Internet stranice nekih ruskih medija, koji su odlukom Vlade Kosova sankcionisani zbog ruske invazije na Ukrajinu, i dalje su dostupni na Kosovu, otkriva Radio Slobodna Evropa.
RSE je otkrio da su neki od njih bili dostupni građanima Kosova preko nekoliko kompanija koje pružaju internet usluge na Kosovu, uključujući javno preduzeće Telekom Kosova.
Iz te firme su rekli da su neki tehnički problemi i sajber napadi doveli do deblokade sankcionisanih sajtova, što je, prema Telekomu, bilo privremeno.
Radio Slobodna Evropa je takođe utvrdio da nadležna institucija Kosova, koja nalaže internet kompanijama da blokiraju sankcionisane sajtove, nije ažurirala listu sa novim medijima koji su u međuvremenu sankcionisani.
Vlada Kosova, koju je RSE kontaktirao, nije odgovorila na pitanja u vezi sa sankcijama ruskim medijima i njihovom primenom.
Otkako je Rusija u februaru 2022. pokrenula invaziju na Ukrajinu, Kosovo se usaglasilo sa svim sankcijama koje su Evropska unija i Sjedinjene Američke Države uvele ruskim entitetima.
Ruski mediji kao što su RT, ranije poznat kao Russia Today, i Sputnjik - koje podržava Kremlj - također su pod sankcijama.
EU je ove sankcije uvela kako bi zaustavila "ruske dezinformacije koje imaju za cilj destabilizaciju susednih zemalja, EU i država članica".
Sajt Rt.rs, koji je verzija RT-a na srpskom jeziku, kasnije je stavljen pod sankcije EU, a samim tim i Kosova.
Rt.rs ili RT Balkan pokrenut je krajem 2022. godine u Srbiji - zemlji koja nije uvela sankcije Rusiji.
Ova internet stranica je sankcionisana 11. paketom sankcija EU u junu 2023. godine, kojeg je takođe prihvatila Vlada Kosova u julu te godine.
Odlukom EU o sankcijama, ovim medijima treba blokirati emitovanje u svim oblicima - uključujući i web stranice.
Koji sankcionisani mediji su dostupni na Kosovu?
Radio Slobodna Evropa testirao je otvaranje sajtova RT i RT Balkan na različitim uređajima koji koriste internet koje pružaju različite kompanije na Kosovu.
Ove poslednje reguliše Regulatorni organ za elektronske i kompjuterske komunikacije Kosova (ARKEP).
Među glavnim internet provajderima u zemlji je javno preduzeće Telekom Kosova.
U testovima koje je RSE uradio 2. i 5. februara ove godine na telefonima povezanim na internet Telekoma Kosova, stranicu RT.com smo otvorili bez problema, nakon Google pretrage.
Odgovarajući na upit Radija Slobodna Evropa, Telekom Kosova je 5. februara saopštio da sprovodi odluku o blokiranju sajtova za fiksnu internet mrežu.
Ali, u mobilnoj mreži su "iz tehničkih razloga i promene platforme" neko vreme bili deblokirani i sada su "u procesu zaustavljanja. Već ovih dana, uskoro, očekujemo da ćemo blokirati [web-stranice] i na mobilnoj mreži", rekli su iz Telekoma.
Dodaju i da je Telekom pretrpeo sajber napad i da su se za to vreme "stranice mogle otvoriti", ali nisu precizirali vreme napada.
Radio Slobodna Evropa je 7. februara ponovo razgovarao sa tehničkim direktorom Telekoma Kosova Halilom Krasnićijem (Krasniqi), koji je rekao da je blokiranje sajtova, poput RT.com, ponovo urađeno u noći 5. februara.
"U procesu smo implementacije novih platformi. Instalirali smo novi firewall [platforme za sajber sigurnost] pre tri sedmice", rekao je Krasniqi.
On kaže da je "slučajnost" da je ponovno blokiranje sajtova na mobilnoj mreži izvršeno nakon dobijanja pitanja Radija Slobodna Evropa.
"Takođe, redovno imamo male [sajber] napade", rekao je Krasnići, objašnjavajući da se u ovim vremenima, zbog zaštite koju Telekom čini, smanjuje i mogućnost blokiranja web stranica.
Uverava da se s novim investicijama ovaj problem više neće pojavljivati.
Stranica RT.com je blokirana na uređajima koji koriste internet privatne kompanije IPKO.
U međuvremenu, u operateru MTS - kompaniji koja obezbeđuje internet u severnom delu Kosova, naseljenom većinom Srbima - sajt RT.com bio je dostupan tokom testova koje je RSE radio početkom februara.
MTS, kao telefonska i internet kompanija, osnovana je sporazumom između Kosova i Srbije za pružanje usluga u četiri opštine na severu Kosova: Severna Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić.
Ova kompanija je u vlasništvu Telekoma Srbije.
MTS je za Radio Slobodna Evropa rekao da se pridržava liste za blokiranje koju mu je poslala Regulatorna uprava za elektronske i kompjuterske komunikacije Kosova (ARKEP).
