Rusija će i dalje nastojati da se miješa u unutrašnje stvari Makedonije ali nema snage da spriječi pristupanje NATO savezu ako bude primjenjen sporazum sa Grčkom oko promjene imena, kaže u intervjuu za 'Zašto?' Dimitar Bećev, saradnik u Atlantskom vijeću i istraživač na Univerzitetu Sjeverna Karolina - Chapel Hill.
Rusija će nastaviti sa sa svojom oportunističkom politikom na Balkanu, koristeći svaku pogodnu situaciju u propagandne svrhe ili za uticaj na stanje na terenu, ali Balkan joj nije glavni prioritet jer sada ima važnijih pitanja kojima se mora baviti, dodaje Bećev.
Zašto: Zapad je Rusiju uoči makedonskog referenduma o promjeni imena optužio za miješanje u kampanju radi podrške bojkotu. Nakon subotnje odluke Sobranja o ustavnim promjenama radi primjene sporazuma, Rusija je prvo rekla da neće prihvatiti novo ime, da bi u ponedjeljak u oštrom saopštenju Ministarstvo vanjskih poslova reklo da je ona namještena ucjenama, prijetnjama i kupovinom glasova. Šta dalje možemo očekivati od Rusije?
Bećev: Ja mislim da će Rusija iskoristiti daljnje mogućnosti da se umeša u unutrašnje poslove Makedonije, ali nije baš jasno kakav će imati uticaj, jer mislim da, zasad, izgleda da je pristup u NATO siguran.
Jedina prepreka je to što će se desiti u Grčkoj, ali ne mislim da Rusija ima toliki potencijal da oteža taj proces.
Ali ima neka propaganda vrednost u toj situaciji, jer ukoliko se proces bude teško odvijao i postoji opozicija i u Makedoniji i u Grčkoj, Rusija uvek može da koristi neke propagandne argumente, kao da to nije legitiman proces, da ih Zapad gura, nelegalan pritisak i tako dalje.
Mislim da će biti nešto te vrste, ali neće imati neki suštinski efekat, biće više propaganda.
Zanimljivo je šta će se sada desiti u Mekedoniji. U VMRO-DPMNE postoji taj proces, oni se dele među sobom, jer su poslanici koji su glasali za ustavne amandmane izbačeni iz partije i zanimljivo je šta se dešava.
Ali, ipak je taj momenat pokazao da Zapad ima mnogo više uticaja u zemlji nego Rusija. Rusija ne može biti baš na istom nivou kao Amerika i Evropska unija.
Zašto: Rusija je rekla i da bi u Vijeću sigurnosti mogla staviti veto na sporazum i promjenu imena?
Bećev: Mislim da retorički Rusija to mora da kaže, ali u suštini ne vidim šta može da napravi, osim toga da priča, da koristi taj presedan i da kaže, ‘evo opet Zapad nešto gura Balkan’. Ali u suštini ne može da mobilizuje neke svoje resurse. Rusija nema snagu da spreči proces.
Zašto: Ako na kraju Sporazum iz Prespe bude odobren, to bi otvorilo vrata za članstvo Makedonije u NATO-u, što bi, nakon Crne Gore, bio drugi takav, uslovno rečeno, poraz Rusije u kratkom vremenskom roku. Kakvu reakciju očekujete od Rusije?
Bećev: Biće reakcija da je Zapad nekonstruktivan, ali to nije bitno, sad mi imamo neke druge prioritete, a Balkan to nije, i to je ključna stvar.
Sad ide ovaj razgovor o budućnosti dogovora oko nuklearnih sila u Evropi, i to je na agendi.
Biće neke izjave o Balkanu, ali primećujem da čak i ova portparolka Ministarstva za spoljne poslove (Marija) Zaharova, ništa nije rekla. Ona veoma retko nešto kaže, samo imaju izjave iz Departmana za informisanje. Nešto će reći, možda, i (Sergej) Lavrov, a (Vladimir) Putin nikad ne priča o Balkanu.
Tako da je to ‘OK, to se desilo, hajde idemo na pitanja koja su bitnija za Rusiju'. Biće nešto ovako i biće neka propaganda oko toga.
Zašto: Ranije ste rekli da je politika Rusija na Balkanu oportunistička. Očekujete da će se tako i nastaviti?
Bećev: Da jeste. Oni će iskoristiti svaku mogućnost, i sigurno će možda biti nekog efekta. Međutim, može to biti neka inicijativa sa Srbijom, jer Srbija ostaje ključni saveznik Rusije. Tako da će biti, ‘OK, izgubili smo Makedoniju, ali ipak, Srbija je mnogo bitnija i tamo ćemo nastaviti saradnju oko bezbednosti’.
Očekujem nešto tako.
Zašto: Kada smo kod Srbije, SAD su tražile povlačenje misije UNMIK-a, što bi imalo posljedice i po status KFOR-a, na šta je Srbija rekla da neće svoj narod na Kosovu ostaviti nezaštićen. Istovremeno, Kosovo želi formirati svoje Oružane snage. Rusija je i oko pitanja pregovora Srbije i Kosova oko promjene granica rekla da će podržati ono što odluči Srbija. Kako vidite da bi se Rusija, koja nema trupe na Kosovu, mogla uključiti u tu situaciju?
Bećev: Ne znam kako bi mogli reagirati, jer oni uvijek imaju par opcija. Mogu da prihvate da je to volja Srbije, i kako se to pozitivno desi kad nema pritisaka sa Zapada. Možda bude to, a možda bude i 'mi ne prihvaćamo jer ovo je presedan i Kosovo je nelegitiman proces', ali možda bude i nešto treće: ako Kosovo dobije nezavisnost, onda je proces aneksije Krima isto legitiman.
