Ugovor o zajedničkom ulaganju između arapske komanije “Eagle Hills”, koja će graditi Beograd na vodi i države Srbije, biće obelodanjen za mesec dana. Bar tako je najavio Nikola Nedeljković, novopostavljeni generalni direktor preduzeća “Beograd na vodi”. Država je već donela lex specijalis o utvrđivanju javnog interesa, iako građanima nije objasnila šta je to što je javni interes u potpuno komercijalnom projektu kakav je “Beograd na vodi”.
Rečit je, uzgred, podatak da je Nikola Nedeljković pre postavljanja na tu funkciju generalnog direktora “Beograda na vodi” nekoliko godina proveo u kompaniji Petra Matića, jednog od vodećih tajkuna ove zemlje, vlasnika šoping mola “Ušće”. Matiću je prethodna, demokratska, gradska garnitura, o trošku građana Srbije pospajala i doslovno poklonila preskupe građevinske parcele kako bi gradio taj tržni centar.
Radomir Lazović iz Inicijative “Ne da(vi)mo Beograd” to ovako komentariše:
“To je verovatno isti milje ljudi, onih koji rade za sebe, za lične interese, za interese svojih nalogodavaca. Bilo da je u tom slučaju neki Petar Matić ili u ovom slučaju neki Arapin ili ko već, nama kao građanima je to sasvim svejedno; znači, ta dilema između stare i nove vlasti je lažna dilema. Mi moramo da se organizujemo da se zaštitimo od takvih dilova koji se posle nekog vremena pojavljuju u 'Insajderu' ili negde drugde, a država jednostavno ne reaguje na to. Dakle, taj čovek je praktično sada nagrađen za to što se dešavalo tada“, kaže Lazović.
Upitan šta je zapravo javni interes u jednom takvom komercijalnom projektu kakav je „Beograd na vodi“, Lazović kaže da tu javnog interesa nema.
Ističe da se inicijativa „Ne da(vi)mo Beograd“ do sada bavila temama arhitekture, urbanizma i uticaja na grad, a da će sada na dnevni red doći ekonomska pitanja. U tom okviru će istraživati „koliki su troškovi, koliko košta, recimo, raščišćavanje terena, ko se ugovorom obavezuje da to uradi, šta su i koliki su skriveni troškovi itd“.
Ako ugovor sa arapskim investitorom, potpisan krajem aprila u julu bude objavljen javnosti, naglašava Lazović, građani će moći da vide „šta znače tri arapske milijarde kojima se premijer svojevremeno hvalio – sećate se one njegove izjave: evo, ako vi imate tri milijarde, mi ćemo vama dati to zemljište. E, sad nije više tri milijarde, sad je 150 miliona. Projekat je jako loš i sa tri milijarde i sa 150 miliona, ali ovo svakako pokazuje sa koliko bahatosti se vlast odnosi prema javnosti i prema činjenicama. Tu, razume se, treba dodati i priču o kreditu koji Srbija uzima, a koji će onda morati i da vraća“, kaže Lazović.
Uprkos svemu, ne treba biti pesimista i verovati da se baš ništa više ne može uraditi, ističe naš sagovornik i ilustruje to primerom iz Hrvatske.
„Pre nekoliko dana podignuta je optužnica protiv ljudi koji su se u Zagrebu bavili promenama generalnog urbanističkog plana i mutnim radnjama u 'slučaju Varšavska' koji se desio pre šest godina. To govori da mi ovako veliku prevaru možemo da procesuiramo u trenutku kada skupimo dokaze za ovu uzurpaciju javnog prostora i mnoge nezakonite stvari koje su sprovedene – od nezakonite promene Generalnog urbanističkog plana Beograda do Posebnog plana prostorne namene za „Beograd na vodi“ koji je takođe donet nezakonito; lex specijalis koji treba da ozakoni eksproprijaciju zemljišta koju oni vrše; zgrada Geozavoda je data na rekonstrukciju pod jednom dozvolom, a urađena je druga vrsta rekonstrukcije itd.“
Zabluda je, naravno, da mi argumentima možemo ove ljude sprečiti da se bave prevarom, oni to vrlo dobro znaju i jure svoj interes, ali mi kao građani moramo to sprečiti. Moraćemo da nađemo nove mehanizme, proteste ili tužbe kojima ćemo ih zaustaviti, kaže Lazović.
Država ne daje novac za izgradnju „Beograda na vodi“, uverava direktor tog preduzeća Nikola Nedeljković, uprkos tome što država uzima kredit od 130 miliona evra, koji će, razume se, vraćati iz naših džepova građana.
„Taj čovek ne zna o čemu priča. U ranim budžetskim linijama se pominje 'Beograd na vodi' – od toga da Železnice Srbije rašćišćavaju teren, da grad Beograd ulaže, država Srbija ulaže u to, ne znaju se odnosi. Oni misle da trenutno mogu da kažu šta god hoće. Ako gospodin Nedeljković priča o tome da 5000 ljudi hoće stan u 'Beogradu na vodi', a novinar ga ne pita kako on zna da oni hoće stan kada ne znaju koja je cena stana -vi možete da izjavite bilo šta ako vam niko neće kontra-pitanjem osporiti to što vi pričate“, primećuje Lazović.
Upitan šta će to da proizvodi „Beograd na vodi“, koju će to dodatnu vrednost da izbacuje, Lazović nema dilemu:
„Društvene nejednakosti – eto šta će da proizvodi. Ako se ikad izgradi, ako ikad dođe do toga da neki ljudi kupe te stanove, on će proizvoditi socijalne nejednakosti. Čak i sam Plan posebne namene to navodi kao opasnost uticaja na društvo“, uverava Radomir Lazović.
