u istoriji Srbije obezbeđuje potpunu samostalnost tužilaštva i nezavisnost sudstva", istakla je premijerka.
Sve to, istakla je, kulminiralo je time što je 16. januara Priština zabranila Srbima učestvovanje na referendumu, a nakon toga 3. aprila na izborima.
"Priština je zabranila osnovno ljudsko pravo, pravo glasa. I, onda imate Fridom haus koji kaže da je Srbija najviše nazadovala, ali je zato Kosovo najviše napredovalo i naši mediji koji na sva usta objavljuje tu vest", rekla je premijerka.
Vlasti Kosova nisu dozvolile glasanje na ustavnom referendum koji se održavao u Srbiji, kao ni na predsedničkim i vanrednim parlamentarnim izborima, koji su se održavali u Srbiji u aprilu.
Činjenice o Srbiji
Izveštaj "Zemlje u tranziciji" zasnovan je na proceni stanja u ukupno sedam oblasti: demokratska vladavina na nacionalnom nivou, izborni proces, nezavisnost medija, civilno društvo, demokratska vladavina na lokalnom nivou, korupcija, pravosudni okvir i nezavisnost.
Prema zaključcima izveštaja Srbija je nazadovala u oblastima civilnog društva, nezavisnih medija i korupcije.
Fridom haus je u dokumentu, između ostalog, analizirao način na koji je potpisan sporazum o izbornim uslovima uoči glasanja koje je u Srbiji održano 3. aprila.
"Funkcioneri u hibridnim režimima oslanjaju se na taktiku zavadi pa vladaj da bi oslabili podršku građana opoziciji. Uzmite u obzir Srbiju: pošto nije uspela da postigne dogovor sa opozicionim strankama u vezi sa uslovima za aprilske izbore, vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) nagovorila je neke od opozicionih grupa da potpišu sličan sporazum, čime ih je praktično 'vazalizovala' ", navodi se u tekstu.
Takođe, pominje se i pojava ad hok političkih i građanskih opcija čija je svrha, kako smatra Fridom haus, bila slabljenje protivnika naprednjaka.
"U međuvremenu, SNS je podržala zelenu političku opciju kako bi smanjila podršku jačajućem ekološkom pokretu u zemlji. Konačno, mediji koji pružaju podršku SNS-u urušavali su jedinstvo unutar opozicionog saveza Ujedinjeni za pobedu Srbije, podstičući neslogu unutar bloka svakom objavljenom vesti. Ta taktika je glasove za druge partije pretvorila u izgubljene", navedeno je između ostalog u izveštaju.
Ukupan učinak Srbije smanjen je sa 3,89 na 3,79, što procentualno znači nazadovanje sa 48 na 46 odsto.
U borbi protiv korupcije Srbija najniže u posljednjih deset godina
Napredak Kosova
Država Zapadnog Balkana, koja je u 2021. ostvarila najveći napredak je Kosovo – u sferi demokratske vladavine na nacionalnom nivou i pravosuđu. Nije zabeležila nazadovanje ni u jednoj oblasti koje kao kriterijume u izveštaju uzima Fridom haus.
Prema istraživanju Fridom hausa, većina od sedam zapadnobalkanskih zemalja (Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija, Srbija) i dalje se nalaze u kategoriji hibridnih režima ili vlada u tranziciji, osim Hrvatske, koja je označena kao polukonsolidovana demokratija.
U delu izveštaja u kom se pominje Zapadni Balkan vidi se da su četiri zemlje, Albanija, Hrvatska, Crna Gora i Severna Makedonija, u ukupnom skoru stagnirale – uprkos tome što su Hrvatska i Crna Gora u pojedinim oblastima istraživanja napredovale ili nazadovale.
U borbi protiv korupcije Srbija najniže u posljednjih deset godina
Ranija reakcija Ane Brnabić
Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić slično je reagovala i 2020. godine, kada je Fridom haus stavio Srbiju u kategoriju "delimično konsolidovanih demokratija" spuštena u kategoriju "hibridnih režima".
Tada je Brnabić poslala "studiozan odgovor na 18 strana" na taj izveštaj koji je, kako je ocenila, "pun kontradiktornosti i očigledan je subjektivan pristup jedne osobe koja ga je pisala".
"Čudi me da organizacija Fridom haus za pisanje izveštaja nema tim stručnjaka, već samo jednu osobu. Taj izveštaj ne odslikava pravo stanje u Srbiji", kazala je tada Brnabić.
