Ruski i talibanski predstavnici tvrde da pripadnici ove fundamentalističke grupe kontrolišu sve veću teritoriju u Avganistanu, uključujući znatne delove granice, istovremeno insistirajući da to ne ugrožava međunarodnu bezbednost.
Naizgled koordinisane izjave tokom posete talibanske delegacije Moskvi novi su nagoveštaj interesa Rusije da se dublje uključi u pitanja regionalne bezbednosti koja se odnose na Avganistan, prenosi redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom.
U međunarodnoj zajednici raste zabrinutost jer u trenutku kada se američke trupe povlače iz tamošnjeg dvodecenijskog rata, talibani to koriste za širenje svog uticaja na terenu, pre svega u avganistanskim regionima koji se graniče sa susednim zemljama na zapadu i severu.
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je 9. jula da talibani kontrolišu dve trećine avganistansko-tadžikistanske granice, što je teško potvrditi.
Dodaje se da će Moskva i vojni savez Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), predvođen Rusijom, čiji je član i Tadžikistan, „odlučno delovati u sprečavanju agresije i provokacija“.
Rusija je pozvala sve strane u sukobu da „pokažu uzdržanost“.
Portparol avganistanskog Ministarstva unutrašnjih poslova rekao je u petak kao odgovor na talibanske tvrdnje da su zauzeli ključni granični prelaz sa Turkmenistanom - da su snage bezbednosti „privremeno izmeštene“.
Portparol Tarek Arian je kazao da su vladine snage već pokrenule ofanzivu u cilju ponovnog zauzimanja graničnog prelaza Torghundi.
Portparol talibana Zabihullah Mujahid rekao je ranije novinarima da ova grupacija "u potpunosti kontroliše" pomenuti granični prelaz.
Na desetine avganistanskih okruga navodno je palo pod kontrolu talibanskih militanata otkako su međunarodne snage pod vođstvom SAD-a zvanično počele povlačenje iz Avganistana 1. maja, ostavljajući snage lojalne krhkoj vladi u Kabulu ranjivim na napade.
Avganistanski bezbednosni zvaničnici tvrde da njihove trupe izvode kontranapade, a predsednik SAD Džo Bajden (Joe Biden) uverava administraciju šefa avganistanske države Ašrafa Ganija da će američke snage biti uz zvanični Kabul uprkos njihovom povlačenju.
Bajden je rekao u četvrtak da će se povlačenje američkih snaga iz Avganistana okončati 31. avgusta, dodajući da je "brzina sigurnost".
Ministar odbrane SAD Lojd Ostin (Lioyd Austin) založio se za pojačavanje međunarodnog pritiska kako bi vlada Avganistana i pobunjenici talibani postigli mirovni sporazum.
"Bezbednosna situacija u Avganistanu zahteva pojačani međunarodni pritisak za postizanje političkog sporazuma u cilju okončanja sukoba i avganistanskom narodu da vladu koju žele i koju zaslužuju“, naveo je Ostin na Tviteru. „Ceo svet može da pomogne nastavljajući ovaj pritisak,“ istakao je Ostin.
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova citiralo je u petak stav talibana da ne žele da imaju potpunu vlast u Avganistanu.
Međutim, verodostojnost toga stava se može dovesti u pitanje jer talibani nastavljaju ofanzivu i nameće svoj strogi oblik kontrole nad ratom umornim Avganistancima u područjima koja su već kontrolisali militanti ili sa sećanjima na njihovu brutalnu kontrolu tokom 1990-ih.
Predstavnik talibana, Šahabudin Delavar, izjavio je u petak da ta grupa sada kontroliše 85 posto avganistanske teritorije.
Delavar je takođe navodno tvrdio da granice pod kontrolom talibana rade uobičajeno i pozvao je međunarodne humanitarne organizacije da nastave svoje aktivnosti u Avganistanu.
Avganistanski okruzi duž granice sa Uzbekistanom i Turkmenistanom takođe su pali u ruke militanata, što je dodatno izazvalo zabrinutost u Moskvi zbog nestabilnosti u regionu koji smatra svojim dvorištem.
Predstavnici talibana su tokom posete Moskvi uveravali domaćine da njihovi vojni uspesi ne predstavljaju pretnju Rusiji ili državama Centralne Azije.
Iran je 9. jula takođe osporio tvrdnju talibana da su pobunjenici zauzeli prelaz Islam Kala na avganistansko-iranskoj granici.
