Rusija koristi religioznu i ideološku povezanost sa zemljama regiona ali i dezinformacije kako bi osnažila svoj uticaj na Balkanu, ocenjuje bivši autrijski diplomata i nekadašnji specijalni izaslanik EU za Balkan, Štefan Lene.
„Kada govorimo o konkretnim stvarima, energija jeste ono u čemu Rusija ima moćan uticaj. Ali u svemu drugom, zemlje Evropske unije su mnogo dominantnije, na primer, ekonomski“, ocenio je Lene, učestvujući na Beogradskom bezbednosnom forumu na sesiji posvećenoj odnosima Rusije i Zapada.
Lene dodaje i da će bez obzira na neku tradicionalnu, ideološku ili religioznu, povezanost, građani Srbije, na primer, uvek stremiti vrednostima zapadno – evropskih zemalja. Želeće, kaže, tamo da se školuju, rade, usavršavaju.
„Rusija ima malo toga da ponudi, ona pokušava da izazove frustracije, da sabotira“, kaže Lene.
Učesnici sesije složni su u oceni da je za bolji odnos Rusije i Zapada ključno da Rusija počne objektivno da posmatra namere Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država.
Predsedavajuća vojnog komteta NATO Klarisa Duvinjo kaže da se ciljevi NATO danas ne svode samo na podržavanje bezbednosti u Evropi, već i na principe dobrosusedstva i saradnje.
“Čak i zemlje koje ne žele u NATO, poput Srbije, žele da sarađuju, vežbaju sa NATO”, objašnjava Duvinjo podsećajući na nedavnu zajedničku vežbu u oblasti civilne zaštite, izvedenu u Mladenovcu.
“Ako je za Rusiju sporno što se kroz tu saradnju gradi još veća stabilnost i mir, onda treba Rusiju pitati šta je to sporno”, dodaje Duvinjo.
"NATO je veoma zainteresovan za bolje odnose sa Rusijom, ali imamo jasne crvene linije, a to je – da drugima ne govorimo šta da rade. Rusiji nudimo dijalog, ali svaka zemlja ima pravo da pristupi organizaciji kojoj želi. Rusija to ne prihvata", rekla je Duvinjo
Pavel Lužin, kolumnista i analitičar za Rusiju i Bliski istok smatra da Rusiju uopšte ne zanima prosperitet na Balkanu.
“Rusiju jedino interesuje da bude ‘trouble maker’, da izaziva nevolje, uništi integritet EU, NATO i sprovede svoje interese”, kaže Lužin i dodaje da Rusija želi da bude supersila i zbog domaćih prilika jer bi “u suprotnom Putinova vlast oslabila i u samoj Rusiji”. Uveren je i da predsednika Rusije Vladimira Putina “ne vole ni Rusi ali da ga se boje”.
Učesnici panela priznaju da su vrlo svesni skrivenog ruskog uticaja i da se ozbiljno odnose prema tom problemu. Neke će, kažu, pokušati da reše na “naučenim lekcijama”.
Ipak, opšte uverenje svih je da se protiv prikrivenog uplitanja Rusije najbolje bori uz dalje jačanje poverenja i inegriteta zapadne politike. Jedino tako, kažu, ruska propaganda nikoga uopšte neće ni interesovati.
