Nakon što je vršilac dužnosti šefa Delegacije EU u BiH, Renzo Daviddi, izrazio zabrinutost Unije zbog činjenice da bh. vlasti još nisu postigle dogovor oko programa IPA 2011. zbog čega su ugrožena novčana sredstva od 96 miliona eura pomoći, a na štetu njenih građana, Vlada Federacije se oglasila saopštenjem.
„Prema sporazumu o pretpristupnoj pomoći koji je potpisan između BiH i EU, planiranje ovih projekata vode institucije države, a u procesu učestvuju i niži nivoi vlasti, što je bio slučaj i ove godine. Sve projekte je odobrilo Vijeće ministara BiH, a Direkcija za evropske integracije BiH je konačnu listu ovih projekata poslala Evropskoj komisiji. Predstavnici Republike Srpske u strukturama zaduženim za pretpristupnu pomoć već nekoliko godina blokiraju provedbu značajnog broja ovih projekata, te na taj način pokušavaju distribuciju ove pomoći napraviti ekskluzivno međuentitetskim pitanjem. Ignorisanje pravila i upostavljenog sistema na kojem je i sama Evropska komisija insistirala predstavlja derogiranje institucija države, te legalno uspostavljenih struktura“, kaže se u saopštenju.
Vlada Federacije takođe navodi da su projekti koje osprava RS direktno vezani za provedbu obaveza koje je pred BiH postavila EU kroz Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i Evropsko partnerstvo, a radi se o projektima vezanim za zapošljavanje, podršku Visokom sudskom i tužilačkom vijeću, poljoprivredi i Agenciji za statistiku BiH.
Stav Vlade Federacije ostaje nepromijenjen - lista projekata koju je Direkcija za evropske integracije proslijedila institucijama EU je konačna - ističe se u obavještenju Vlade Federacije BiH.
O situaciji izazvanoj ugrožavanjem novca za projekte namijenjene unapređenju rada službi pravosuđa i javne uprave, razvoju srednjih i malih preduzeća, finansiranju izgradnje puteva – na primjer Koridor Vc, održavanju voda i upravljanju otpadnim materijalom, te za pomoć obrazovanju, socijalnoj inkluziji i zapošljavanju građana BiH, govori Nermina Zaimović - Uzunović, poslanik Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH i član Skupštinske komisije za evropske integracije.
Zaimović – Uzunović: Bosna i Hercegovina je još 2008. godine potpisala okvirni sporazum s Evropskom komisijom za realizaciju finansijske pomoći u okviru instrumenata za pretpristupnu pomoć, čime je, ustvari, zamijenjen niz različitih projekata koje smo mi prethodno koristili. Naravno, kod potpisivanja tog sporazuma između Bosne i Hercegovine i Evropske komisije, propisana su i potpisana pravila i procedure za apliciranje i realizaciju projekata, koje su nama jako važne. Direkcija za evropske integracije je, zajedno sa Delegacijom EU, je nadležna za vođenje projekata. Nikakve entitetske strukture. Dakle, ovo što dolazi iz Ministarstva, slobodno mogu da kažem da je to opstrukcija i zaobilaženje državnih struktura koje su jedine nadležne u ovoj oblasti. Saglasnost oko paketa projekata – kažu da je to bilo za 2011. godinu, usaglašeno je 16 projekata, od čega su oni negirali šest, kako sam saznala. Neprijatno je ovo novo saznanje da pored stalne opstrukcije projekata koji se finansiraju iz IPA programa imamo još ovaj jedan novi, možda najveći udar za koji ja znam. Mi smo prošle godine također imali opstrukciju projekta zakona o malim i srednjim preduzećima, koji je došao u parlamentarnu proceduru u takvom obliku koji je bio neprihvatljiv, kako za Evropsku komisiju, tako i za Parlament BiH, jer su se također tim dijelile nadležnosti i rušio jedinstven ekonomski prostor Bosne i Hercegovine. Zakon o kome se dugo priča, zbog koga mi gubimo ogromna sredstva - zakon o okolišu – nije ni došao u proceduru jer se ne može usaglasiti jer ne poštuje evropske norme, a ni entitetski zakoni onda ne mogu biti primijenjeni, da budu poštovani u okviru evropskih normi. Ovaj novi incident, ovo rušenje i zaobilaženje državnih institucija kada je u pitanju pretpristupna pomoć, govori o snagama u Bosni i Hercegovini koje ne žele Bosnu i Hercegovinu u Evropskoj uniji. I to se jasno vidi na ovom projektu.
