Američki predsednik Džo Bajden (Joe Biden) i ruski predsednik Vladimir Putin dogovorili su se u sredu, 16. juna, da će organizovati pregovore o kontroli naoružanja i sajber-bezbednosti. Dvojica državnika ragovarali su na prvom zajedničkom samitu, koji su obojica opisali kao pragmatičan, a ne prijateljski.
Serije razgovora na jezeru Villa La Grange u švajcarskom gradu Ženevi trajale su ukupno tri sata – manje nego što su Bajdenovi savetnici rekli da očekuju – ali američki predsednik je rekao da su bili intenzivni i detaljni i da „ne treba više vremena da trošimo u razgovoru”.
Putin (68) okarakterisao je Bajdena (78) kao konstruktivnog, iskusnog partnera, i rekao da govore "istim jezikom", ali je dodao da nije bilo prijateljstva, već pragmatičnog dijaloga o interesima njihove dve zemlje.
Bajden je nakon sastanka preneo novinarima da je Putinu rekao da su Rusiji i SAD potrebna „ neka osnovna pravila puta kojih se svi možemo pridržavati“.
„Uradio sam ono zbog čega sam došao“, rekao je Bajden.
Dvojica zvaničnika održala su odvojene konferencije za medije nakon sastanka.
Kako piše AP, to znači da nije bilo srdačnosti koja je pratila sastanak Putina i Bajdenovog prethodnika Donalda Trampa (Trump) 2018. godine u Helsinkiju, gde je Putin poklonio Trampu fudbalsku loptu.
Takođe nije bilo zajedničkog ručka.
U zajedničkoj izjavi objavljenoj nakon konferencija za štampu, dve strane su saopštile da je sastanak pokazao da su uspeli da postignu napredak u zajedničkim ciljevima čak i u periodima napetosti.
Putin, koji je prvi obavestio novinare, rekao je da je sastanak bio konstruktivan, bez neprijateljstva i da je pokazao želju lidera da se razumeju.
Rekao je da je "teško reći" da li će se odnosi sa Sjedinjenim Državama poboljšati, ali da je postojao "tračak nade" u pogledu međusobnog poverenja.
Nije bilo poziva za Vašington ili Moskvu.
Putin: Dogovoren povratak ambasadora
Putin je rekao i da je sa Bajdenom dogovoreno da u Vašington i Moskvu vrate amabasadore koji su bili proterani pre nekoliko meseci.
„Složili smo se da je ovo pitanje rešeno. Oni će se vratiti na svoje dužnosti. Kada će to biti tačno – sutra ili prekosutra – to su čisto tehnička pitanja”, rekao je Putin.
Ruski ambasador u SAD Anatolij Antonov (Anatoly) opozvan je iz Vašingtona pre otprilike tri meseca nakon što je Bajden opisao Putina kao ubicu.
Američki ambasador Džon Salivan (John Sullivan) napustio je Moskvu pre skoro dva meseca nakon što je Rusija predložila da se vrati u Vašington na konsultacije.
Putin je rekao da su se on i Bajden složili da Ministarstvo spoljnih poslova Ruske Federacije i američki Stejt department započnu konsultacije o celokupnom spektru saradnje na diplomatskom koloseku “.
Bajden, koji se obratio nakon ruskog kolege, je rekao da „ne postoji zamena za dijalog licem u lice“ i da je rekao Putinu da njegova agenda „nije protiv Rusije“, već „za američki narod“.
I on je naglasio poslovni ton samita, rekavši: „Ovde nije reč o poverenju, ovde se radi o sopstvenom interesu i proveri sopstvenog interesa“.
No, dodao je da postoji "istinska šansa" za poboljšanje odnosa.
Sajber napadi
Bajden je rekao da su proveli mnogo vremena raspravljajući o kontroli naoružanja i sajber napadima, i da je rekao Putinu da "kritična infrastruktura treba da bude zabranjena", dajući mu listu od 16 strateških sektora.
U svojoj možda najoštrijoj primedbi, Bajden je rekao da bi posledice bile "poražavajuće za Rusiju" ako umre zatvoreni opozicioni lider Aleksej Navalni (Alexei Navalny), koji se oporavio od štrajka glađu u znak protesta zbog uslova u zatvoru.
Obojica su rekli da su Moskva i Vašington dele odgovornost za nuklearnu stabilnost i da će razgovarati o mogućim promenama svog nedavno produženog novog sporazuma o ograničenju naoružanja START.
Putin je pokazao malo apetita za kompromis u vezi sa nizom drugih pitanja, odbacujući zabrinutost Vašingtona zbog Navaljnog, zbog pojačanog vojnog prisustva Rusije u blizini istočne granice Ukrajine i zbog američkih sugestija da su neidentifikovani Rusi odgovorni za seriju sajber napada u Sjedinjenim Državama.
Putin je rekao da je Navaljni ignorisao zakon i da je znao šta će se dogoditi ako se u Rusiju vrati iz Nemačke, gde je lečen zbog pokušaja da ga u Rusiji ubije otrovom.
Takođe je optužio Kijev za kršenje uslova sporazuma o prekidu vatre sa proruskim pobunjenicima na istoku Ukrajine.
Lider Kremlja rekao je da je Rusija bila meta brojnih sajber napada koji potiču iz Sjedinjenih Država.
