Priština nema razloga za žurbu, a ima razloga da prihvati sve konstruktivne sugestije, u smislu izbjegavanja potencijalnih nemira i u smislu traganja za racionalnim rješenjima koje i Srbiju i Kosovo približavaju Evropskoj uniji, kaže u intervjuu za RSE politički analitičar iz Prištine Beljuj Bećaj.
Bećaj: Smatram da mišljenje Međunarodnog suda pravde ne treba da se shvati kao pobeda Kosova, niti poraz Srbije iz prostog razloga što je to samo jedno pravno razrešenje jedne realne situacije o kosovskoj nezavisnosti. Mislim da se odnos Srbije u odnosu na Kosovo neće dramatično menjati. Svako ko je iole racionalan, a oni su do sada sledili jednu racionalnu politiku, preispitaće taj odnos u okviru nerealnih ciljeva koje je svojevremeno postavio Milošević.
Ne očekujem dramatičan preokret, ali verujem da će u skorašnjem vremenu doći do preispitivanja odnosa prema postavljenom nerealnom cilju. Ta politika je izgubila ono što je želela da ima i sada će se odlučiti na osnovu stvarnih mogućnosti.
Bećaj: Voleli bi da tako bude, ali ne isključujem da će toga biti i u budućnosti. Ukoliko realno sagledavamo situaciju na severu, moramo konstatirati da je faktičko stanje u jednom velikom razmimoilaženju u odnosu na ustavno stanje Kosova. Budući da je situacija realno takva, verujem da oni koji su uključeni u proces razrješavanja ovog stanja, trebaju naći jedan kompromis u smislu relativizacije granica i maksimalizacije individualnih i kolektivnih prava građana koji žive na severu Kosova. Verujem da u toj formuli može biti i pojašnjena uloga Beograda.
U suprotnom može doći do preokreta u smislu unutrašnjih odnosa u Srbiji i taj preokret može dovesti do neželjenih scenarija koji nemire mogu učiniti kao deo buduće stvarnosti. Verujem da će svi koji iole racionalno razmišljaju o budućnosti Kosova, Srbije i evropske zajednice, svoje interesovanje usmeriti ka tom pravcu.
Bećaj: Priština je čekala i do sada. Posle iznesenog mišljenja Međunarodnog suda pravde budimo realni. Priština je u velikoj prednosti u odnosu na Beograd i ona nema razloga za tužbu, ali ima razloga da prihvati sve konstruktivne sugestije u smislu izbegavanja potencijalnih nemira i u smislu traganja za racionalnim rešenjima koje i Srbiju i Kosovo približavaju još više evropskoj zajednici.
Bećaj: Mislim da je ukupan odnos između Kosova i Srbije negativno uticao i na saradnju sa susednim zemljama regiona. Sama činjenica da je Kosovo došlo u situacije da ima povoljne uslove za svoje poteze, na direktan ili indirektan način relaksira odnose i sa drugim susedima, iako je sa njima saradnja bila na zavidnom nivou i do sada.
Otvaranjem procesa koji se želi i koji je nužan, između Kosova i Srbije, verovatno će se indirektno relaksirati još više odnosi i sa drugim susedima, prvenstveno sa Crnom Gorom. Verujem da će u tom kontekstu stvari na zapadnom Balkanu ići uzlaznom putanjom, da će se sve više poništavati tabu koji će postati deo prošlosti, a građani doći u situaciju da se kreću slobodno u regionu.
Bećaj: Problem oko statusa Crnogoraca je nastao pošto kosovski Ustav priznaje samo građane Kosova, a ne dijeli ih na pripadnike ove ili one nacije. Svi oni koji traže da se crnogorski jezik upotrebljava na način kako se to upotrebljava srpski ili bošnjački, imaju na to pravo i mislim da se te promene moraju uneti u Ustav i zakone Kosova. Ne vidim veliku prepreku za promene koje su neophodne i koje su principijelne prirode. Treba ih uvažiti. Kao princip rješavanja ovih problema samo vidim dalje približavanje i zajedničku saradnju koja će se produbiti u budućnosti.
Bećaj: Mislim da nesuglasice ili nesporazumi između Kosova i Srbije nemaju korene u našim međusobnim odnosima, koliko imaju korene u Beogradu. Beograd mora da se preispita, a to će pomoći i Kosovu i Crnoj Gori. Ukoliko dođe do neželjenih preokreta u Beogradu, onda moramo biti obazrivi jer će se možda i celokupni scenarij međunarodne zajednice promeniti, što nije želja racionalnih građana na ovom području.
