U Beogradu priznaju postojanje duga Hidroelektrane Bajina Bašta, odnosno energetskog sektora Srbije za neisplaćenu nadoknadu za korišćenje zemljišta u akumulacionom slivu hidroelektrane.
Razlog tome je, kako tvde prekid platnog prometa u ratnim okolnostima, ali se navodi da radne grupe pokušavaju pronaći rešenje.
U Elektroprivredi Srbije, preduzeću koje gazduje hidroelektranama na Drini
kažu da su do početka rata odnosno 1992. godine izmirivali obaveze u skladu sa tada važećim pravilima i propisima.
Snimak internet stranice EPS-aPrihvataju obavezu plaćanja, ali navode da su prekidom platnog prometa sredstva preusmerena u fond Republike Srbije, kaže Momčilo Cabalović, direktor sektora EPS-a za odnose sa javnošću.
„Elektroprivreda Srbije, odnosno Drinsko- limske hidroelektrane u čijem su sastavu hidroelektrana Bajina Bašta, redovno su izvršavale sve obaveze koje su raznim propisima utvrđene za korišćenje vodnog potencijala Drine i nekada je taj novac bio usmeravan i Republici Srbiji i Republici Bosni i Hercegovini”, kaže Cabalović.
On priznaje da je početkom ratnih sukoba, devedesetih godina nekoliko opština uz drinski vodotok ostalo bez nadoknada.
„Plaćanja su preusmerena prema Republici Srbiji, odnosno nadležnim institucijama koje ubiraju taj prihod i ja se nadam da će nadležni organi države Srbije i države BiH razrešiti taj spor, jer EPS nije dužan na ime tih taksi”, objašnjava Cabalović.
Razlozi pragmatične prirode
U Hidroelektrani Bajina Bašta za RSE je potvrđeno da su obaveze prema opštinama koje na svojoj teritoriji imaju akumulaciju redovno izmirivane do početka sukoba.
Pre nekoliko godina u Beogradu je održan sastanak predstavnika Elektroprivrede Srbije i rukovodstava opština u drinskom slivu.
Nikola Rajaković bio je član te radne grupe i iznosi detalje početnih razgovora i procenjuje zašto se stalo sa rešavanjem spora.
„Razlozi su delom pragmatične prirode. Doprinosi se nisu plaćali, jer nisu kvantativno i u celosti bili obračunati. Trebalo je ponovo te neke obračune izvršiti. Trebalo je tu analitiku sprovesti, da se vidi po kojim zakonima i na koji način to obračunati. To je bio jedan aspekt. Drugi aspekt je bio – koliko je zaista zemljišta potopljeno, koliko nije. Tako da je bilo otvorenih pitanja i onda je to zastalo, nažalost kod nas kada nešto stane to se dešava decenijama”, kaže Rajaković.
Akumulacija hidroelektrane je duga 54 kilometra i dosta detalja se mora analizirati.
“Stiglo se u tačku u kojoj se stvarno mora rešavati. Ja se nadam da će to biti tako i urađeno u najskorije vreme, da se utvrde tačni elementi jednog korektnog plaćanja tog duga”, podvlači Rajaković.
Zvaničnici u elektoprivrednom resoru Srbije nisu bili spremni da iznose procene o visini neplaćenih dugovanja.
(Mira Andrić)
Opština Višegrad pokrenuće niz aktivnosti kako bi HE Bajina Bašta u Srbiji počela isplaćivati dug. Već 20 godina ova HE ne poštuje ugovor koji je potpisan između HE Bajina Bašta i Opštine Višegrad čije područje je dijelom potopljeno akumulacijom jezera.
Višegrađani su ljuti kako na Elektroprivredu Srbije, tako i na Vladu Republike Srpske koji ništa ne čine da se ovaj problem počne rješavati.
Hidroelektrana Bajina Bašta u Srbiji duguje opštini Višegrad u RS više od 15 miliona maraka naknade za potopljeno zemljište jer nije plaćala dug punih 20 godina, tačnije od 1991. godine u budžet višegradske opštine nije se slio nijedan fening.
Ovu problematiku u Narodnoj skupštini RS iznio je narodni poslanik SDS-a iz Višegrada Miroslav Kojić i upozorio da će, zajedno sa građanima, organizovati proteste i blokadu graničnih prelaza ukoliko republičke vlasti ne učine ništa da se ovaj dvodecenijski problem ne riješi.
«A zadnja varijanta je da pokažemo da smo spremni da se borimo do kraja svim raspoloživim demokratskim sredstvima, da će građani Višegrada svoja prava potražiti onda i drugim metodama, a jedna od njih je blokiranje graničnih prelaza, blokiranje HE Višegrad, pa ćemo poremetiti vodni režim, pa će HE Bajina Bašta da razmišlja», rekao je Kojić.
