U Bihaću je otvorena Laboratorija za kontrolu kvalitete meda i Centar za selektivni uzgoj i oplodnju pčelinjih matica pri Veterinarskom zavodu Unsko-sanskog kantona. Projekat je finansirala Evropska unija,u okviru programa prekogranične saradnje.
U prisustvu čelnih ljudi Delegacije EU u BiH, Vlade USK-a, Razvojne agencije USK-a i Grada Bihaća, svečano je otvorena Laboratorija za kontrolu kvalitete meda i Centar za selektivni uzgoj i oplodnju pčelinjih matica pri Veterinarskom zavodu USK-a.
Savremena Laboratorija i Centar dio su projekta koji financira EU - „Bee Promoted – Promocija pčelarstva“. Ovaj projekt provodi se od kraja 2014. godine na području Unsko-sanskog kantona, Zadarske županije, te općine Posušje. Ukupna vrijednost projekta iznosi 650.000 eura, a financira ga Evropska unija u sklopu IPA prekograničnog programa Hrvatska – Bosna i Hercegovina 2007-2013.
Novoopremljeni Laboratorij posjeduje analitičku opremu za provođenje fizičko-hemijskih analiza meda i pčelinjih proizvoda i polensku analizu meda u skladu s normama Evropske unije. Osim Laboratorija za kontrolu kvalitete meda u Veterinarskom zavodu, projektom se uspostavlja i Centar za selektivni uzgoj i oplodnju pčelinjih matica, koja ima vrijednu opremu za uzgoj i selekciju kvalitetnih matica.
„Ja moram naglasiti da je Veterinarski zavod i do sada radio analize meda, kako mikrobiološke, tako fizikalno-hemijske i sve metode su akreditirane po EU ISO standardu 17025, ali sa nabavkom ove nove opreme koju smo nabavili kroz ovaj projekt, mi ćemo biti prvi koji će moći pružiti kompletnu uslugu za analizu meda, a u skorijoj budućnosti i ostalih pčelinjih proizvoda. Bitno je naglasiti da ćemo sada raditi polensku analizu koja je neophodna. Kompletiraćemo sve analize koju traže EU pravilnici, radićemo selekciju najkvalitetnijih matica, sa najboljim proizvodnim i pozitivnim morfološkim i drugim osobinama, a u svrhu podsticanja veće produktivnosti i proizvodnje u pčelarstvu.“ - kazao je Zlatko Jusufhodžić, direktor Veterinarskog zavoda USK-a.
Massimo Mina, šef Sekcije operacija za društveni razvoj, civilno društvo i prekograničnu saradnju Delegacije EU u BiH:
„Ovaj projekat ukazuje na važnost podrške pčelarima i malim i srednjim poduzećima u razvoju kvalitete njihovih proizvoda i poslovanja u cjelini. Takve aktivnosti značajno doprinose široj razvojnoj viziji, i iako malih razmjera, one omogućavaju institucionalnu i ekonomsku koheziju prekograničnog područja i na taj način uspostavljaju dugoročnu suradnju između odgovarajućih državnih institucija i njihovih poslovnih partnera. Projekti ovakve vrste su jako bitni jer su prekogranični, i samim tim oni učvršćuju veze između poduzeća i institucija s obje strane granice. Iako njihova vrijednost financijski nije prevelika, njihov značaj u uspostavljanju prekogranične suradnje veoma je značajna. Volio bih napomenuti da je prije tri godine Evropska komisija usvojila odluku kojom je za BiH odobrila plan praćenja rezidua za med, perad, jaja i mlijeko, što je kao rezultat omogućilo Bosni i Hercegovini da počne izvoziti med u Evropsku uniju", rekao je Mina.
Ovo je značajan iskorak Veterinarskog zavoda, koji je najbolja institucija u Bosni i Hercegovini kada su u pitanju kontrole kvaliteta sirovog mlijeka, a od sada i meda, smatra Izudin Saračević, premijer USK-a:
„Bilo koja institucija da iskorači u pravcu uključivanja u Evropsku uniju, približava kompletnu Bosnu i Hercegovinu još više toj opciji, s obzirom na to da smo mi već dobili listu od nekoliko hiljada pitanja. Jedno od tih pitanja će se odnositi i na poljoprivredu. Evo, mi nudimo jedan vrlo kvalitetan odgovor i približavamo, ne samo prostor Bosne i Hercegovine tim standardima Evropske unije, nego stavljamo Veterinarski zavod u poziciju da može još kvalitetnije usluge da pruža širom BiH i u okvirima Evropske unije. U nedavnoj posjeti i razgovoru s Agronomskim fakultetom Sveučilišta u Zagrebu i Zagrebačkom županijom, mi smo inaugurirali ideju oko još jednog projekta, no, o tom-potom", kaže on.
Sa preko 10.000 košnica i 200 pčelara, grad Bihać pčelarstvo smatra svojim značajnim resursom koji će i dalje razvijati i poticati. U Bosni i Hercegovini se godišnje proizvede 2.000 tona meda, a potrošnja je tek 400 grama po glavi stanovnika. Istovremeno, u zemljama Evropske unije potrošnja je od tri do osam kilograma po glavi stanovnika. Ovo daje puno prostora za povećanje obima proizvodnje i nova radna mjesta. Pored toga, ne treba isticati koliko je važno učešće meda i mednih proizvoda u našoj prehrani.
Facebook Forum