Završila je prva runda pregovora koje Bosna i Hercegovina vodi sa EU radi zaključivanja protokola uz privremeni sporazum o trgovini i trgovinskim pitanjima. Delegacija BiH u prvoj rundi zatražila je od EU da poveća određene izvozne kvote za bescarinski izvoz proizvoda iz BiH, a prije svega ribe, šećera i vina, a ostala je pri stavu da se određene grupe proizvoda zaštite punom carinskom zaštitom do ulaska u EU. Odgovor na zahtjeve očekuje se krajem januara.
U prvom krugu pregovora sa delegacijom Evropske komisije u Briselu, BiH je zatražila da se povećaju godišnje izvozne kvote za ribu i to na 5.000 tona za pastrmku, 1.000 tona za šarana i 3.000 tona za konzervirane srdele. Pregovarački tim zatražio je i povećanje izvozne kvote za vino na 43.000 hektolitara te za šećer na 50.000 tona. Izvozne kvote koje trenutno ima Bosna i Hercegovina ograničene su i nedovoljne za mogućnosti domaćih proizvođača, a najdrastičniji primjer je kvota za izvoz ribe od 60 tona, kaže šef pregovaračkog tima Dragiša Mekić.
„Mi smo, s naše strane, podnijeli zahtjev za povećanje kvote ribe, vine i šećera, znači, onih kvota koje je Evropska unija nama odobrila kad smo potpisali Sporazum o stabilizaciji, ali te kvote su toliko male da faktički ne zadovoljavaju kapacitete naše proizvodnje“, navodi on.
Evropska unija je u pregovorima zatražila od Bosne i Hercegovine da uvede bescarinske kvote za određene vrste proizvoda koje je Hrvatska u značajnoj mjeri izvozila na bh. tržište.
Međutim, problem predstavlja to što su te vrste robe koje je hrvatska izvozila, upravo one koje BiH proizvodi u velikim količinama. Prema riječima Mekića, otvaranjem tržišta ka EU, preduzeća iz BiH susrešće se sa konkurencijom ne samo iz Hrvatske nego i cijele Evropske unije, i to sa robom koju visoko subvencionišu države EU, a u tom slučaju hrvatska bi imala prednost.
„Ulaskom Hrvatske u Evropsku uniju, mi bi time otvarali tržište sa 27 zemalja članica, a ne samo sa Hrvatskom. Drugo, Hrvatskoj će se ulaskom u Evropsku uniju povećati subvencije, pa samim tim i te vrste roba bi bile visoko subvencionirane, znači i mnogo konkurentnije od naših roba“, kaže Mekić.
Šira lepeza proizvoda
Stav privrednika je da Bosna i Hercegovina mora zadržati potpunu carinsku zaštitu proizvoda koji su određeni kao najosjetljiviji kaže sekretar Udruženja poljoprivrede i prehrambene industrije u Privrednoj komori RS, Slavko Stevanović.
„217 proizvoda, pre svega prehrambenih, su na zaštiti od 2008. do 2013. i dalje, ako se ne promene“, rekao je on.
Direktor firme ,Norfish Blagaj“, Sanel Šarić, kaže da je riba jedini proizvod životinjskog porijekla koji Bosna i Hercegovina može izvoziti u Evropsku uniju, te je iz tog razloga važno da se usvoje zahtjevi o novim kvotama za njen izvoz.
„Carine koje mi imamo mimo kvota za našu branšu su dosta velike, oko 0,4 posto, a same kvote su nekih dvjesto tona. Da biste uporedili red veličine – Bosna i Hercegovina ima samo u Hrvatsku izvoz 2.500 tona.“
Ekonomski analitičar u Spoljnotrgovinskoj komori BiH, Duljko Hasić, kaže da male izvozne kvote nisu jedini problem, jer - da su vlasti u BiH pripremile privredu za evropsko tržište, kvote bi lako bile dogovorene.
„Država Bosna i Hercegovina i njene institucije nisu dovoljno uradile, prvenstveno na preuzimanju zakonodavne regulative Evropske unije i usaglašavanju sa domaćom i, drugo, nisu dovoljno uradile na infrastrukturi, prvestveno kada je u pitanju akreditacija, certificiranje, uvođenje standarda Evropske unije za proizvođače, odnosno izvoznike, što će biti neophodno nakon 1.7.2013. godine“, napominje Hasić.
Hasić dodaje da BiH ima potencijala da izvozi i druge grupe proizvoda za koje bi u narednom periodu trebalo da se zatraže veće izvozne kvote.
„U toku smo sa pregovaračkim timom Bosne i Hercegovine prema EU da se malo šira lepeza proizvoda stavi na ovu listu. Zaista, dva, tri ili četiri proizvoda je izuzetno malo što dozvoljava Evropska unija da može Bosna i Hercegovina plasirati na tržište EU."
