Masakr u Parizu je pojačao strahovanja da će džihadisti iz Evrope, koji se sada bore u Iraku i Siriji, izvesti terorističke napade po povratku kući. Francuska - u kojoj živi najviše muslimana u Evropi, oko pet miliona – i pre uspona Islamske države – bila je na meti islamista. Tako je francuski musliman, koji je bio na obuci u Pakistanu, ubio tri vojnika, a potom četiri lica u jevrejskoj školi u Tuluzu 2012. godine.
I pre napada na satirični magazin “Šarli Ebdo”, Francuska je bila u pripravnosti jer se oko hiljadu njenih građana bori u redovima Islamske države.
“Nekoliko terorističkih napada je bilo sprečeno u poslednjih nekoliko sedmica”, izjavio je francuski predsednik Fransoa Oland.
Masakr u francuskoj prestonici je potvrdio najgora strahovanja da će džihadisti napasti ciljeve na Zapadu, pre svega u zemljama koje su angažovane u kampanji međunarodne koalicije protiv Islamske države.
Bezobzirni napad na satirični list koji je objavljivao karikature proroka Muhameda, što je izazvalo gnevne reakcije u islamskom svetu, veoma je moćno propagandno oružje i, istovremeno, može da posluži za regrutovanje novih militanata, smatraju analitičari.
“Cilj ovog napada je bio da izazove šok u međunarodnoj zajednici”, kazala je za AFP Lina Hatib, direktora Karnegi centra za Bliski istok.
“’Spektakularan’ način, na koji je napad izveden, treba da pokaže uticaj džihadističkog pokreta u Evropi”, dodala je Hatib.
Slanje poruke – cilj napada
Istražioci su saopštili, pozivajući se na izjave svedoka, da su napadači uzvikivali “osvetili smo proroka”, dok su ubijali novinare i policajce.
Međutim, Lina Hatib smatra da cilj napada verovatno seže dalje od kontroverznih publikacija satiričnog magazina.
Francuska je jedan od ključnih partnera u međunarodnoj koaliciji predvođenoj SAD-om u borbi protiv Islamske države, učestvujući u vazdušnim udarima na ovu grupaciju u Iraku.
Ejdus: Satira meta terorista
Analitičar bezbednosnih politika i docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, Filip Ejdus za RSE ocenjuje da je napade poput napada na satirički list u Parizu nemoguće izbeći. On podvlači da se radi o prvom napadu na medije u srcu jedne evropske metropole.
Francuska takođe predvodi operacije protiv džihadističkih grupa u Africi, zbog čega je jedna od ključnih meta ekstremista.
Stoga je cilj napada u Parizu bio “da pošalje poruku državama, pre svega koje učestvuju u borbama protiv Islamske države, da su sada ranjive”, ističe Hatib.
“Napadači su izabrali centralnu zonu Pariza za napad što je veoma simbolično…pominjanje osvete za proroka je samo izgovor”, dodaje Hatib.
Nekoliko hiljada džihadista iz Evrope se pridružilo Islamskoj državi koja je proglasila takozvani “kalifat” na delovima teritorije Iraka i Sirije koje kontroliše. Od toga oko hiljadu je iz Francuske. Oko 50 ih je poginulo.
Islamska država i Al kaida na arapskom poluostrvu (Akpa), moćni ogranak ove organizacije u Jemenu, pozvali su u više navrata sledbenike da napadaju Francusku.
Portparol Islamske države Abu Muhamed el Adnani pozvao je pristalice
u septembru da ubijaju "nevernike" u Francuskoj, dok je jedan časopis
Akpe stavio na spisak najtraženijih za odstrel glavnog i odgovornog urednika Šarli Ebdoa Stefana Šarbonijea, zvanog Šarb, koji je ubijen u sredu.
Pristalice ove organizacije podržale su preko Tvitera napad u Parizu, koristeći slogane “Invazija na Pariz” i “Pariz gori”, opisujući napadače kao “lavove”.
Iako nijedna džihadistička grupa, poput Islamske države ili Al kaide, nije preuzela odgovornost za napad, odnosno da stoji iza braće Šarifa i Saida Koaučija, one su pozdravile ovu akciju.
Bez obzira da li je napad motivisan karikaturama ili željom za osvetom protiv francuske države, napad će delovati kao "katalizator za privlačenje novih pristalista islamizma", ocenio je Maks Abrams (Max Abrahms), profesor na Northeastern univerzitetu.
"Islamisti će napad smatrati velikim uspehom. Kada terorističke grupe ostavljaju utisak pobednika, onda lakše pridobijaju nove pristalice. Islamska država i druge džihadističke grupe će smatrati da ovaj podvig treba svakako ponoviti", zaključio je Abrams.
Karikaturisti svijeta u počast kolegama
Ideologija koja se širi terorom
Ubistvo u Parizu nije rezultat neuspeha Francuske da integriše dve generacije muslimanskih imigranata iz njenih bivših kolonija, piše Džordž Paker (George Packer) u “Njujorkeru” (The New Yorker). Nije uzrokovan ni francuskim vojnim akcijama protiv Islamske države. Masakr nije ni deo opšteg talasa nihilističkog nasilja zbog ekonomske depresije, društveno atomiziranog i moralno ispraznog Zapada. Najmanje je u pitanju reakcija na nepoštovanja religije od strane neodgovornih karikaturista.
