Rojters je istraživao kako su evropske novine reagovale na tragediju svojih kolega, da li je većina odlučila da štampa karikature svojih francuskih kolega ili su se od toga uzdržale. Odluke uredništva velikih i lokalnih listova širom Evrope, pokazalo se, različite su.
U Danskoj su četiri novine štampale karikature francuskog satiričnog lista. Medjutim, autor karikature koja je izazvala 2005. godine proteste širom muslimanskog sveta i čija je redakcija zbog toga bila pod zaštitom policije, odlučio je da ne štampa provokativne karikature francuskih kolega, dok je suprotnu odluku doneo švdski list Expressen, objaviviši karikaturu islamskog lidera Al Bagdadija, uprkos činjenici da je tamošnji umetnik Lars Vilks pod zaštitom policije od kad je prikazao proroka Muhameda kao psa.
Na naslovnoj strani austrijskog Salzburger Nachrichtena štampan je mastilom zacrnjen prostor sa naliv perom u uglu i porukom: kao karikatusrista, moj stav je bio do sada da nema teme koja se ne bi mogla nacrtati. Moram priznati da me tragični incident u Parizu navodi da mislim drugačije.
Norveški pesnik Havard Rem, povodom tragedije u Francuskoj, poručuje sa stranica tamošnjih novina da se ne sme odustati od evropske tradicije kritike religije i ideologije, čija je baština na primer Čarli Čaplin sa čuvenim filmom "Veliki diktator" ili Monti Pajtonovci sa filmom "Žitije Brajanovo". Šarli Ebdo je deo te evropske tradicije. List Aftenpost , uz ovaj komentar, objavljuje tri karikature Šarlija Edboa.
U Francuskoj konzervatitivni Figaro nije štampao ni jednu karikaturu Šarlija Edboa, dok je La Parizien objavio nekoliko karikatura, a komunistički Imanite se odlučio za naslovnicu francuskog satiričnog lista.
Italijanski Koriere de la sera štampao je nekoliko Šarlijevih karikatura, dok španski konzervativni list La Rezon donosi sliku naslovnice francuskog satiričnog lista sa sve karikaturom proroka Muhameda. Amol Rajan, urednik britaskog Independenta poručuje: ako podlegnemo samocenzuri kako bi sprečili potencijalna ubistva, možemo zatvoriti sve medije.
Nemački lokalni list Berliner Zajtung objavio je 18 naslovnih strana satiričnog časopisa, uz poruku: "Vive la liberte".
Satira je za test granica slobode govora u jednom društvu, a Rojters podseća da se osvojena sloboda da se kritikuje do tad nedodirljiva katolička crkva u Francuskoj, smatra najvećom pobedom Francuske revolucije još u 18. veku.