Ne znam kako će propagandna mašina tamo reagovati, kako će se taj mehanizam pokrenuti i kako će odlučiti da iskoriste ovaj momenat.
Oni su fleksibilni, snaći će se nekako, naći će neki narativ koji će iskoristiti oko toga. Ali za sada, ne znam kao će to biti, kako će se to odigrati.
Zašto: U BiH, Rusija također ima jakog saveznika u Miloradu Dodiku, sada članu Predsjedništva BiH, koji se također protivi priključenju NATO-u. Lavrov je, donekle iznenađujuće, nedavno u Sarajevu podržao teritorijalni integritet BiH i nije dao neku veliku podršku Dodiku. Kakva će sada biti politika Rusije prema BiH sa Dodikom -- koji je pozvao na priznavanje Krima i uspostavljanje ruskog centra za krizne situacije u BiH -- u Predsjedništvu BiH?
Bećev: Iskreno, ja nisam iznenađen da su oni prihvatili integritet i Dejton jer u stvari smatram da status kvo njima odgovora u Bosni. Nisu za centralizaciju, ali, međutim, nisu ni za neku promenu, jer, za sada, situacija koja se stvorila u Bosni, da ne funkcioniše država, ali da ipak ima neki legitimitet, a zvanično i Rusija ime neku ulogu tamo u okviru Vijeća za implementaciju mira, je najbolja varijanta za njih.
Oni podržavaju Dodika, ali kad se dođe do neke eskalacije, to stvara rizike za Rusiju, tako da je razumljivo da su oni, ‘OK, podržavamo Dodika ali ne do kraja, kako bi prihvatii ili napravili neki da se sruši Bosna’.
To je standardna ruska politika. Sigurno da će se podrška nastaviti jer smatram da je Dodik najčvršći saveznik Rusije na Balkanu, još čvršći nego Vučić u Srbiji, jer Vučić ipak ima više opcija, on je prihvaćen i na Zapadu i na Istoku.
Ipak, postoje i američke sankcije za Dodika i njegova zavisnost od Rusije je mnogo jača u Republici Srpskoj nego u Srbiji.
On i dalje ostaje partner i saveznik Rusije na Balkanu, što znači da Rusija ima neku vrstu kontrole, i time što je malo radikalniji Dodik nego što odgovara Rusima, oni imaju mogućnost da stopiraju neke poteze i procese tamo.
Zašto: Rekli ste da Srbija ima više opcija. U momentu kada bi došlo da razrješenja situacije i normalizacije odnosa sa Kosovom, koliko bi se mogao promijeniti odnos prema Beogradu ako Beograd bude morao da bira i da prihvati neke politike EU koje do sad nije prihvatao?
Bećev: Meni izgleda da to neće biti problem. To je neki uslov da se nastavi integracija u Evropsku uniju, ali ne mogu da vidim da bude uslov da Srbija prekine odnose sa Rusijom.
Ipak imate puno država u Evropskoj uniji koje imaju svoje odnose sa Rusijom. Zašto bi Srbija morala uraditi nešto drugačije?
Opcija broj jedan za Vučića je Zapad i Evropska unija, čak i NATO. Postoji saradnja sa NATO-om, o tome se ne piše puno, ali ipak postoji kao inicijativa i kao aktivnost.
Rusija ostaje broj dva, to je neka druga varijanta. Vučić neće do kraja birati, ali to nije samo ponašanje Srbije, vidimo to sad i kod Hrvatske. Pamtimo kad je (predsednica Kolinda) Grabar-Kitarović bila vrlo kritična prema Rusiji, a sad je ispalo da ide u Moskvu, pa u Sočiju je bila na sastanku sa Putinom, i kao da pokušava da razvije odnose sa Rusijom.
To je situacija u Bugarskoj, pa čak i u Grčkoj, mada su sad odnosi u krizi.
Puno ima tih zemalja u regionu koje tako rade, tako to funkcioniše, ali Zapad je prioritet broj jedan, jer tamo su najsnažnije ekonomske veze.
Ali Rusija ostaje isto neki prioritet, jer političari ne vole da biraju između Rusije i Zapada, smatraju da ipak mogu obe varijante da se guraju.
Zašto: Rusija do sada, za razliku od NATO-a, nije se protivila članstvu zemalja regiona u EU. Da li bi razvoj događaja oko NATO-a mogao dovesti do promjene te politike?
Bećev: Hoće li protiv Evropske unije da pričaju? Neće zvanični predstavnici Rusije, ali hoće ruski mediji. Postoji taj narativ protiv Zapada, pa naravno i protiv Evropske unije.
Ja mislim da će nastaviti, ali zvanično neće biti neki stav protiv Evropske unije. Ali biće kampanje uticaja. Ljudi to prihvataju, ali ipak nije to neka dobra varijanta, pogledajte susede, Rumuniju i Bugarsku, oni nisu prosperirali u Evropskoj uniji, i biće kampanja protiv Evropske unije. Ali što se tiče zvanične diplomatije ne mislim da ćemo imati neki preokret protiv Evropske unije.
Međutim, istorijski, oni su bili protiv NATO-a, recimo kad se setimo Albanije i Hrvatske 2009. Nisu imali neki čvrsti stav, ali i period je bio drugačiji. U odnosima, recimo Amerike i Rusije, nije bili toliko sukoba, i zato oni nisu reagirali veoma čvrsto protiv toga.
Tek kad se desila Ukrajina oni su malo počeli da pričaju protiv proširenja NATO pakta na Balkan.
Kad se vratimo nekoliko godina unazad, može da se primeti kako se to menjalo.
Mislim da će se nastaviti zvanična retorika protiv NATO-a, biće i kampanja protiv Evropske unije, ali neće biti zvanična, biće preko medija, preko tog kanala uticaja Rusije u regionu.