“To je samo poslednji udarac zadat od ideologije koja teži da ostvari moć kroz terorizam već nekoliko decenija. Reč je o istoj ideologiji koja je prisilila Salmana Ruždija da se krije decenija jer je osuđen na smrt zbog pisanja romana, zatim ubila njegovog japanskog prevodioca i pokušala da ubije italijanskog prevodioca i norveškog izdavača. To je ideologija koja je ubila tri hiljade ljudi u SAD 11. septembra 2001.”
“Njujorker” potom podseća na ubistvo Tea van Goga u Amsterdamu 2004. zbog filma koji je režirao. Među poslednjim primerima je ubistvo 132 dece i 13 odraslih u školi u Pešavaru prošlog meseca.
Jedni smatraju da ovaj masakr nema ničeg zajedničkog sa verom, odnosno da je Islam promoviše mir ili da u najgorem slučaju nasilje “narušava” ovu veliku svetsku religiju. Drugi, pak, teže da svale potpunu odgovornost na teološki sadržaj islama, kao da su druge religije po definiciji mirotvorne – što se kroz istoriju pokazalo netačnim.
Lončarević o napadu u Parizu
Nedim Lončarević, nekadašnji urednik TV Sarajevo a sada novinar Trećeg kanala francuske državne televizije u razgovoru za RSE kaže, između ostalog, da je cijela Francuska šokirana napadom na satirički list, te da bi to moglo produbiti međunacionalne i međureligijske napetosti u Parizu.
“Vera nije samo skup tekstova već uverenja koja praktikuju njeni sledbenici. Islamu danas pripada i značajna manjina vernika koja toleriše, mada ga ne primenjuje, izvestan stepen nasilja u praktikovanju svojih uverenja koji je danas jedinstven”, zaključuje Paker.
Istovremeno, britanski “Gardijan” ističe da ubistvo novinara u Parizu nije samo napad na Francusku već i na islam i sam koncept slobode koji omogućava da oko 30 miliona muslimana na Zapadu prosperiraju.
Sloboda govora nije samo zapadni koncept, već univerzalna težnja ljudskog bića.
Opasnost od autocenzure
Mada je svetska štampa ujedinjena u prkosu posle napada u Parizu, Suzan Nošel (Suzanne Noshel), izvršna direktorka američkog PEN centra, upozorava u Forin Polisi (Foreign Policy) da su urednici nekih medija podlegli izvesnoj autocenzuri kao odgovor na osetljivost dela muslimana prema obljavljivanju podrugljivih slika proroka Muhameda.
“Čak i mnogi muslimani koji apsolutno i kategorički odbacuju nasilje, mogu da dožive kao uvredu prikazivanje određenih slika Muhameda ili njegovog imena što za pripadnike drugih religija ne bi bilo podrugljivo”.
Čak je i danski list "Jilands-posten", koji je 2005. godine prvi objavio karikature proroka Muhameda, što je izazvale gnev i proteste muslimana širom sveta, iz bezbednosnih razloga odlučio da ne objavi karikature iz “Šarli Ebdoa” iz bezbednosnih razloga. Ovaj francuski magazin je inače u znak solidarnosti objavio reprint crteža iz danskog lista.
“Zadržavam pravo kao urednik da u nekom trenutku ponovo objavim ove karikature, ali to neće biti sada”, kazao je urednik danskog lista Jern Mikelsen u obraćanju članovima svoje redakcije.
On je dodao: "Mnogi to ne bi voleli da priznaju. Ja to priznajem, iako vrlo nerado: ‘Jilands –Posten’ ima odgovornost prema sebi i svojim zaposlenima”.
Ovom listu su u više navrata upućivane pretnje, a pojedini njegovi novinari imaju policijsku zaštitu.
Druga dva najznačajnija dnevna lista u Danskoj, "Politiken" i "Berlingske", objavili su danas nekoliko najupečatljivijih karikatura "Šarli ebdoa", uključujući onu kako proroka Muhameda u kolicima gura jedan Jevrejin.
I Bela kuća je svojevremeno upozorila francuski magazin “Šarli Ebdo” da bude obazriv do koje granice treba da seže njegova satira. Kada je ovaj list objavio 2012. sliku obnaženog Muhameda, tadašnji portparol Bele kuće Džej Karni (Jay Carney) je kazao da ovakvi crteži ne opravdavaju nasilje.
“Mi ne dovodimo u pitanje da ovako nešto bude objavljeno: mi samo postavljamo pitanje procene prilikom donošenja odluke za objavljivanje”.
Međutim, u Francuskoj gde sloboda izražavanja često odnosi prevagu nad političkom osetljivošću, “Šarli Ebdo” nikada nije pokazivao nameru da se povuče ni za jotu.
“Mnogi američki urednici možda ne bi objavljivali to što čine francuski. Međutim, stav ovog magazina da ne poklekne i da ne bude zastrašen, pokazuje da je zaista na prvoj liniji”, ističe Nošel.
Satira ima duboke istorijske korene u Evropi gde se ismejavanje smatralo efikasnim sredstvom za podrivanje autoriteta političkih i verskih lidera i institucija. Vlasti su često zatvarale satiričare, ali ova vrsta umetnosti je smatrana jednim od glavnih stubova liberalne demokratije.
Francuski filozof Volter je razgnevio mnoge u 18 veku zbog svojih sarkastičnih opisa monarhije i katoličke crkve. Satiričari nemačkog magazina “Simplicissimus” su često bili zatvarani tokom 70 godina postojanja zbog ismejavanja cara Vilhema, crkvenih lidera, nacističke politike i aktivnosti komunista.
