Pišu: Sheme, Beloruski servis RSE i Beloruski istraživački centar
Ruska vojska je koristila državni objekat u Belorusiji da u njemu vodi "filtracioni" logor, za koji više izvora kaže da su u njemu ukrajinski vojnici i civili bili podvrgnuti mučenju i drugim zlostavljanjima, pokazalo je istraživanje RSE.
Autori
Ovo je zajednička istraga Shema, istraživačke jedinice Ukrajinskog servisa RSE i Beloruskog servisa RSE, zajedno s Beloruskim istraživačkim centrom, nezavisnim istraživačkim medijem sa sedištem u Poljskoj, uz podršku projekta za dokumentovanje ratnih zločina The Reckoning Project i Cyber Partisans, grupe anonimnih hakera koja se protivi vladi Aleksandra Lukašenka.
Prostor pod kontrolom vlade u mestu Narovlja, na jugoistoku Belorusije blizu granica s Ukrajinom i Rusijom, bio je jedan od nekolicine gde je Rusija proveravala civile pošto je pokrenula invaziju na Ukrajinu u februaru 2022.
Izjave svedoka i analiza satelitskih snimaka kompanije Planet Labs i snimaka ruske televizije omogućili su RSE i njegovim partnerima da prvi put javno utvrde da su ruske snage upravljale postrojenjem u Narovlji na zemljištu kompanije koju kontroliše Savet ministara autoritarnog lidera Aleksandra Lukašenka.
Dok je Lukašenko, saveznik ruskog predsednika Vladimira Putina, dozvolio Moskvi da koristi belorusku teritoriju za prebacivanje snaga i izvođenje smrtonosnih napada na Ukrajinu, on je javno umanjivao značaj uloge njegove vlade u agresorskom ratu Rusije.
Međutim, Julija Polehina, advokatica ukrajinske organizacije za ljudska prava Sič, rekla je da Lukašenka snosi odgovornost za zlostavljanja počinjena u objektu kojim je Rusija upravljala u Belorusiji.
"Ovi filtracioni logori se ne mogu napraviti bez ovlašćenih vladinih zvaničnika koji moraju da daju saglasnost na to", rekla je Polehina, "A kada se ljudi tuku, muče i kada im se uskraćuje medicinska nega, to je ratni zločin. I to se ne može desiti bez saglasnosti vlasti".
Aktivisti za ljudska prava su dokumentovali brojne slučajeve navodne torture i prisilnog premeštanja u Rusiju Ukrajinaca koji su prošli kroz te logore, koje je Rusija postavila i na okupiranoj ukrajinskoj teritoriji i u Belorusiji.
Takva zlostavljanja su vršene i u objektu u Narovlji, rekli su Ukrajinci koji su tamo odvedeni i njihovi predstavnici.
"Tamo su tučeni civili. Mislim, čuli smo stalno vrištanje", rekao je Bohdan Lisenko, ukrajinski vojnik koji je odveden u Narovlju pošto je zarobljen u martu 2022. godine.
Lukašenko nije odgovorio na pitanja upućena njegovom portparolu o objektu Narovlja do objavljivanja ovog teksta.
'Neka velika zadruga'
Krajem marta 2022, otprilike mesec dana pošto je Putin pokrenuo rat Rusije protiv Ukrajine, dva sina Larise Jahodinske zarobila je ruska vojska i odvela u Belorusiju.
Jahodinska i njena porodica žive u ukrajinskom selu Orane, oko 45 kilometara od granice s Belorusijom. U vreme kada su njeni sinovi odvedeni, selo je, kao i ostala severno od Kijeva, bilo pod ruskom okupacijom.
"Rekli su da su (moji sinovi) saboteri i odveli su ih", rekla je Jahodinska za grupu ukrajinskih istraživačkih novinara Slidstvo.Info ubrzo posle zarobljavanja njenih sinova.
Mlađi sin Vladislav je bio maloletan kada je odveden, ali je uspeo da se vrati kući pošto je bio smešten u sirotište u Belorusiji. Veruje se da je njegov stariji brat odveden u Rusiju.
Prema rečima Jahodinske, Vladislav je prošao kroz teško premlaćivanje dok je bio u zatočeništvu ruskih snaga, a njegovom starijem bratu slomljena su rebra dok su ga tukli bejzbol palicom.
Novinari su razgovarali s Vladislavom, koji je rekao da su ruski vojnici njega i njegovog brata spakovali u kombi i odvezli u Belorusiju.
"Tamo su bili graničari i pitao sam ih gde smo. A oni su rekli: 'Belorusija, Narovlja", priseća se Vladislav.
Vladislav je rekao da je mesto gde je držan posle ulaska u Belorusiju ličilo na napuštenu sovjetsku zadrugu. Taj opis se poklapa s opisom koji je dao ukrajinski vojnik kojeg su ruske snage zarobile otprilike u isto vreme kada i Vladislava i njegovog brata, ali se kasnije vratio kući u okviru razmene zarobljenika.
"Bile su nam vezane oči. Prevozili su nas policijskim kombijima. I jedan drug s kojim smo bili je rekao da je izgleda čuo Narovlja", rekao je vojnik koji je tražio da ne bude imenovan.