Manjak kompromisa
RSE: Bilo bi dobro još jednom ukazati na značaj novca iz IPA fondova, koji je namijenjen zemljama kandidatima ili zemljama koje se pripremaju za kandidaturu.
Nermina Zaimović Uzunović
Zaimović – Uzunović: IPA fondovi su jedan od najvažnijih alata za Bosnu i Hercegovinu za pristupanje Evropskoj uniji. Mi nemamo drugih sredstava da bismo poduprli razvoj različitih institucija - na primjer, za ispunjenje ovih političkih uslova, finansira se sredstva za ustavnu reformu, za proces povratka, za borbu protiv korupcije. Nije samo pitanje naše evropske integracije. Mnogo je važnije to za život i rad svih običnih građana Bosne i Hercegovine. U okviru ovih socio-ekonomskih uslova dobijaju se sredstva za obrazovni sistem, za javno zdravstvo, za ispunjenje trgovinskih sporazuma kao što je CEFTA, za nova zapošljavanja itd., a najviše ovih sredstava, oko 50 posto, za ispunjenje obaveza za članstvo u Evropskoj uniji. To je nešto što je od ogromne važnosti, a vidimo da je na sceni ustvari novi pokušaj zaobilaženja i rušenja državnih institucija Bosne i Hercegovine.
Posebno značajni projekti koji se pomažu novcem iz IPA fondova su obrazovanje i zapošljavanje, naglašava Jan Zlatan Kulenović, Omladinska informativna agencija(OIA).
„Moja procjena je da radi dnevno-političkih ciljeva danas svima u Bosni i Hercegovini, kada je riječ o političkim elitama, odgovara da dogovora nema – kada je riječ o reformama, posebno ovih vezanih za evropski put. Ja sam prije desetak dana bio u Briselu i razgovarao s nekim od dužnosnika EU, koji su rekli da im se prvi puta u procesu proširenja Evropske unije za njihov standardni godišnji Progress Report – Izvještaj o napretku, čini da bi Bosna i Hercegovina trebala uticati na promjenu tog naziva izvještaja pošto se o progresu uopšte ne može govoriti, posebno u proteklih godinu dana. Koliko je taj cinizam bitan ili ne - ne mijenja činjenicu da će građani Bosne i Hercegovine, i to posebno u ovim područjima obrazovanja, zapošljavanja, pa i infrastrukturalnih pitanja, ustvari ostati uskraćeni za finansijska sredstva i određene promjene. Dakle, nedogovaranje i manjak kompromisa je, ustvari, stil i način vođenja politike danas u Bosni i Hercegovini“, ocjenjuje Kulenović.
Za sada se povodom postojeće situacije niko nije oglasio iz Vlade Republike Srpske, odnosno Ministarstva za ekonomske odnose i regionalnu saradnju, koje je – prema raspoloživim informacijama - osporilo šest od ukupno 16 projekata iz paketa na Vijeću ministara BiH već odobrenih projekata IPA-e za 2011. godinu. Iako su u međuvremenu dogovorena dva projekta, preostala četiri - iz privrede, statistike, biznis-registra, obrazovanja i zapošljavanja - ostala su neusaglašena.
U svom saopštenju za javnost, Renzo Daviddi je najavio da će tokom avgusta nastojati pomoći u pronalaženju kompromisnog rješenja za projekte pomoći, a
generalni direktor za proširenje pri Evropskoj komisiji, Stefano Sannino, je takođe izrazio zabrinutost u pismu upućenom vlastima BiH.
U okviru projekta IPA - Instrument za pretpristupnu pomoć, od 2007. godine Bosni i Hercegovini je dodijeljeno 295 miliona eura pomoći. U periodu od 2007. do 2013. godine, Bosna i Hercegovina ima pravo na pomoć od Evropske unije u vrijednosti većoj od 660 miliona eura.