Bajden je rekao da je pokrenuo pitanja ljudskih prava jer je to u "DNK" njegove zemlje, a takođe i pitanje sudbine američkih građana zatvorenih u Rusiji. Putin je rekao da veruje da se mogu naći neki kompromisi, mada nije dao naznake bilo kakvog dogovora o razmeni zatvorenika.
Upitan o suzbijanju ruske političke opozicije, Putin je rekao da ne želi nerede u Rusiji ili pokret sličan američkom pokretu Black Lives Matter. Bajden je poređenje nazvao „smešnim“.
Kontrola naoružanja
Međutim, kontrola naoružanja je jedna od oblasti u kojoj je napredak u prošlosti bio moguć uprkos širim neslaganjima, piše AP.
U februaru su Rusija i Sjedinjene Države produžile na pet godina svoj novi ugovor START, koji ograničava broj strateških nuklearnih bojevih glava koje mogu da rasporede i ograničava isporuku kopnenih i podmorskih raketa.
Obe strane su pre samita rekle da se nadaju stabilnijim i predvidljivijim odnosima, iako su imale neslaganje oko svega, od kontrole naoružanja i sajber napada do mešanja u izbore i situacije u Ukrajini.
Tema i ruski servis Radija Slobodna Evropa
Putin je rekao da su on i Bajden razgovarali o radu Radija Slobodna Evropa, za koji je ruski predsednik rekao da je u Rusiji označen kao „strani agent“ kao odgovor na potez Vašingtona, koji je ruski državni kanal Russia Today klasifikovao kao stranog agenta.
Rekao je da će Vašington i Moskva započeti konsultacije o sajber bezbednosti, tvrdeći da je većina sajber napada na Rusiju došla iz Sjedinjenih Država.
Najlošiji odnosi od 'hladnog rata'
Prvi susret dvojice lidera održan je u trenutku kada su rusko-američki odnosi na najnižem nivou još od perioda “hladnog rata”.
Zvanilnici SAD i Rusije sastali su se najpre na manjem zasedanju, a kasnije na većem sastanku na kojem je učestovalo više zvaničnika sa obe strane i koji je trajao oko 65 minuta.
Prva runda razgovora Bajdena i Putina u ženevskoj vili La Grange trajala je 90 minuta.
Prisutni su bili još samo američki državni sekretar Antoni Blinken (Entoni Blinken) i ruski ministar spoljnih poslova Sergeja Lavrova, kao i prevodioci.
Uoči početka sastanka Bajden je rekao da je to diskusija između "dve velike sile" i dodao da je "uvek bolje da se sretnu licem u lice".
Putin je sa svoje strane izjavio da se nada da će razgovori biti „produktivni“.
U američkoj delegaciji su na većini sastanaka učestvovali Blinken, savetnik za nacionalnu bezbednost Jake Sullivan (Džejk Salivan), državni podsekretar za politička pitanja Victoria Nuland (Viktorija Nuland), američki ambasador u Rusiji John Sullivan (Džon Salivan) i dva ruska stručnjaka iz Saveta za nacionalnu bezbednost – Eric Green (Erik Grin) i Stergos Kaloudis.
Tim Putinove delegacije činili su Lavrov, Putinov savetnik za spoljne poslove Jurij Ušakov, zamenik Lavrova Sergej Rjabkov, šef Generalštaba ruskog vojnog generala Valerij Gerasimov, ruski ambasador u Vašingtonu Anatolij Antonov, kao i izaslanici Kremlja o Ukrajini i Siriji i Putinov portparol Dmitrij Peskov.
Samit je održan u trenutku dok predsednik Rusije nastavlja da učvršćuje svoju dominaciju u političkom sistemu zemlje, istiskujući opozicione aktiviste poput Alekseja Navaljnog i gušeći nezavisne medije i nevladine organizacije uoči ruskih parlamentarnih izbora.
Dvojica zvaničnika započeli su razgovore u biblioteci u kojoj se nalaze istorijski spisi u kožnom povezu, uključujući dela na kineskom, francuskom, perzijskom i turskom jeziku.
Među hiljadama knjiga u vili zastupljeni su autori poput Charlesa Picteta de Rochemonta, diplomate koji je pripremio švajcarsku deklaraciju o trajnoj neutralnosti - što je verovatno jedan od razloga da se odabere Ženeva za samit.
Njihov susret obezbeđivalo je između 3.000 i 3.500 pripadnika policije i drugih snaga bezbednosti.
Bajdenovi susreti sa evropskim saveznicima
Bajden pokušava da obnovi evropske veze koje su bile zategnute u vreme administracije njegovog prethodnika Donalda Trampa (Trump). On se ove sedmice sastao sa liderima G7, NATO-a i EU, obezbeđujući zajednička saopštenja u kojima se izražava zabrinutost zbog Rusije i Kine, a u utorak je izdejstovao sporazum kojim je rešen višegodišnji trgovinski spor sa Evorpskom Unijom, prenosi AP.
Američki zvaničnici saopštili su da je ostvaren veliki prodor sa Evropskom unijom u 17-godišnjem trgovinskom sporu oko subvenica proizvođače aviona.
Bajden je nazvao Putina „dostojnim protivnikom“ i rekao da se nada da će naći područja za saradnju sa ruskim predsednikom. Ali, takođe je upozorio da ćemo, ukoliko Rusija nastavi sajber napade i druge agresivne akcijae prema SAD-u, „odgovoriće adekvatno“.
