Nikšićanka Slavka Adžović je jedina Romkinja u Crnoj Gori koja se bavi stočarstvom i napornim radom se bori protiv predrasuda, tradicije, siromaštva.
Tridesetšestogodišnja Slavka ima stado od 200 ovaca ali nema ni metar svoje zemlje.
Iako je u tim uslovima teško raditi, ona ne želi da odustane.
Slavka nam priča kako je sve počelo:
"Bila sam mala i išla po selu sa ocem i majkom i gledala ljude kako to rade, čuvaju stoku i brinu o njoj.Onda su moji roditelji kupili dvije ovce koje su nakon nekog vremena htjeli da zakolju za zimnicu ali ja nijesam dala. Govorili su mi šta će ti, jalove su. Ja ipak nijesam odustajala i od te dvije ovce sam stvorila ovaj buljuk koji imam danas. Nemam ni metra svoje zemlje nego ih vodim na ispašu na tuđe ali sam bila uporna da ih održim i uspjela sam."
Prinuđena je da radi i najteže fizičke poslove poput kosidbe kako bi obezbijedila dovoljno sijena za stado.
Sa čim se Slavka svakodnevno suočava, ko joj pomaže i kako se snalazi?
"Moram sve sama oko stoke - planina, sijeno i ostalo, sve to ide preko mene. Najviše posla ima oko jagnjenja. Pomaže mi sestra Nada, najviše mi ona pomaže i da mi nije njen ne bih mogla sama. Pomaže mi iz službe za stočarstvo Sonja Baćević. Ona mi je od kada držim ovce u životu najviše pomogla. Sada nemam problema sa otkupom, prošle godine sam prodala jagnjad Goranoviću. Inače, imam problem sa ljudima koji mi brane da čuvam stoku na državnoj zemlji. Komšijama smeta što prolazim sa ovcama, smeta im i moj tor, štala đe ih zatvaram. Štala je od drvene građe iako sam planirala da je izlijem od blokova ali da ti iskreno kažem ne mogu sama sebe finansirati."
RSE: Da li si imala ikakvu pomoć od države?
Adžović: Nikada. Sada razmišljam da kada nemaš svoje radne snage, svoju mehanizaciju, svoju planinu pravo da ti kažem onda je veoma teško.
Iako naporno radi više od dvije decenije zaradila je kaže samo stado koje ima, živi u nedovršenoj očevoj kući u naselju pod Trebjesom. Ali svojim svojim radom izdržava 12-očlanu porodicu:
"Kupujem livade, kosim, plaćam prevoz, plaćam stočnu hranu, pa mi pokradu sijeno, pa mi pokradu jagnjad i ovce. Nije lako."
Nije išla u školu, nije pismena. Žao joj je zbog toga. Htjela je da uplaćuje sebi radni staž kao poljoprivrednica, međutim nije uspjela jer zakon je propisao da je potrebno da ima zemlju u vlasništvu.
Taj zakonski preduslov Slavka nije ispunjavala pa nema ni dana radnog staž.
Slavka Adžović ruši stereotipe o Romima da njeni sunarodnici neće da rade i da nijesu istrajni u poslu. Ona je davno odlučila da nikada neće uzeti prosjačku torbu.
"Ovo je moj izbor i ja sam uporna, iako sam blokirana sa svake strane i sve mi je teže i teže. Ove godine ću moći da prodam do 80 jagnjadi ali treba izdržati to do tada. Treba to ugojiti i hraniti", zaključuje ona.
Tridesetšestogodišnja Slavka ima stado od 200 ovaca ali nema ni metar svoje zemlje.
Iako je u tim uslovima teško raditi, ona ne želi da odustane.
Slavka nam priča kako je sve počelo:
"Bila sam mala i išla po selu sa ocem i majkom i gledala ljude kako to rade, čuvaju stoku i brinu o njoj.Onda su moji roditelji kupili dvije ovce koje su nakon nekog vremena htjeli da zakolju za zimnicu ali ja nijesam dala. Govorili su mi šta će ti, jalove su. Ja ipak nijesam odustajala i od te dvije ovce sam stvorila ovaj buljuk koji imam danas. Nemam ni metra svoje zemlje nego ih vodim na ispašu na tuđe ali sam bila uporna da ih održim i uspjela sam."
Prinuđena je da radi i najteže fizičke poslove poput kosidbe kako bi obezbijedila dovoljno sijena za stado.
Sa čim se Slavka svakodnevno suočava, ko joj pomaže i kako se snalazi?
"Moram sve sama oko stoke - planina, sijeno i ostalo, sve to ide preko mene. Najviše posla ima oko jagnjenja. Pomaže mi sestra Nada, najviše mi ona pomaže i da mi nije njen ne bih mogla sama. Pomaže mi iz službe za stočarstvo Sonja Baćević. Ona mi je od kada držim ovce u životu najviše pomogla. Sada nemam problema sa otkupom, prošle godine sam prodala jagnjad Goranoviću. Inače, imam problem sa ljudima koji mi brane da čuvam stoku na državnoj zemlji. Komšijama smeta što prolazim sa ovcama, smeta im i moj tor, štala đe ih zatvaram. Štala je od drvene građe iako sam planirala da je izlijem od blokova ali da ti iskreno kažem ne mogu sama sebe finansirati."
RSE: Da li si imala ikakvu pomoć od države?
Adžović: Nikada. Sada razmišljam da kada nemaš svoje radne snage, svoju mehanizaciju, svoju planinu pravo da ti kažem onda je veoma teško.
Iako naporno radi više od dvije decenije zaradila je kaže samo stado koje ima, živi u nedovršenoj očevoj kući u naselju pod Trebjesom. Ali svojim svojim radom izdržava 12-očlanu porodicu:
"Kupujem livade, kosim, plaćam prevoz, plaćam stočnu hranu, pa mi pokradu sijeno, pa mi pokradu jagnjad i ovce. Nije lako."
Nije išla u školu, nije pismena. Žao joj je zbog toga. Htjela je da uplaćuje sebi radni staž kao poljoprivrednica, međutim nije uspjela jer zakon je propisao da je potrebno da ima zemlju u vlasništvu.
Taj zakonski preduslov Slavka nije ispunjavala pa nema ni dana radnog staž.
Slavka Adžović ruši stereotipe o Romima da njeni sunarodnici neće da rade i da nijesu istrajni u poslu. Ona je davno odlučila da nikada neće uzeti prosjačku torbu.
"Ovo je moj izbor i ja sam uporna, iako sam blokirana sa svake strane i sve mi je teže i teže. Ove godine ću moći da prodam do 80 jagnjadi ali treba izdržati to do tada. Treba to ugojiti i hraniti", zaključuje ona.