Program Na vratima Evrope - svake nedjelje od 15 sati možete slušati u našem radijskom programu. Sadržaji iz ovog programa nalaze se i na našoj internet stranici.
(Autor programa: Gordana Sandić-Hadžihasanović)
„Prema sporazumu o pretpristupnoj pomoći koji je potpisan između BiH i EU, planiranje ovih projekata vode institucije države, a u procesu učestvuju i niži nivoi vlasti, što je bio slučaj i ove godine. Sve projekte je odobrilo Vijeće ministara BiH, a Direkcija za evropske integracije BiH je konačnu listu ovih projekata poslala Evropskoj komisiji. Predstavnici Republike Srpske u strukturama zaduženim za pretpristupnu pomoć već nekoliko godina blokiraju provedbu značajnog broja ovih projekata, te na taj način pokušavaju distribuciju ove pomoći napraviti ekskluzivno međuentitetskim pitanjem. Ignorisanje pravila i upostavljenog sistema na kojem je i sama Evropska komisija insistirala predstavlja derogiranje institucija države, te legalno uspostavljenih struktura“, kaže se u saopštenju.
Vlada Federacije takođe navodi da su projekti koje osprava RS direktno vezani za provedbu obaveza koje je pred BiH postavila EU kroz Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i Evropsko partnerstvo, a radi se o projektima vezanim za zapošljavanje, podršku Visokom sudskom i tužilačkom vijeću, poljoprivredi i Agenciji za statistiku BiH.
Stav Vlade Federacije ostaje nepromijenjen - lista projekata koju je Direkcija za evropske integracije proslijedila institucijama EU je konačna - ističe se u obavještenju Vlade Federacije BiH.
O situaciji izazvanoj ugrožavanjem novca za projekte namijenjene unapređenju rada službi pravosuđa i javne uprave, razvoju srednjih i malih preduzeća, finansiranju izgradnje puteva – na primjer Koridor Vc, održavanju voda i upravljanju otpadnim materijalom, te za pomoć obrazovanju, socijalnoj inkluziji i zapošljavanju građana BiH, govori Nermina Zaimović - Uzunović, poslanik Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH i član Skupštinske komisije za evropske integracije.
Zaimović – Uzunović: Bosna i Hercegovina je još 2008. godine potpisala okvirni sporazum s Evropskom komisijom za realizaciju finansijske pomoći u okviru instrumenata za pretpristupnu pomoć, čime je, ustvari, zamijenjen niz različitih projekata koje smo mi prethodno koristili. Naravno, kod potpisivanja tog sporazuma između Bosne i Hercegovine i Evropske komisije, propisana su i potpisana pravila i procedure za apliciranje i realizaciju projekata, koje su nama jako važne. Direkcija za evropske integracije je, zajedno sa Delegacijom EU, je nadležna za vođenje projekata. Nikakve entitetske strukture. Dakle, ovo što dolazi iz Ministarstva, slobodno mogu da kažem da je to opstrukcija i zaobilaženje državnih struktura koje su jedine nadležne u ovoj oblasti. Saglasnost oko paketa projekata – kažu da je to bilo za 2011. godinu, usaglašeno je 16 projekata, od čega su oni negirali šest, kako sam saznala. Neprijatno je ovo novo saznanje da pored stalne opstrukcije projekata koji se finansiraju iz IPA programa imamo još ovaj jedan novi, možda najveći udar za koji ja znam. Mi smo prošle godine također imali opstrukciju projekta zakona o malim i srednjim preduzećima, koji je došao u parlamentarnu proceduru u takvom obliku koji je bio neprihvatljiv, kako za Evropsku komisiju, tako i za Parlament BiH, jer su se također tim dijelile nadležnosti i rušio jedinstven ekonomski prostor Bosne i Hercegovine. Zakon o kome se dugo priča, zbog koga mi gubimo ogromna sredstva - zakon o okolišu – nije ni došao u proceduru jer se ne može usaglasiti jer ne poštuje evropske norme, a ni entitetski zakoni onda ne mogu biti primijenjeni, da budu poštovani u okviru evropskih normi. Ovaj novi incident, ovo rušenje i zaobilaženje državnih institucija kada je u pitanju pretpristupna pomoć, govori o snagama u Bosni i Hercegovini koje ne žele Bosnu i Hercegovinu u Evropskoj uniji. I to se jasno vidi na ovom projektu.
