Nakon 15. runde dijaloga Beograd-Priština, primetno je da su lokalni izbori na Kosovu bacili u zasenak sporazume o energiji i telekomunikacijama. Vidljivo je, takođe, da u EU strepe od malog odziva Srba na izborima. Otuda se u saopštenju posrednice EU Catherine Ashton u prvi plan stavlja posvećenost dvojice premijera uspešnom sprovođenju lokalnih izbora na Kosovu i nastavku intezivne pripreme kako bi izborni proces prošao bez problema. Ubedjujući Srbe sa severa Kosova da izađu na lokalne izbore, Beograd je sve karte stavio na priču o statusnoj neutralnosti Briselskog sporazuma i izbornog procesa, ali nije mali broj onih koji smataju da će, ukoliko to ubeđivanje ne urodi plodom, ceh platiti Srbija i njeni građani.
Za obeležavanje listića za novembarske izbore nužna je "racionalna odluka", izjavio je premijer Srbije Ivica Dačić. On, naime, insistira na stavu da na listićima ne treba da stoji državni grb Kosova, a traži i produženje roka za registraciju birača i izbornih lista. Sva artiljerija u pridobijanju Srba sa severa Kosova za izbore stavljena je upravo na kartu statusne neutralnosti izbora, ali, pitanje je koliko će Beograd na izgled listića moći da utiče.
Šef skupštinskog Odbora za Kosovo Milovan Drecun veruje da će, kako kaže, reakcije iz Brisela i Vašingtona "prinuditi Prištinu na racionalno ponašanje" i da će se dogovor o dizajnu glasačkog listića ubrzo postići.
„Priština igra jednu neprihvatljivu igru po pitanju održavanja lokalnih izbora jer temeljni stub prvog briselskog sporazuma je održavanje lokalnih izbora i formiranje Zajednice srpskih opština. Ja verujem da posle jasnih i veoma uverljivih poruka koje su stigle iz Brisela i Vašingtona da će se u narednom periodu postići prihvatljiv dogovor i za jednu i za drugu stranu oko izgleda glasačkih listića“, uveren je Drecun.
Pitanje izgleda izbornih listića u nadležnosti je Centralne izborne komisije, poručio je kosovski premijer Hašim Tači, a kosovske institucije zadužene za sprovođenje lokalnih izbora navode i to da nema osnova za pomeranje izbornih rokova.
Ne želeći da komentariše stavove Beograda o produžetku roka za prijave za učešće na izborima, kosovska Centralna izborna komisija podsetila je da zakon precizira da taj rok ističe 60 dana pre dana održavanja izbora, dakle, 3. septembra.
U Briselu vlada frustracija zbog sporosti implementacije aprilskog sporazuma, pri čemu se mogu čuti i pitanja ima li uopšte više smisla briselski dijalog, ali Oliver Ivanović, bivši državni sekretar za Kosovo, smatra da je nerealno očekivati brza i laka rešenja.
“Ako je neko očekiveo da će oni na nekoliko sastanaka rešiti baš sve, onda su potpuno nerealni u tim očekivanjima. Mislim da mnogi u Briselu pokušavaju da iskoriste momenat, ne baš dobronamerno prema Srbiji, računajući da je ona po svaku cenu zainteresovana za dobijanje datuma za početak pregovora o ulasku u EU, pa je u tom smislu neotporna na pritiske. I sad je to forsiranje brzine zapravo pokušaj da se i skoristi situacija u kojoj Srbija željno očekuje datum, a pri tom taj datum u velikoj meri visi o koncu zbog dobrog ili lošeg raspoloženja pojedinih članica EU koje su, uzgred budi rečeno, medju zemljama koje forsiraju tu brzinu“, ocenjuje Ivanović.
Čini se da insistiranjem na izgledu biračkog listića Beograd kupuje vreme kako bi se što bolje organizovao i možda čak i izdejstvovao produžetak roka za podnošenje partijskih izbornih lista, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa Nenad Đurđević iz Foruma za etničke odnose, ali i upozorava da je od simbola i simbolike mnogo važnija poruka šta Srbi dobijaju ako izadju na izbore.