"Iako smo se striktno pridržavali liste koju je dao ARKEP, priznajemo mogućnost pojave novih web portala koji nisu bili deo prvobitne direktive", rekli su iz MTS-a.
RT.com je takođe uvršten na listu sajtova koje bi trebalo blokirati, a koju je ARKEP dostavio Radiju Slobodna Evropa.
Hekuran Doli, stručnjak za sajber bezbednost na Kosovu, rekao je za RSE da, ako internet provajder blokira sajt sa određenim imenom i adresom, kao što je RT.com, on ne bi trebalo da bude dostupan.
Međutim, prema njegovim rečima, razne stranice koje imaju veze sa ovim medijem mogu se otvarati kontinuirano.
"RT može da otvori novu domenu, [nazove je] 'Russiantime', na primer, i ovaj sajt može biti dostupan i dostupan korisnicima na Kosovu, ali ga je teže pronaći, jer je to nova stranica”, objasnio je Doli.
RT na srpskom sankcionisan, ali ne i blokiran
Iako sankcionisan od strane Vlade Kosova, sajt RT.rs ili RT na srpskom jeziku nije uključen u nalog za blokiranje ARKEP-a.
Iz ove institucije su za Radio Slobodna Evropa rekli da je u martu 2022. godine, na osnovu Vladine odluke o sankcijama, kompanijama koje pružaju internet usluge poslata lista od 124 sajta za blokiranje.
Međutim, ARKEP nije odgovorio na pitanje zašto ova lista nije dopunjena drugim medijima koji su kasnije sankcionisani, među kojima je i RT.rs, ali su rekli da stalno prate sprovođenje svoje uredbe.
"ARKEP kontinuirano prati ove domene i poddomene. Na kraju, nakon što dobije obaveštenja od strana, odmah traži od operatera da ih blokiraju. Ovaj proces je kontinuiran i tražimo pomoć svih, kako bi se lista proširila novim domenama, a zatim uputila operatere na blokadu”, poručili su iz ARKEP-a.
Sajt RT.rs bio je dostupan svim internet provajderima koje je Radio Slobodna Evropa testirao početkom februara.
Kompanija IPKO je takođe potvrdila za RSE da ova domena nije bila deo prvobitne liste blokiranih.
Nakon pitanja RSE-a, ova kompanija je 2. februara saopštila da je pokrenula procedure za blokiranje i ovog sajta, a u kasnijim testovima RSE, sajt je bio blokiran.
Sputnjik, preko sajtova Sputnikglobe.com i Sputnikportal.rs, takođe su bili lako dostupni na Kosovu.
Desetine stranica koje se odnose na Sputnjik medije nalaze se na listi blokiranih ARKEP-a, ali ne i ove dve.
"Tehnički, gotovo je nemoguće blokirati sve stranice, imena i IP adrese [internet adrese], jer ako blokirate jednu stranicu, ista stranica može otvoriti novi domen [ime] i IP, a ta stranica, onda, mora biti pronađena i blokirana", objasnio je stručnjak Hekuran Doli.
Međutim, dodao je, svaki korisnik Interneta može izbeći bilo kakvo blokiranje od strane internet provajdera korištenjem VPN-a (Virtual Private Network), što je besplatna ili plaćena privatna mreža koja zaobilazi državne granice interneta.
Osporavao sankcije i u Evropi
Iako je EU prije dve godine uvela sankcije Rusiji i ruskim medijima, i u zemljama članicama bloka, njihova implementacija nailazi na probleme.
Radio Slobodna Evropa je nedavno pisao da su sajtovi RT-a i Sputnjika lako dostupni u mnogim državama EU, uključujući i same institucije koje su izradile sankcije protiv njih.
U Briselu su RT i Sputnjikovi videi zapisi, tekstovi i drugi sadržaji dostupni na engleskom, francuskom, nemačkom, srpskom, španskom i arapskom jeziku.
Istraživački novinari Radija Slobodna Evropa takođe su koristili virtuelne privatne mreže (VPN) u 19 drugih zemalja članica EU i u svakom slučaju smo otrili da su sajtovi RT i Sputnjik dostupni bez problema.
Johannes Bahrke, glasnogovornik Evropske komisije, odgovoran za digitalnu ekonomiju, istraživanje i inovacije, ali drugi zvaničnici EU rekli su da problem proizlazi iz prepreka u implementaciji u 27 država članica EU i njihovih tela ili agencija.
RT i Sputnik u EU
Kako bi sproveli blokadu, kažu, vlasti u svakoj državi članici moraju zahtevati od lokalnih pružatelja usluga da eliminišu pristup web stranicama koje vodi Rusija.
Visoki predstavnik EU za vanjske poslove i sigurnosnu politiku Josep Borrell osnovao je projekat EUvsDisinfo 2015. godine.
On RT i Sputnjik ne opisuje kao medijske organizacije, već kao "oružje obmane Kremlja".
Na web stranici EUvsDisinfo navodi se da je glavni cilj projekta povećati svest i razumevanje javnosti o ruskom uticaju i operacijama dezinformacija, te pomoći građanima Evrope i šire da razviju otpor prema dezinformacijama i medijskoj manipulaciji.
