Svedokinja opisuje kako ruske trupe izdvajaju civile za logore

Piše: Andy Heil prema izveštajima Current Time i Donbas.Realities

Marija Vdovičenko kaže da nikada neće zaboraviti razgovor koji je čula pre nego što su je ispitali ruski vojnici kada su ona i njena porodica bežali iz Mariupolja pod opsadom, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

"Šta si uradio s ljudima koji nisu prošli filtraciju", pitao je jedan vojnik.

"Streljao 10 i dalje nisam brojao – nije interesantno", stigao je odgovor.

Putujući s majkom i mlađom sestrom, 17-godišnja Vdovičenko i njen otac bili su dvoje od oko 30.000 Ukrajinaca koji su do sada prošli kroz "filtraciju", proces koji Moskva navodno sprovodi da uhvati i kazni one koje smatra neprijateljima ili na neki način nepouzdanima među izbeglicama koje beže od rata.

Pojavile su se i optužbe da su Ukrajinci zahvaćeni proverama okupacionih snaga ubijeni ili "nestali", ili prisilno deportovani u Sibir i druga odredišta u Rusiji, što je poslednja u nizu indikacija mogućih ratnih zločina ruskih snaga tokom devetonedeljne ofanzive.

Moskva je negirala da je počinila zločine i redovno krivi ukrajinske snage za smrt civila i druga zlostavljanja u ratu za koji ruska cenzura zabranjuje da se uopšte opisuje kao "rat".

'Noge su počele da mi klecaju'

Ukrajinski zvaničnici optužili su ruske snage da su odvele stotine hiljada civila iz razrušenih ukrajinskih gradova, uzele njihova dokumenta i poslale ih u takozvane "filtracione" logore, pre nego što bi ih prebacili u Rusiju.

Vdovičenko je rekla za Karent tajm (Current Time), medijski projekat na ruskom jeziku koji RSE vodi u saradnji s Glasom Amerike (VOA), da iskustvo njene porodice govori da ti logori nisu nikakvo prebivalište, već usko grlo za proveru porodica poput njene.

Njena porodica je čekala dva dana i noći u svom automobilu kako bi napustila Mariupolj, strateški lučki grad na Azovskom moru, za koji lokalni zvaničnici kažu da je u suštini "uništen" nedeljama bombardovanja, dok preostali stanovnici nemaju struju, gas i vodu.

Pročitajte i ovo:

Spiskovi i nestajanja, život na jugu Ukrajine pod ruskom okupacijom

"Bila je kolona s više stotina automobila", rekla je Vdovičenko. "Ne možeš ni u toalet. Noge su ti otekle. Boli te celo telo".

Njena majka i 12-godišnja sestra bile su pošteđene filtracije, iako su Rusi stavili do znanja da će svi stariji od 14 godina biti ispitani.

Ona je rekla da se pripremila za "veoma teško" iskušenje, ali da je ipak bila prestrašena kada se našla sama u sobi s pet naoružanih muškaraca, dok je njen otac prolazio kroz zasebno ispitivanje, koje je uključivalo premlaćivanje.

Uzeli su joj otiske prstiju, skenirali dokumenta, dok je njen telefon pregledan u potrazi za naznakama nelojalnosti prema snagama koje trenutno okupiraju velike delove njene domovine.

A onda, kada se činilo da je skoro gotovo, jedan od muškaraca je aludirao na silovanje, za koje Human Rights Watch (HRW) i druge grupe kažu da je postalo karakteristika najveće vojne invazije u Evropi od Drugog svetskog rata.

"Noge su počele da mi klecaju kada je vojnik koji je ležao na dušeku rekao: 'Zar ti se ona ne sviđa? Biće još žena kasnije. Naći ćemo nešto'", rekla je Vdovičenko šta je govorio pripadnik ruskih snaga. "Nisam im se svidela i samo su me izbacili".

Ona je rekla da joj nije dopušteno da sačeka oca, koji je bio zlostavljan i pretučen, a u jednom trenutku mu je islednik postavio pitanje: "A da ti odsečemo uvo?"

Pročitajte i ovo:

Sve više optužbi na račun ruske vojske za silovanja u Ukrajini

Njen otac nije znao kako je ispitivanje završeno, rekla je Vdovičenko, pošto je kasnije kazao da je dobio udarac u glavu i da je došao svesti tek na ulici ispred.

Posle više od dvadesetak kontrolnih punktova, bez novih "filtracija", ona i njena porodica su na kraju stigli do teritorije koju kontroliše ukrajinska vlada.

