„Iznenađenje u odnosu na projekat Beograd na vodi je u tome da Srbija uzima kredite da bi izmestila železničku prugu, da uzima kredit za uređenje infrastrukture, a sa druge strane da takođe u ovakvoj oskudici troši novce da uloži u jedno preduzeće 70 miliona na ime 32 posto“, kaže ekonomista Milan Kovačević nakon što je u nedelju potpisan ugovor sa arapskim partnerom Igl hilsom o realizaciji Beograda na vodi.
RSE: Gradonačelnik kao uspeh navodi, objašnjavajući zbog čega je po njemu ugovor dobar, da Srbija sa 32 odsto vlasništva ima pravo i na 32 odsto profita ostvarenog prodajom stambeno-poslovnog prostora u okviru tog projekta. Da li Vi mislite da je zaista to dobra pogodba?
Kovačević: Priča se o tome kako će neko garantovati rokove koliko će se izgraditi za 20, 30 godina... To se ne može staviti u ugovor o osnivanju zajedničkog društva. Ono što je za mene velika novost, što se, nažalost, ovako zadužena država, angažuje u tom projektu, a da nismo nigde videli jednu dobru studiju izvodljivosti, da znamo koliko je to isplativo. Treće, što je ovde vrlo važno, jeste da se sad moramo vratiti na čitav koncept od samog početka, a to je potpuno odsustvo neophodne transparentnosti sa jedne strane, a sa druge strane ekskluzivitet dat Emiratima za jednu lokaciju u Beogradu. Uraditi to u vreme kada su nekretnine na najnižem nivou cena, a raditi to na rokove od 30-ak godina, to je prosto šteta. Bilo bi bolje sačekati, za četiri, pet godina bi se ta organizacija mogla bolje valorizovati nego sada. Veliki je problem što se priča jedno, a ono što je izgleda urađeno je nešto sasvim drugo.
RSE: Izgleda da niste uvereniji u pozitivne aspekte Beograda na vodi danas, nakon što su neki detalji izneti u javnost, nego što ste bili pre?
Kovačević: Sigurno je da je jako dobro da se na toj lokaciji gradi, sigurno je dobro da se čitavo građevinarstvo pokrene jer mi imamo katastrofalan pad u ukupnom domaćem građevinarstvu. Ali je isto tako činjenica da kupovna moć stanovništva ne raste i da naše stanovništvo uskoro neće imati mogućnost da kupuje stanove u većoj meri. U takvoj situaciji ne znam zašto se trebalo dati izuzeće zakonom od naših pravnih pravila Emiratima, zašto je to trebalo dati jednom investitoru i zašto država treba da ulazi u jedan takav projekat u kome će u roku od 30 godina nešto graditi u Beogradu.
RSE: Gradonačelnik je rekao da će svi detalji iz ugovora biti naknadno objavljeni. Šta je to što nismo čuli, a treba da čujemo?
Kovačević: Mi ćemo morati da vidimo taj ugovor i taj ugovor je sasvim iznenađenje. A to je da naša zemlja uzima kredite u ovakvoj situaciji da bi izmestila železničku prugu, da uzima kredit za uređenje infrastrukture, s jedne strane, a sa druge strane da takođe u ovakvoj oskudici troši novce da uloži u jedno preduzeće 70 miliona na ime 32 posto. A da pri tome nemamo u javnosti sačinjenu jednu računicu kako će se to njoj isplatiti sa jedne strane, a sa druge strane kako je to u javnom interesu dati jednu tako važnu i dragocenu lokaciju nekome umesto da se ona bolje valorizuje, isplati, bolje uradi i kad malo krene i kod nas ukupna ekonomija i kad građevinarstvo i nekretnine budu u malo boljem stanju.