*****
Mogli bi vas interesovati i ovi tekstovi:
Srbija treba menjati spoljnu politiku
Svjetska štampa: Kosovo nije dobar presedan
Beograd neće preispitivati svoje stavove
Nova perspektiva za Kosovo
Crna Gora podijeljena, potvrda stava Zagreba i Skoplja
BiH: Oprečna tumačenja mišljenja o Kosovu
Kosovo je proglasilo nezavisnost 17. februara 2008. godine. U Prištini su tih dana hiljade građana slavile na ulicama, a mnogi su izjavili da je to najsrećniji trenutak njihovog života, kojeg su čekali predugo. Proglašenje nezavisnosti Kosova u Srbiji je izazvalo žestoke reakcije, vlasti su saopštile da nikada neće priznati takvu odluku Prištine. Nakon velikog mitinga protiv nezavisnosti Kosova, koji je usledio 21. februara 2008., u neredima Beogradu zapaljena je i Ambasada SAD-a . Hronologija događanja koja su prethodila proglašenju nezavisnosti Kosova kreće od dolaska Slobodana Miloševića na vlast u Srbiji 1987. godine i nešto kasnijim ukidanjem autonomije Kosova i Vojvodine.
Rasprava pred Međunarodnim sudom pravde (MSP) u Hagu
Uspostavljen 1945, MSP ima dve glavne dužnosti: da rešava pravne sporove između država i daje savetodavna mišljenja o pravnim pitanjima koja su mu upućena od strane tela UN i specijalizovanih agencija. U prvom slučaju, sud donosi presudu koja je obavezujuća i za koju ne postoji pravo žalbe. U drugom slučaju, savetodavna mišljenja o pitanjima kao što je proglašenje nezavisnosti Kosova nemaju obavezujući efekat. Prema tome, oko 130 zemalja koje do sada nisu priznale Kosovo nisu obavezne da to urade nakon objavljivanja savjetodavne odluke prema kojoj proglašenje nezavisnoti Kosova nije suprotno međunarodnom pravu.
Više tekstova o mišljenju MSP-a, kao i o toku rasprave i očekivanjima uoči izricanja mišljenja možete naći OVDE.
RSE: Kakav očekujete dalji razvoj situacije u odnosima Prištine i Beograda nakon što je Međunarodni sud pravde utvrdio kako kosovska nezavisnost nije suprotna međunarodnom pravu? Sudeći po reakcijama zvanične Srbije, teško je očekivati njen dramatičan zaokret u politici prema Kosovu, koje Beograd tretira kao dio svoje teritorije. Kakve su Vaše generalne procjene ili očekivanja?
Bećaj: Smatram da mišljenje Međunarodnog suda pravde ne treba da se shvati kao pobeda Kosova, niti poraz Srbije iz prostog razloga što je to samo jedno pravno razrešenje jedne realne situacije o kosovskoj nezavisnosti. Mislim da se odnos Srbije u odnosu na Kosovo neće dramatično menjati. Svako ko je iole racionalan, a oni su do sada sledili jednu racionalnu politiku, preispitaće taj odnos u okviru nerealnih ciljeva koje je svojevremeno postavio Milošević. Ne očekujem dramatičan preokret, ali verujem da će u skorašnjem vremenu doći do preispitivanja odnosa prema postavljenom nerealnom cilju. Ta politika je izgubila ono što je želela da ima i sada će se odlučiti na osnovu stvarnih mogućnosti.
RSE: Neuralgična tačka ostaje pitanje sjevera Kosova, naseljeno srpskim stanovništvom, a nad kojim kosovske vlasti nisu uspostavile potpunu kontrolu. U kom smislu tu može doći do promjena? Da li su sada mogući neki radikalniji potezi Prištine ili postepena integracija tog prostora pod okrilje EULEX-a, uz puno uvažavanje prava srpske manjine? Da li su nemile scene i nemili nemiri na mostu na Ibru, koji dijeli srpski od albanskog dijela Kosovske Mitrovice, iza nas?
Bećaj: Voleli bi da tako bude, ali ne isključujem da će toga biti i u budućnosti. Ukoliko realno sagledavamo situaciju na severu, moramo konstatirati Ne očekujem dramatčan preokret, ali verujem da će u skorašnje vreme, doći do preispitivanja odnosa prema postavljenom nerealnom cilju, u smislu što je ta politika izgubila što je želela da ima
U suprotnom može doći do preokreta u smislu unutrašnjih odnosa u Srbiji i taj preokret može dovesti do neželjenih scenarija koji nemire mogu učiniti kao deo buduće stvarnosti. Verujem da će svi koji iole racionalno razmišljaju o budućnosti Kosova, Srbije i evropske zajednice, svoje interesovanje usmeriti ka tom pravcu.
RSE: Da li to znači da mislite da će se Priština u ovom trenutku odlučiti za taktiku čekanja, kada je riječ o reakcijama u Beogradu, ali i o ulozi kosovskih Srba na sjeveru Kosova?
Bećaj: Priština je čekala i do sada. Posle iznesenog mišljenja Međunarodnog suda pravde budimo realni. Priština je u velikoj prednosti u odnosu na Beograd i ona nema razloga za tužbu, ali ima razloga da prihvati sve konstruktivne sugestije u smislu izbegavanja potencijalnih nemira i u smislu traganja za racionalnim rešenjima koje i Srbiju i Kosovo približavaju još više evropskoj zajednici.