“Simbol je svakako važan, ali ne toliko jer će, kako se izbori budu bližili, sve više i više biti jasno ono što piše u Briselskom sporazumu, a to je da se ti izbori organizuju pod zakonodavnim sistemom Kosova, odnosno, da je sporazum iz Brisela zapravo sporazum o jednoj vrsti integracije četiri opštine na Kosovu u okvir kosovskog sistema. To je, svakako, jako bolno za Srbe na severa Kosova, naročito imajući u vidu njihovu veliku nepripremljenost za ovakav razvoj dogadjaja; imajući u vidu otpor koji pokazuju predstavnici kosovskih Srba sa severa, to je, dakle, dosta teško sprovesti. Otuda to insistiranje na formalnostima u vezi sa oznakama na izbornom listiću, kako bi se poručilo – evo, ovi izbori se održavaju po statusno neutralnim uslovima. Mislim da je od toga mnogo važnija poruka šta Srbi dobijaju, odnosno, šta ne dobijaju, izlaskom na izbore i da će se svaki neuspeh u vezi sa briselskim procesom obiti o interese Beograda; to će reći da će se Vlada Srbije smatrati odgovornom ukoliko Srbi na severu izbore budu bojkotovali ili na njih budu izašli u malom broju, a to sve će biti izraženo u mišljenju Evropskog saveta u decembru”, smatra Djurdjević.
Imajući u vidu strah u Briselu da će na severu Kosova biti nedovoljna izlaznost Srba i da je vremena do izbora ostalo veoma malo, postavlja se pitanje da li je Beograd učinio maksimum i da li je na najproduktivniji način uveravao građane na severu Kosova da je izlazak na izbore u njihovom interesu. Đurđević drži da to nije bio slučaj:
“Vlada je u dve stvari podbacila. Prva stvar je da zaista nije od početka uključila predstavnike Srba sa severa u briselski proces već je Briselski sporazum postignut u njihovo ime i jednostavno im isporučen kao nešto što moraju da sprovedu”.
RSE: Zar nije lider sa severa Krstimir Pantić, zamenik direktora vladine Kancelarije za Kosovo, bio u pregovaračkom timu?
Đurđević: Jeste Krstimir Pantić tu bio, ali znate i njegove izjave da on nije bio aktivni učesnik pregovora. Dakle, formalno on tu jeste bio, ali, čini mi se da je konsenzus i stalni rad sa Srbima na severu izostao. A izostao je i rad posle Briselskog sporazuma.
Za obeležavanje listića za novembarske izbore nužna je "racionalna odluka", izjavio je premijer Srbije Ivica Dačić. On, naime, insistira na stavu da na listićima ne treba da stoji državni grb Kosova, a traži i produženje roka za registraciju birača i izbornih lista. Sva artiljerija u pridobijanju Srba sa severa Kosova za izbore stavljena je upravo na kartu statusne neutralnosti izbora, ali, pitanje je koliko će Beograd na izgled listića moći da utiče.
Šef skupštinskog Odbora za Kosovo Milovan Drecun veruje da će, kako kaže, reakcije iz Brisela i Vašingtona "prinuditi Prištinu na racionalno ponašanje" i da će se dogovor o dizajnu glasačkog listića ubrzo postići.
„Priština igra jednu neprihvatljivu igru po pitanju održavanja lokalnih izbora jer temeljni stub prvog briselskog sporazuma je održavanje lokalnih izbora i formiranje Zajednice srpskih opština. Ja verujem da posle jasnih i veoma uverljivih poruka koje su stigle iz Brisela i Vašingtona da će se u narednom periodu postići prihvatljiv dogovor i za jednu i za drugu stranu oko izgleda glasačkih listića“, uveren je Drecun.
Pitanje izgleda izbornih listića u nadležnosti je Centralne izborne komisije, poručio je kosovski premijer Hašim Tači, a kosovske institucije zadužene za sprovođenje lokalnih izbora navode i to da nema osnova za pomeranje izbornih rokova.