"Tamo je čak i nebo bilo drugačije. Bilo je čisto. Nije bilo te prašine koja se digla i visi u vazduhu posle eksplozija. Počeli smo da se nadamo da možemo da sredimo svoje živote. Zaslužili smo to, posle svih tih strahota. Zaista smo želeli da živimo."

Optužbe o 'nestalima'

Priča Vdovičenko i drugi izveštaji koje je prikupio RSE ukazuju na novi obrazac grubog i brutalnog procesa koji sprovode ruske i separatističke snage kako bi proverile da li su Ukrajinci koji beže možda radili kao državni službenici, vojnici, policajci ili službenici bezbednosti.

Drugi Ukrajinci koji su raseljeni usled rata pričali su o nedeljama čekanja za pregled na lokacijama pre "filtracije", o opasnim bekstvima pešice kako bi se izbegla "filtracija", kao i o ruskim privođenjima u Mariupolju kako bi se ispitali državni službenici i drugi zaposleni.

Herson je jedini glavni grad ukrajinske pokrajine koji je pao u ruskoj invaziji na Ukrajinu. Od drugog marta njime rukovode ruske snage. Riječ je o strateški važnom gradu sa lukom na Crnom moru i rijeci Dnjepar. Ko god kontroliše Herson, kontroliše i njegove vodene resurse, kao i kopneni put do Krima.

Mnogi posmatrači su sve više zabrinuti zbog izveštaja da su neki od pritvorenih deportovani u Sibir ili na ruski Daleki istok, ili da su jednostavno "nestali" pošto su mučeni i predati separatističkim saveznicima Moskve na istoku Ukrajine.

Moskva je priznala da je preselila više od milion Ukrajinaca otkako je predsednik Vladimir Putin pokrenuo opštu invaziju 24. februara, što su zapravo deportacije za koje kritičari smatraju da krše zakone rata.

Ukrajinski zvaničnici optužili su ruske snage da su odvele stotine hiljada civila iz razrušenih ukrajinskih gradova, uzele njihova dokumenta i poslale ih u takozvane "filtracione" logore, pre nego što bi ih prebacili u Rusiju.

Posljednjih dana nasilje je eskaliralo u i oko regije Donbas (istok Ukrajine), kako ruska invazija na Ukrajinu ulazi u, ono što Kremlj naziva, novu "fazu".

Ljudmila Denisova, komesarka ukrajinskog parlamenta za ljudska prava, kaže da u blizini Mariupolja postoje najmanje četiri "filtraciona" logora.

Američki ambasador u Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) Majkl Karpenter (Michael Carpenter) govorio je 28. aprila na Stalnom savetu OEBS-a o "mučnim" opisima događaja u logorima.

On je rekao da su ruske snage kidnapovale, mučile, a ponekad i ubijale lokalne lidere, aktiviste, novinare i verske vođe.

Karpenter je citirao "kredibilne izveštaje" koji ukazuje da su ih ruski vojnici pritvarali i "brutalno ispitivali" zbog sumnje da su povezani s ukrajinskom vladom ili nezavisnim medijima. Neki od pritvorenih su potom poslati na teritoriju u Donjecku pod kontrolom separatista i "navodno nestali ili ubijeni".

On je predvideo da će doći do "talasa zlostavljanja" protiv ljudi koji se smatraju neprijateljima uoči "nameštenih" referenduma kojima bi Rusija tvrdila da polaže pravo nad oblastima pod kontrolom njenih snaga.

Pročitajte i ovo:

Izveštaji o prisilnom razmeštanju Ukrajinaca u Rusiju

Jedan Ukrajinac koji je izgubio dom i firmu u mestu blizu Mariupolja pre nego što je pobegao sa suprugom i dva sina mesec dana posle opsade za RSE je govorio kako su ga ispitivale ruske snage koje su opsele grad.

Čovek, koji je tražio od RSE-a da ne bude imenovan, stigao je do Rusije, zatim Letonije, Poljske i na kraju došao u Češku.

On je morao da prođe kroz "filtraciju" u selu Bezimene kako bi išao preko teritorije koju su držali separatisti koje podržava Rusija u regionu Donjecka.

Slično su pregledane i njegova supruga i majka.

Posle dva dana čekanja, u procesu za koji je rekao da je ubrzan u posebnom redu za automobile s decom, Rusi su mu zaplenili telefon i s njega uzeli informacije, i potom postavljali pitanja o njegovim stavovima o nizu tema.

"Šta mislite o vlastima? Gde ste bili? Šta znate?", ispričao je on. "Kao što su radili u KGB-u".