RSE: Kako vidite dalje odnose Prištine sa ostalim zemljama regije? Može li se reći da su oni stabilni, sa jasnom perspektivom, prije svega kada je riječ o odnosima sa ostalim susjednim zemljama, Crnom Gorom i Makedonijom, u kojima živi albanska nacionalna manjina? Tu je i odnosa sa Bosnom i Hercegovinom, koja još nije priznala Kosovo zbog oštrog protivljenja Banja Luke.
Bećaj: Mislim da je ukupan odnos između Kosova i Srbije negativno uticao i na saradnju sa susednim zemljama regiona. Sama činjenica da je Kosovo došlo u situacije da ima povoljne uslove za svoje poteze, na direktan ili indirektan način relaksira odnose i sa drugim susedima, iako je sa njima saradnja bila na zavidnom nivou i do sada. Otvaranjem procesa koji se želi i koji je nužan, između Kosova i Srbije, verovatno će se indirektno relaksirati još više odnosi i sa drugim susedima, prvenstveno sa Crnom Gorom. Verujem da će u tom kontekstu stvari na zapadnom Balkanu ići uzlaznom putanjom, da će se sve više poništavati tabu koji će postati deo prošlosti, a građani doći u situaciju da se kreću slobodno u regionu.
RSE: Odnosi između Prištine i Podgorice su stali nakon diplomatskog priznanja Kosova od Crne Gore još u januaru. Slanje ambasadora blokirano je dok se ne riješi pitanje statusa Crnogoraca i poboljša njihov položaj na Kosovu. Da li mislite da postoji problem u međusobnim odnosima, u toj, ili nekoj drugoj ravni i kako ga riješiti?
Bećaj: Problem oko statusa Crnogoraca je nastao pošto kosovski Ustav priznaje samo građane Kosova, a ne dijeli ih na pripadnike ove ili one nacije. Svi oni koji traže da se crnogorski jezik upotrebljava na način kako se to upotrebljava srpski ili bošnjački, imaju na to pravo i mislim da se te promene moraju uneti u Ustav i zakone Kosova. Ne vidim veliku prepreku za promene koje su neophodne i koje su principijelne prirode. Treba ih uvažiti. Kao princip rješavanja ovih problema samo vidim dalje približavanje i zajedničku saradnju koja će se produbiti u budućnosti.
RSE: Da li će se ona, po Vama, završiti uskoro takvim epilogom da će Azem Vlasi doći u Podgoricu, kao ambasador Kosova, a Radovan Miljanić u Prištinu kao ambasador Crne Gore?
Bećaj: Mislim da nesuglasice ili nesporazumi između Kosova i Srbije nemaju korene u našim međusobnim odnosima, koliko imaju korene u Beogradu. Beograd mora da se preispita, a to će pomoći i Kosovu i Crnoj Gori. Ukoliko dođe do neželjenih preokreta u Beogradu, onda moramo biti obazrivi jer će se možda i celokupni scenarij međunarodne zajednice promeniti, što nije želja racionalnih građana na ovom području.
*****
Mogli bi vas interesovati i ovi tekstovi:
Srbija treba menjati spoljnu politiku
Svjetska štampa: Kosovo nije dobar presedan
Beograd neće preispitivati svoje stavove
Nova perspektiva za Kosovo
Crna Gora podijeljena, potvrda stava Zagreba i Skoplja
BiH: Oprečna tumačenja mišljenja o Kosovu
Nezavisnost Kosova
Proglašenje nezavisnostiKosovo je proglasilo nezavisnost 17. februara 2008. godine. U Prištini su tih dana hiljade građana slavile na ulicama, a mnogi su izjavili da je to najsrećniji trenutak njihovog života, kojeg su čekali predugo. Proglašenje nezavisnosti Kosova u Srbiji je izazvalo žestoke reakcije, vlasti su saopštile da nikada neće priznati takvu odluku Prištine. Nakon velikog mitinga protiv nezavisnosti Kosova, koji je usledio 21. februara 2008., u neredima Beogradu zapaljena je i Ambasada SAD-a . Hronologija događanja koja su prethodila proglašenju nezavisnosti Kosova kreće od dolaska Slobodana Miloševića na vlast u Srbiji 1987. godine i nešto kasnijim ukidanjem autonomije Kosova i Vojvodine.
Rasprava pred Međunarodnim sudom pravde (MSP) u Hagu
Uspostavljen 1945, MSP ima dve glavne dužnosti: da rešava pravne sporove između država i daje savetodavna mišljenja o pravnim pitanjima koja su mu upućena od strane tela UN i specijalizovanih agencija. U prvom slučaju, sud donosi presudu koja je obavezujuća i za koju ne postoji pravo žalbe. U drugom slučaju, savetodavna mišljenja o pitanjima kao što je proglašenje nezavisnosti Kosova nemaju obavezujući efekat. Prema tome, oko 130 zemalja koje do sada nisu priznale Kosovo nisu obavezne da to urade nakon objavljivanja savjetodavne odluke prema kojoj proglašenje nezavisnoti Kosova nije suprotno međunarodnom pravu.
Više tekstova o mišljenju MSP-a, kao i o toku rasprave i očekivanjima uoči izricanja mišljenja možete naći OVDE.