Ne želeći da komentariše stavove Beograda o produžetku roka za prijave za učešće na izborima, kosovska Centralna izborna komisija podsetila je da zakon precizira da taj rok ističe 60 dana pre dana održavanja izbora, dakle, 3. septembra.
U Briselu vlada frustracija zbog sporosti implementacije aprilskog sporazuma, pri čemu se mogu čuti i pitanja ima li uopšte više smisla briselski dijalog, ali Oliver Ivanović, bivši državni sekretar za Kosovo, smatra da je nerealno očekivati brza i laka rešenja.
“Ako je neko očekiveo da će oni na nekoliko sastanaka rešiti baš sve, onda su potpuno nerealni u tim očekivanjima. Mislim da mnogi u Briselu pokušavaju da iskoriste momenat, ne baš dobronamerno prema Srbiji, računajući da je ona po svaku cenu zainteresovana za dobijanje datuma za početak pregovora o ulasku u EU, pa je u tom smislu neotporna na pritiske. I sad je to forsiranje brzine zapravo pokušaj da se i skoristi situacija u kojoj Srbija željno očekuje datum, a pri tom taj datum u velikoj meri visi o koncu zbog dobrog ili lošeg raspoloženja pojedinih članica EU koje su, uzgred budi rečeno, medju zemljama koje forsiraju tu brzinu“, ocenjuje Ivanović.
Čini se da insistiranjem na izgledu biračkog listića Beograd kupuje vreme kako bi se što bolje organizovao i možda čak i izdejstvovao produžetak roka za podnošenje partijskih izbornih lista, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa Nenad Đurđević iz Foruma za etničke odnose, ali i upozorava da je od simbola i simbolike mnogo važnija poruka šta Srbi dobijaju ako izadju na izbore.
“Simbol je svakako važan, ali ne toliko jer će, kako se izbori budu bližili, sve više i više biti jasno ono što piše u Briselskom sporazumu, a to je da se ti izbori organizuju pod zakonodavnim sistemom Kosova, odnosno, da je sporazum iz Brisela zapravo sporazum o jednoj vrsti integracije četiri opštine na Kosovu u okvir kosovskog sistema. To je, svakako, jako bolno za Srbe na severa Kosova, naročito imajući u vidu njihovu veliku nepripremljenost za ovakav razvoj dogadjaja; imajući u vidu otpor koji pokazuju predstavnici kosovskih Srba sa severa, to je, dakle, dosta teško sprovesti. Otuda to insistiranje na formalnostima u vezi sa oznakama na izbornom listiću, kako bi se poručilo – evo, ovi izbori se održavaju po statusno neutralnim uslovima. Mislim da je od toga mnogo važnija poruka šta Srbi dobijaju, odnosno, šta ne dobijaju, izlaskom na izbore i da će se svaki neuspeh u vezi sa briselskim procesom obiti o interese Beograda; to će reći da će se Vlada Srbije smatrati odgovornom ukoliko Srbi na severu izbore budu bojkotovali ili na njih budu izašli u malom broju, a to sve će biti izraženo u mišljenju Evropskog saveta u decembru”, smatra Djurdjević.
Imajući u vidu strah u Briselu da će na severu Kosova biti nedovoljna izlaznost Srba i da je vremena do izbora ostalo veoma malo, postavlja se pitanje da li je Beograd učinio maksimum i da li je na najproduktivniji način uveravao građane na severu Kosova da je izlazak na izbore u njihovom interesu. Đurđević drži da to nije bio slučaj:
“Vlada je u dve stvari podbacila. Prva stvar je da zaista nije od početka uključila predstavnike Srba sa severa u briselski proces već je Briselski sporazum postignut u njihovo ime i jednostavno im isporučen kao nešto što moraju da sprovedu”.
RSE: Zar nije lider sa severa Krstimir Pantić, zamenik direktora vladine Kancelarije za Kosovo, bio u pregovaračkom timu?
Đurđević: Jeste Krstimir Pantić tu bio, ali znate i njegove izjave da on nije bio aktivni učesnik pregovora. Dakle, formalno on tu jeste bio, ali, čini mi se da je konsenzus i stalni rad sa Srbima na severu izostao. A izostao je i rad posle Briselskog sporazuma.