Tekst u cjelosti možete pročitati OVDJE
Razlog tome je, kako tvde prekid platnog prometa u ratnim okolnostima, ali se navodi da radne grupe pokušavaju pronaći rešenje.
U Elektroprivredi Srbije, preduzeću koje gazduje hidroelektranama na Drini
kažu da su do početka rata odnosno 1992. godine izmirivali obaveze u skladu sa tada važećim pravilima i propisima.
„Elektroprivreda Srbije, odnosno Drinsko- limske hidroelektrane u čijem su sastavu hidroelektrana Bajina Bašta, redovno su izvršavale sve obaveze koje su raznim propisima utvrđene za korišćenje vodnog potencijala Drine i nekada je taj novac bio usmeravan i Republici Srbiji i Republici Bosni i Hercegovini”, kaže Cabalović.
On priznaje da je početkom ratnih sukoba, devedesetih godina nekoliko opština uz drinski vodotok ostalo bez nadoknada.
„Plaćanja su preusmerena prema Republici Srbiji, odnosno nadležnim institucijama koje ubiraju taj prihod i ja se nadam da će nadležni organi države Srbije i države BiH razrešiti taj spor, jer EPS nije dužan na ime tih taksi”, objašnjava Cabalović.
Razlozi pragmatične prirode
U Hidroelektrani Bajina Bašta za RSE je potvrđeno da su obaveze prema opštinama koje na svojoj teritoriji imaju akumulaciju redovno izmirivane do početka sukoba.
Pre nekoliko godina u Beogradu je održan sastanak predstavnika Elektroprivrede Srbije i rukovodstava opština u drinskom slivu.
Nikola Rajaković bio je član te radne grupe i iznosi detalje početnih razgovora i procenjuje zašto se stalo sa rešavanjem spora.
Rajaković: Stiglo se u tačku u kojoj se stvarno mora rešavati. Ja se nadam da će se u najskorije vreme utvrditi tačni elementi jednog korektnog plaćanja tog duga.
„Razlozi su delom pragmatične prirode. Doprinosi se nisu plaćali, jer nisu kvantativno i u celosti bili obračunati. Trebalo je ponovo te neke obračune izvršiti. Trebalo je tu analitiku sprovesti, da se vidi po kojim zakonima i na koji način to obračunati. To je bio jedan aspekt. Drugi aspekt je bio – koliko je zaista zemljišta potopljeno, koliko nije. Tako da je bilo otvorenih pitanja i onda je to zastalo, nažalost kod nas kada nešto stane to se dešava decenijama”, kaže Rajaković.
Akumulacija hidroelektrane je duga 54 kilometra i dosta detalja se mora analizirati.
“Stiglo se u tačku u kojoj se stvarno mora rešavati. Ja se nadam da će to biti tako i urađeno u najskorije vreme, da se utvrde tačni elementi jednog korektnog plaćanja tog duga”, podvlači Rajaković.
Zvaničnici u elektoprivrednom resoru Srbije nisu bili spremni da iznose procene o visini neplaćenih dugovanja.
Višegrad ljut na EPS i Vladu RS
Višegrad ljut na EPS i Vladu RS(Mira Andrić)
Opština Višegrad pokrenuće niz aktivnosti kako bi HE Bajina Bašta u Srbiji počela isplaćivati dug. Već 20 godina ova HE ne poštuje ugovor koji je potpisan između HE Bajina Bašta i Opštine Višegrad čije područje je dijelom potopljeno akumulacijom jezera.
Višegrađani su ljuti kako na Elektroprivredu Srbije, tako i na Vladu Republike Srpske koji ništa ne čine da se ovaj problem počne rješavati.
Hidroelektrana Bajina Bašta u Srbiji duguje opštini Višegrad u RS više od 15 miliona maraka naknade za potopljeno zemljište jer nije plaćala dug punih 20 godina, tačnije od 1991. godine u budžet višegradske opštine nije se slio nijedan fening.
Ovu problematiku u Narodnoj skupštini RS iznio je narodni poslanik SDS-a iz Višegrada Miroslav Kojić i upozorio da će, zajedno sa građanima, organizovati proteste i blokadu graničnih prelaza ukoliko republičke vlasti ne učine ništa da se ovaj dvodecenijski problem ne riješi.
«A zadnja varijanta je da pokažemo da smo spremni da se borimo do kraja svim raspoloživim demokratskim sredstvima, da će građani Višegrada svoja prava potražiti onda i drugim metodama, a jedna od njih je blokiranje graničnih prelaza, blokiranje HE Višegrad, pa ćemo poremetiti vodni režim, pa će HE Bajina Bašta da razmišlja», rekao je Kojić.
Tekst u cjelosti možete pročitati OVDJE
