Aktuelni moćnik Azerbejdžana, predsednik Ilham Alijev, na predsedničkim izborima, kako se i očekivalo, vodi na izlaznim anketa posle zatvaranja biračkih mesta u sredu, pošto je iskoristio raspoloženje glasača posle brze i odlučujuće pobede Bakua nad jermenskim separatistima u regionu Nagorno-Karabah.
Alijev će, ako izlazne ankete budu potvrđene, obezbediti peti uzastopni mandat na vanrednim izborim koji su kritikovani da nisu ni slobodan, ni pošten, usred gušenja nezavisnih medija i odsustva bilo kakve prave opozicije.
Stranke u Azerbejdžanu koje nude istinsku opoziciju Alijevu – koji ima autoritarnu kontrolu nad zemljom otkako je preuzeo vlast od svog oca, Hejdara, 2003. godine – bojkotovale su izbore.
Izlazna anketa koju je sprovela grupa Oracle Advisory Group iz SAD posle zatvaranja biračkih mesta pokazala je da je Aljijev ubedljivo pobedio sa 93,9 odsto glasova. Zvanični rezultati se očekuju tek dan kasnije.
Predsednički izbori nije trebalo da budu održani pre 2025. godinu, ali je Alijev, ojačan nakon što je Azerbejdžan ponovo osvodio Nagorno-Karabaha, najavio prevremeno glasanje u decembru kako bi iskoristio pobedu na bojnom polju.
"Ne verujem da ćemo videti drugačijeg Alijeva u novom mandatu", izjavila je za Azerbejdžanski servis RSE-a Berit Lindeman, generalna sekretarka Norveškog helsinškog komiteta.
"Mislim da je razlog zašto su izbori organizovani sada umesto sledeće godine upravo to što on želi da nastavi putem kojim je već krenuo. To je još jedan korak da se učvrsti njegova moć i način na koji je sada vodi. Mislim, on je postepeno postajao autoritarniji", rekla je Lindeman.
Šezdesetdvogodišnji Alijev opstao je na vlasti kroz niz izbora obeleženih nepravilnostima i optužbama za krađu, dok su pod njegovom autoritarnom vladavinom suzbijene političke aktivnosti i ljudska prava.
On je raspisao vanredne izbore samo nekoliko meseci nakon što su azerbejdžanske snage povratile region Nagorno-Karabaha u brzoj ofanzivi u septembru protiv etničkih jermenskih snaga koje su tri decenije kontrolisale taj region, koji je međunarodno priznat kao deo Azerbejdžana.
Šefu izbornog informativnog centra Sekretarijata Centralne izborne komisije Farid Orujov rekao je da je do 17 časova po lokalnom vremenu (14 časova po srednjoevropskom vremenu) glasalo je4.590.075 ljudi, što je 70,85 odsto registrovanih birača.
Kako je Alijevova popularnost dramatično porasla posle pobede Azerbejdžana u Nagorno-Karabahu, u zemlji je intenziviran pritisak na nezavisne medije i demokratske institucije.
Nekoliko nezavisnih azerbejdžanskih novinara zatvoreno je pošto je Baku preuzeo Nagorno-Karabah po raznim optužbama koje su novinari i njihove pristalice nazivali izmišljenim i politički motivisanim.
