Pripadnik bivše Vojske Jugoslavije Rajko Kozlina, koji se nije pojavio na izdržavanju zatvorske kazne zbog zločina nad albanskim civilima tokom rata na Kosovu i koji je, prema navodima medija, pobegao iz Srbije, bio je aktivni pripadnik Vojske Srbije i nakon što mu je izrečena presuda.
Ovo proizilazi iz odgovora koji je Radio Slobodna Evropa (RSE) dobio od Višeg suda u Beogradu. Kozlina je pred tim sudom aprila 2019. osuđen na 15 godina zatvora zbog ubistva 15 i ranjavanja dvoje albanskih civila u mestu Trnje kod Suve Reke 1999. godine.
"Optuženi Kozlina Rajko uredno je primio prvostepenu presudu dana 1.8.2019. godine preko nadležne komande Vojske Srbije u kojoj je zaposlen, a drugostepena presuda mu je dostavljena takođe preko komande Vojske na osnovu člana 244 stav 4 Zakona o krivičnom postupku dana 28. 1. 2020. godine", naveo je Viši sud.
U stavu 4 člana 244 Zakona o krivičnom postupku piše da će "ako primalac odbije da potpiše potvrdu o izvršenom dostavljanju, dostavljač to zabeležiti na potvrdi i naznačiti dan predaje, čime je dostavljanje izvršeno".
Kozlina se nije pojavio na izdržavanju kazne, a iz Ministarstva unutrašnjih poslova nisu odgovorili na ponovljeni upit RSE da li je tačno da je pobegao iz Srbije, niti kako se to dogodilo.
Odgovora nema ni iz Ministarstva odbrane koje je RSE pitao o trenutnom statusu Rajka Kozline u Vojsci Srbije.
Na pitanje imaju li informacije od policije i da li će tražiti raspisivanje međunarodne poternice za Kozlinom, ćute i u Ministarstvu pravde.
Šta kažu u sudu?
Dan uoči objavljivanja presude Kozlini, 15. aprila 2019. godine, u Viši sud u Beogradu je stigao podnesak Ministarstva odbrane – Vojnobezbednosne agencije, koji je bio upućen Tužilaštvu za ratne zločine.
Ne navodeći šta je pisalo u podnesku, iz Višeg suda su za RSE saopštili da su ga "odmah prosledili Tužilaštvu za ratne zločine" i "obzirom na njegovu sadržinu, zatražili izjašnjenje zamenika tužioca o merama obezbeđenja prisustva optuženog i nesmetanog vođenja postupka".
Istog dana Viši sud je, kako dalje navodi, naložio policiji da se Kozlini oduzme pasoš i da mu se zabrani korišćenje lične karte kao putne isprave.
Rajko Kozlina se dan kasnije, 16. aprila 2019. godine, pojavio u sudnici Višeg suda u Beogradu i uz drugooptuženog bivšeg pripadnika Vojske Jugoslavije Pavla Gavrilovića, negirao krivicu za zločin nad albanskim civilima u Trnju.
Gavrilović, koji je bio optužen da je naredio napad na Trnje, oslobođen je odgovornosti, dok je Kozlini izrečena kazna od 15 godina zatvora.
Iz Višeg suda su naveli da na ovom ročištu "postupajući zamenik tužioca za ratne zločine nije predložio da se optuženom Kozlini odredi pritvor".
Kada je i kako Kozlina pobegao?
Policija je, kako je naveo Viši sud, 8. maja 2019. sudu dostavila rešenje kojim se Rajku Kozlini zabranjuje korišćenje lične karte. Rešenje da mu je oduzet pasoš i zabranjeno korišćenje lične karte kao putne isprave u sud je iz policije stiglo šest meseci kasnije, 1. novembra 2019. godine, proizilazi iz odgovora Višeg suda za RSE.
Advokat Rajka Kozline, Nikola Hanžek rekao je ranije za RSE da se svojim klijentom poslednji put čuo u decembru 2019.
"Kasnije sam pokušavao da ga kontaktiram i jednostavno nemam nikakve informacije o njemu", rekao je Hanžek.
Informacija o tome gde je Rajko Kozlina nema ni iz policije. Balkanska istraživačka mreža (BIRN) objavila je 29. oktobra da je Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) odbilo njihov zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja u vezi sa ovim slučajem.
Policija štiti prava osuđenog
Na pitanje BIRN-a "da li je Kozlina koristio zvanični granični prelaz kako bi pobegao iz zemlje, budući da se nije pojavio na izdržavanju kazne zatvora", MUP je odgovorio "da bi davanje te informacije značilo kršenje prava na privatnost ličnosti" i da "ne postoji javni interes za pružanje ove informacije".
Viši sud je svoj posao u ovom slučaju završio. Presuda protiv Kozline je u februaru ove godine dostavljena Drugom osnovnom sudu u Beogradu koji je, kako su naveli, nadležan za njeno izvršenje.
"Nakon toga Viši sud u Beogradu više nije funkcionalno nadležan za postupanje u ovom predmetu", naveli su iz ovog suda.
Iz Drugog osnovnog suda nisu odgovorili na pitanje RSE da li su i kako dalje postupali u slučaju Rajka Kozline.
Za Kozlinu nadležna Vojska Srbije
Iako mu je presuda dostavljena preko komande Vojske Srbije kao njenom zaposlenom, Ministarstvo odbrane ne odgovara na pitanja zašto je Rajko Kozlina ostao aktivan pripadnik Vojske i nakon što je osuđen za ratni zločin nad civilnim stanovništvom, te da li je kao takav i pobegao od kazne.