Drugoj rundi pregovora Bosne i Hercegovine i Evropske unije prethodiće tehnički sastanak dvije delegacije krajem januara, a očekuje se da BiH tada dobije odgovor na zahtjev za povećanje izvoznih kvota. Delegacija BiH će tada morati saopštiti i da li je spremna da učini određene ustupke u tom procesu.
U prvom krugu pregovora sa delegacijom Evropske komisije u Briselu, BiH je zatražila da se povećaju godišnje izvozne kvote za ribu i to na 5.000 tona za pastrmku, 1.000 tona za šarana i 3.000 tona za konzervirane srdele. Pregovarački tim zatražio je i povećanje izvozne kvote za vino na 43.000 hektolitara te za šećer na 50.000 tona. Izvozne kvote koje trenutno ima Bosna i Hercegovina ograničene su i nedovoljne za mogućnosti domaćih proizvođača, a najdrastičniji primjer je kvota za izvoz ribe od 60 tona, kaže šef pregovaračkog tima Dragiša Mekić.
„Mi smo, s naše strane, podnijeli zahtjev za povećanje kvote ribe, vine i šećera, znači, onih kvota koje je Evropska unija nama odobrila kad smo potpisali Sporazum o stabilizaciji, ali te kvote su toliko male da faktički ne zadovoljavaju kapacitete naše proizvodnje“, navodi on.
Evropska unija je u pregovorima zatražila od Bosne i Hercegovine da uvede bescarinske kvote za određene vrste proizvoda koje je Hrvatska u značajnoj mjeri izvozila na bh. tržište.
Međutim, problem predstavlja to što su te vrste robe koje je hrvatska izvozila, upravo one koje BiH proizvodi u velikim količinama. Prema riječima Mekića, otvaranjem tržišta ka EU, preduzeća iz BiH susrešće se sa konkurencijom ne samo iz Hrvatske nego i cijele Evropske unije, i to sa robom koju visoko subvencionišu države EU, a u tom slučaju hrvatska bi imala prednost.
„Ulaskom Hrvatske u Evropsku uniju, mi bi time otvarali tržište sa 27 zemalja članica, a ne samo sa Hrvatskom. Drugo, Hrvatskoj će se ulaskom u Evropsku uniju povećati subvencije, pa samim tim i te vrste roba bi bile visoko subvencionirane, znači i mnogo konkurentnije od naših roba“, kaže Mekić.
Šira lepeza proizvoda
Stav privrednika je da Bosna i Hercegovina mora zadržati potpunu carinsku zaštitu proizvoda koji su određeni kao najosjetljiviji kaže sekretar Udruženja poljoprivrede i prehrambene industrije u Privrednoj komori RS, Slavko Stevanović.
„217 proizvoda, pre svega prehrambenih, su na zaštiti od 2008. do 2013. i dalje, ako se ne promene“, rekao je on.
Direktor firme ,Norfish Blagaj“, Sanel Šarić, kaže da je riba jedini proizvod životinjskog porijekla koji Bosna i Hercegovina može izvoziti u Evropsku uniju, te je iz tog razloga važno da se usvoje zahtjevi o novim kvotama za njen izvoz.
„Carine koje mi imamo mimo kvota za našu branšu su dosta velike, oko 0,4 posto, a same kvote su nekih dvjesto tona. Da biste uporedili red veličine – Bosna i Hercegovina ima samo u Hrvatsku izvoz 2.500 tona.“
Ekonomski analitičar u Spoljnotrgovinskoj komori BiH, Duljko Hasić, kaže da male izvozne kvote nisu jedini problem, jer - da su vlasti u BiH pripremile privredu za evropsko tržište, kvote bi lako bile dogovorene.
„Država Bosna i Hercegovina i njene institucije nisu dovoljno uradile, prvenstveno na preuzimanju zakonodavne regulative Evropske unije i usaglašavanju sa domaćom i, drugo, nisu dovoljno uradile na infrastrukturi, prvestveno kada je u pitanju akreditacija, certificiranje, uvođenje standarda Evropske unije za proizvođače, odnosno izvoznike, što će biti neophodno nakon 1.7.2013. godine“, napominje Hasić.
Hasić dodaje da BiH ima potencijala da izvozi i druge grupe proizvoda za koje bi u narednom periodu trebalo da se zatraže veće izvozne kvote.
„U toku smo sa pregovaračkim timom Bosne i Hercegovine prema EU da se malo šira lepeza proizvoda stavi na ovu listu. Zaista, dva, tri ili četiri proizvoda je izuzetno malo što dozvoljava Evropska unija da može Bosna i Hercegovina plasirati na tržište EU."
Drugoj rundi pregovora Bosne i Hercegovine i Evropske unije prethodiće tehnički sastanak dvije delegacije krajem januara, a očekuje se da BiH tada dobije odgovor na zahtjev za povećanje izvoznih kvota. Delegacija BiH će tada morati saopštiti i da li je spremna da učini određene ustupke u tom procesu.