Manjak kompromisa
RSE: Bilo bi dobro još jednom ukazati na značaj novca iz IPA fondova, koji je namijenjen zemljama kandidatima ili zemljama koje se pripremaju za kandidaturu.
Zaimović – Uzunović: IPA fondovi su jedan od najvažnijih alata za Bosnu i Hercegovinu za pristupanje Evropskoj uniji. Mi nemamo drugih sredstava da bismo poduprli razvoj različitih institucija - na primjer, za ispunjenje ovih političkih uslova, finansira se sredstva za ustavnu reformu, za proces povratka, za borbu protiv korupcije. Nije samo pitanje naše evropske integracije. Mnogo je važnije to za život i rad svih običnih građana Bosne i Hercegovine. U okviru ovih socio-ekonomskih uslova dobijaju se sredstva za obrazovni sistem, za javno zdravstvo, za ispunjenje trgovinskih sporazuma kao što je CEFTA, za nova zapošljavanja itd., a najviše ovih sredstava, oko 50 posto, za ispunjenje obaveza za članstvo u Evropskoj uniji. To je nešto što je od ogromne važnosti, a vidimo da je na sceni ustvari novi pokušaj zaobilaženja i rušenja državnih institucija Bosne i Hercegovine.
Posebno značajni projekti koji se pomažu novcem iz IPA fondova su obrazovanje i zapošljavanje, naglašava Jan Zlatan Kulenović, Omladinska informativna agencija(OIA).
„Moja procjena je da radi dnevno-političkih ciljeva danas svima u Bosni i Hercegovini, kada je riječ o političkim elitama, odgovara da dogovora nema – kada je riječ o reformama, posebno ovih vezanih za evropski put. Ja sam prije desetak dana bio u Briselu i razgovarao s nekim od dužnosnika EU, koji su rekli da im se prvi puta u procesu proširenja Evropske unije za njihov standardni godišnji Progress Report – Izvještaj o napretku, čini da bi Bosna i Hercegovina trebala uticati na promjenu tog naziva izvještaja pošto se o progresu uopšte ne može govoriti, posebno u proteklih godinu dana. Koliko je taj cinizam bitan ili ne - ne mijenja činjenicu da će građani Bosne i Hercegovine, i to posebno u ovim područjima obrazovanja, zapošljavanja, pa i infrastrukturalnih pitanja, ustvari ostati uskraćeni za finansijska sredstva i određene promjene. Dakle, nedogovaranje i manjak kompromisa je, ustvari, stil i način vođenja politike danas u Bosni i Hercegovini“, ocjenjuje Kulenović.
Za sada se povodom postojeće situacije niko nije oglasio iz Vlade Republike Srpske, odnosno Ministarstva za ekonomske odnose i regionalnu saradnju, koje je – prema raspoloživim informacijama - osporilo šest od ukupno 16 projekata iz paketa na Vijeću ministara BiH već odobrenih projekata IPA-e za 2011. godinu. Iako su u međuvremenu dogovorena dva projekta, preostala četiri - iz privrede, statistike, biznis-registra, obrazovanja i zapošljavanja - ostala su neusaglašena.
U svom saopštenju za javnost, Renzo Daviddi je najavio da će tokom avgusta nastojati pomoći u pronalaženju kompromisnog rješenja za projekte pomoći, a
generalni direktor za proširenje pri Evropskoj komisiji, Stefano Sannino, je takođe izrazio zabrinutost u pismu upućenom vlastima BiH.
U okviru projekta IPA - Instrument za pretpristupnu pomoć, od 2007. godine Bosni i Hercegovini je dodijeljeno 295 miliona eura pomoći. U periodu od 2007. do 2013. godine, Bosna i Hercegovina ima pravo na pomoć od Evropske unije u vrijednosti većoj od 660 miliona eura.
Na vratima Evrope
Program Na vratima Evrope - svake nedjelje od 15 sati možete slušati u našem radijskom programu. Sadržaji iz ovog programa nalaze se i na našoj internet stranici.
(Autor programa: Gordana Sandić-Hadžihasanović)