Za razliku od drugooptuženog Pavla Gavrilovića koji se kao oficir Vojske Srbije penzionisao nakon početka suđenja, Rajko Kozlina je za vreme postupka imao čin podoficira. Vojska je za njega bila zadužena i tokom šest godina dugog suđenja.
Da li je razmatran pritvor?
Na pitanje RSE zašto Kozlina nije bio u pritvoru, iz Višeg suda su naveli da tokom krivičnog postupka "za to nisu bili ispunjeni zakonski uslovi obzirom da optuženi ima uredno prijavljeno prebivalište na teritoriji Beograda, kao i boravište gde živi sa svojom suprugom i maloletnim detetom".
Iz suda su dalje naveli da je Kozlina "bio dostupan sudu i preko Komande Vojske Srbije, da je svaki izostanak sa glavnog pretresa opravdao dostavljanjem medicinske dokumentacije i da se od početka krivičnog postupka do njegovog pravnosnažnog okončanja nijednog trenutka nije krio, nalazio u bekstvu, niti očigledno izbegavao da dođe na glavni pretres".
Tužilaštvo dva puta tražilo pritvor
Tužilaštvo za ratne zločine Srbije podiglo je još 2013. godine optužnicu protiv pripadnika 549. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije Pavla Gavrilovića i Rajka Kozline za zločin u Trnju na Kosovu.
Iste godine, sudu je predloženo da Kozlini bude određen pritvor, saopštili su za RSE iz Tužilaštva i dodali da je sud taj predlog odbio. Nisu, međutim, odgovorili na pitanje da li je pritvor predložen zbog opasnosti od bekstva optuženog.
Taj odgovor stigao je iz Višeg suda. Tužilaštvo je predlog za određivanje pritvora podnelo zbog opasnosti od uticanja na svedoke, a ne zbog opasnosti od bekstva, naveli su za RSE iz Višeg suda i potvrdili da je predlog odbijen kao neosnovan.
Mera javljanja vojnoj policiji
Umesto toga, sud je u julu 2013. Kozlini odredio meru javljanja upravo Vojnoj policiji i zabranu prilaženja, sastajanja i komuniciranja sa svedocima.
Ova mera je, kako su naveli iz suda, bila na snazi do aprila 2018. godine kada je "Tužilaštvo iznelo mišljenje da za nju više ne stoje razlozi budući da su ispitani svi predloženi svedoci".
Drugi put, Tužilaštvo pritvor za Kozlinu predlaže u aprilu 2016. godine kada se optuženi nije pojavio na glavom pretresu. Sud je i tada predlog odbio jer je, kako su naveli, branilac Rajka Kozline dostavio medicinsku dokumentaciju koja je opravdala njegov izostanak.
Reč je o nalazima lekara specijalista Vojnomedicinske akademije (VMA) u Beogradu iz kojih je "utvrđeno da je optuženi zbog kardioloških i digesivnih tegoba upućen na lečenje na VMA".
Iz Višeg suda su dodali i da je "osnovanost razloga izostanka optuženog sud proveravao određivanjem veštačenja" njegovog zdravstvenog stanja.
Vojne ustanove pravdale izostanke
Postupak protiv Kozline, i drugooptuženog Pavla Gavrilovića obeležila su česta odlaganja i njihov izostanak zbog bolesti.
Sumnju da namerno izbegavaju ročišta je tokom suđenja izrazila i predsedavajuća sudija Mirjana Ilić. Ona je u martu 2019. godine u sudnici rekla da se Kozlina i Gavrilović često pre saslušanja pozivaju na zdravstvene probleme od kojih se oporavljaju nakon ročišta.
"To izaziva ozbiljnu sumnju da se nešto sasvim drugo događa", rekla je Ilić u sudnici.
Na izbegavanje ročišta je tokom postupka ukazivao i Fond za humanitarno pravo (FHP), nevladina organizacija koji prati suđenja za ratne zločine u Srbiji.
Sa Vojnomedicinske akademije negirali su da zdravstvene ustanove Vojske omogućavaju Gavriloviću i Kozlini da izbegnu sudska ročišta.
"Oni su vojnici i nisam iznenađena što institucije ćute. To je jedan zavet ćutanja i način da se oni i dalje štite. Poruka je da će država uvek stajati iza njih", rekla je 30. oktobra za RSE Ivana Žanić iz FHP-a.
Gavrilović i Kozlina optuženi su da su izdali naredbu ili ubili najmanje 27 civila u Trnju 1999. godine. Žrtve su bili muškarci, žene i deca, a najmlađe dete imalo je četiri godine. Nakon što su ubijeni, sumnja se da su tela odneli pripadnici srpskih vojnih snaga kako bi ih sakrili u masovnoj grobnici.
"Od Srbije sve očekujem. Sama je počinila zločine, sama ih je sudila".
Tako je Bekim Gaši (Gashi), koji je u masakru u Trnju izgubio 22 člana porodice, za RSE 30. oktobra prokomentarisao vest da je osuđeni za ovaj zločin verovatno pobegao od kazne.
Gaši je u Beogradu bio svedok na suđenju Kozlini i Gavriloviću. U danu kada se dogodio zločin, 25. marta 1999. godine, uspeo je da se sakrije na tavanu kuće, gde je proveo dva dana. Gledao je kako mu ubijaju porodicu, a tela majke i sestara nikada nije pronašao.