On je rekao da su bili smešteni u "neku veliku zadrugu" gde je "bilo mnogo opreme", uključujući tenkove i sovjetske protivavionske topove.
Koristeći tragove koje su dali Vladislav i ukrajinski vojnik, novinari su koristili satelitske snimke Planet Labsa kako bi tražili mesto u Narovlji gde su dvojica muškaraca mogla biti držana.
Zadatak je bio zakomplikovan gomilom vojne opreme raštrkane po mestu. Međutim, katastarski zapisi koje su pregledali novinari pokazuju da su prostori u Narovlji gde je ruska vojska skladištila opremu i sprovodila druge aktivnosti – uključujući terensku bolnicu – registrovani na belorusko državno preduzeće.
Filtracioni logor u koji su odvedeni Vladislav i drugi Ukrajinci mogao je biti postavljen na bilo kojoj od ovih lokacija. Ipak, napredak u lociranju tog mesta došao je iz neočekivanog izvora -ruske televizije.
'Propagandna slika'
Ruska televizijska mreža NTV lojalna Kremlju je 22. marta 2022. emitovala prilog o zarobljenim ukrajinskim vojnicima. Izveštaj je humano predstavio ruske invazione snaga, uz prikazivanje ukrajinskih vojnika na lečenju i rutinskom procesuiranju.
U izveštaju se ne pominje gde su vojnici držani. Međutim, novinari su pratili trag jednog od zarobljenih Ukrajinaca prikazanog u tom izveštaju, Lisenka, koji je rekao da je odveden u Narovlju i da je čuo "stalno vrištanje" civila za koje je rekao da su tamo tučeni.
On je za izveštaj NTV rekao da je "propagandna slika".
"Nisu prikazali kako su civili ispitivani tamo", rekao je Lisenko.
Slično Vladislavu i ukrajinskom vojniku koji je tražio da ne bude imenovan, Lisenko je mesto u kojem je držan u Narovlji opisao kao "možda neku vrstu bivše zadruge ili baze za traktore".
Novinari su poslali link na izveštaj NTV-a i Vladislavu i ukrajinskom vojniku. Oni su potvrdili da su zarobljeni vojnici prikazani u istoj "zadruzi" gde su i oni bili držani.
Delimično zahvaljujući karakterističnoj zgradi s uništenim krovom prikazanom u izveštaju NTV-a, kao i vojnim šatorima koji se vide na nekoliko video snimaka, novinari koji su analizirali satelitske snimke Planet Labsa uspeli su da utvrde da je izveštaj snimljen u ulici Kamsamolskaja u Narovlji na zemljištu koje je u to bila vreme u vlasništvu kompanije Pripjatski alijansa.
Krajnji vlasnik državne kompanije je Beloruska republikanska unija društava potrošača (Belkoopsojuz), koju nadzire Lukašenkov Savet ministara.
Direktorka Pripjatski alijanse Zinaida Mirutenka, kontaktirana telefonom i upitana o filtracionom logoru, prosledila je pitanja predsedniku Izvršnog komiteta okruga Narovlja Vladimiru Antonenku, bivšem vojnom oficiru koji je radio u Lukašenkovim službama bezbednosti.
Kada je kontaktiran telefonom i upitan za filtracioni logor, Antonenko je rekao "Imate pogrešan broj" i spustio slušalicu.
'Tamo su bili mučeni'
Polehina, advokatica za ljudska prava u organizaciji Sič, rekla je da je jedan od njenih klijenata bio 24-godišnji muškarac kojeg su ruske snage uhapsile zajedno s njegovim ocem izvan Kijeva u martu 2022. i da je "prisilno deportovan" u Naruvlju, gde su obojica "držan filtracionom logoru".
"Otac svedoči da su tamo bili mučeni", rekla je Polehina.
Takve prisilne deportacije same po sebi mogu predstavljati kršenje Ženevskih konvencija, navodi The Reckoning Project, ukrajinsko-američka organizacija koja beleži kršenja ljudskih prava u ratu koji je Rusija pokrenula u Ukrajini.
Izveštaji o mučenju i zlostavljanju koja su sprovodile ruske snage u Narovlji počeli su da se pojavljuju nekoliko meseci posle početka ruske invazije u februaru 2022.
Irina Badanova, ekspertkinja u koordinacionoj grupi ukrajinske vojske za oslobađanje zatvorenika, rekla je u intervjuu iz jula 2022. da je Narovlja bila mesto "filtracionog logora u kome se dešavaju najveća zlostavljanja civilnih talaca".
"Sigurna sam da će i Belorusija biti pozvana na odgovornost", rekla je Badanova za ukrajinski medij Suspilne Dnjepro.
Jahodinska dotle kaže da je od nekoga ko je proveo više od godinu dana u zatvoru s njenim starijim sinom u Rusiji, čula da on nije optužen za zločin.
"Rekao je da se s (mojim) sinom postupalo kao sa svedokom", rekla je Jahodinska.
Više od dve godine od pritvaranja njenog sina i prisilne deportacije u Rusiju preko Narovlje, Jahodinska kaže da nema drugih informacija o njegovom stanju ili mestu gde se nalazi.