Briselski dijalog: Koplja se lome oko telekomunikacija i energetike

Na pitanjima na kojima se skupljaju nacionalistički poeni najviše se odmaklo u primeni Briselskog i tehničkih sporazuma Beograda i Prištine, ocenjuju poznavaoci prilika u Beogradu, dok na temama sklonjenim od očiju javnosti, poput telekomunikacija i energetike, ima tek malog ili nikakvog napretka.

Telekomunikacije i energetika su pitanja na kojima se najviše zateže u dijalogu Beograda i Prištine, mada je možda javnosti vidjivije ono oko lokalnih izbora na Kosovu. Dok Beograd pritisnut neizvesnošću koliko će kosovskih Srba izaći na izbore preti da logo Kosova na glasačkom listiću može dovesti u pitanje učešće Srba ima i onih posmatrača koji smatraju da se time samo kupuje vreme kako bi se izašlo na izbore sa jedinstvenom listom.

Tako će i Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose i dobar poznavalac toka dijaloga Beograda i Prištine primetiti da se u primeni Briselskog i tehničkih sporazuma najviše odmaklo tamo gde je bilo najvećeg otpora. Poput, kaže Janjić, integrisanog upravljanja granicom ili integracije institucija što je, po njegovoj oceni, sledeći sektor gde stvari idu relativno dobro.

„Možemo reći da su sve obaveze oko policije završene, oko pravosuđa se prate tokovi, oko izbora sa manje-više dnevno političke propagande, pre svega u Beogradu, stvari idu predviđenim tokom. Tako da bi opšti zaključak bio da se tamo gde se diže najviše političke galame, tamo gde se skupljaju nacionalistički i drugi poeni u javnosti, najpre postigne dogovor, a na onim pitanjima koja su sklonjena od očiju javnosti ali su pod uticajem snažnih privatnih monopola, da ne kažem i tajkuna, kao što je privreda, telekomunikacije, energetika, pa i pitanje osiguranja, otplaćivanje dugova Kosova, tamo ima malog ili nikakvog napretka“, konstatuje Janjić.

U tromesečnom izveštaju za period od 23. aprila do 15. jula, generalni sekretar UN Ban Ki Mun naveo je da je sada najveći izazov na Kosovu sprovođenje sporazuma koji su u Briselu potpisali premijer Srbije Ivica Dačić i kosovski premijer Hašim Tači.

Međusobna optuživanja

No, ipak će se dve strane međusobno optuživati za krivicu u problemima na sprovodjenju Briselskog sporazuma.

Tako je ministar spoljnih poslova Srbije Ivan Mrkić pozvao Prištinu da poštuje postignute sporazume, a UN da ostanu na Kosovu kao "pošten posrednik" i garant da druga strana neće kršiti sporazume.

Mrkić je na sednici SB UN o Kosovu rekao da je "prvi sporazum o normalizaciji odnosa dobar početak, ali da on samo postavlja okvir za težak posao koji je tek pred nama", i naveo da se pokušaji opstrukcije sporazuma ne smeju olako zanemariti".

Premijeri Srbije i Kosova Ivica Dačić i Hašim Tači vratili su se ove nedelje iz Brisela bez dogovora o energetici i telekomunikacijama što će ih ponovo sačekati već početkom septembra. Dačić je, nakon tog poslednjeg susreta sa Tačijem u utorak, rekao da su trenutno najudaljenjiji kada je reč o pravosuđu, odnosno na koji način će funkcionisati osnovni sudovi i tužilaštva, i na koji način će biti osnovani u srpskim sredinama.

Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose ocenjuje da su u ovom momentu najkritičniji dogovori oko telekomunikacija i energetike.

“Tu se jednostavno pokazuje nespremnost pregovarača da rasprave čak i onaj deo problema o kojima su se dogovorili a to su manje važna pitanja. Suštinska pitanja vlasništva, zajedničkih investicija, mogućnosti da se medjusobna potraživanja isplate preko zajedničkih ekonomskih projekata nisu ni dodirnuta a bez njih se ne može rešavati problem energetike. Ili telekomunikacije gde se zapravo zbog interesa nekoliko privatnih lobija, i možda interesa ali na dalekom štapu Telekoma da se što bolje prodao, koče vrlo važna pitanja, a to je sloboda komunikacije putem telekomunikacija”, navodi Janjić.