Sindikat lekara i farmaceuta Srbije (SLFS) zatražio je od Ministarstva zdravlja i Vlade da preduzme hitne mere zbog broja preminulih zdravstvenih radnika od COVID-19, kao i pomoć porodicama preminulih.
„Radi se o katastrofi koja se trenutno dešava u srpskom zdravstvu. O tome govori i 105 preminulih lekara, stomatologa, farmaceuta i biohemičara od COVID-19, dok se ne zna tačan broj preminulih medicinskih sestara i tehničara, pomoćnih radnika, bolničara“, rekao je 12. februara predsednik SLFS Rade Panić.
Minutom ćutanja predstavnici ovog sindikata su, na konferenciji za medije, odali poštu stradalim kolegama dok su se na ekranu smenjivala imena preminulih.
„Videli ste koliko traje da samo prođu sva imena preminulih, biće jako teško živeti sa činjenicom da smo dozvolili da se zdravstvenom sistemu desi ovo što se desilo“, naveo je Panić.
Šta zahteva Sindikat lekara i farmaceuta?
Zahtev za dodelu nacionalne mesečne nadoknade porodicama preminulih zdravstvenih radnika je prvi na listi zahteva koje je Sindikat lekara i farmaceuta uputio premijerki Srbije Ani Brnabić.
Zatim se zahteva da smene u COVID-19 jedinicama nisu duže od šest časova i obavezno smenjivanje lekara na najviše mesec dana rada u tim jedinicama, kao i frekventna testiranja zdravstvenih radnika.
Sindikat lekara i farmaceuta traži da se oboljevanje od COVID-19 klasifikuje profesionalnom bolešću zdravstvenih radnika.
Takođe ovaj sindikat zahteva regulisanje radnopravnog statusa zaposlenim kolegama za vreme epidemije COVID-19 u stalni radni odnos, kao i zapošljavanje svih kolega iz baze Nacionalne službe za zapošljavanje u stalni radni odnos.
Među zahtevima je i formiranje radnog tela pri Ministarstvu zdravlja, koje bi se bavilo utvrđivanjem uzroka i razloga velike smrtnosti među lekarima i zdravstvenim radnicima, te da Sindikat lekara i farmaceuta Srbije, kao jedini strukovni sindikat nosioca posla u zdravstvu, bude prepoznat kao ravnopravni pregovarač u Ministarstvu zdravlja.
Lekari pitaju ’Dokle više?’
Predsednica Glavnog odbora Sindikata lekara i farmaceuta Srbije Gorica Đokić izjavila je, na pomenutoj konferenciji za medije, da statistika koju je uradio ovaj sindikat pokazuje da je od 105 preminulih lekara 62,85 posto njih radilo u državnoj službi, a oko 22 odsto u privatnom sektoru, dok je 11,43 odsto bilo u penziji i nisu radili, a 2,86 odsto je radilo van zdravstvenog sistema.
Ona je navela da je među preminulima 67,62 posto mlađih od 65 godina, a da su više od 74 posto preminulih muškarci.
Ferenc Tot, član Glavnog odbora SLFS rekao je da ne postoji dovoljno lekara u državnoj službi i da je preko 15 posto nedostajalo i pre pandemije korona virusa.
„Mi smatramo da veliku krivicu snosi Ministarstvo zdravlja koje nije pokazalo razumevanje ni u jednom trenutku za potrebe zdravstvene službe“, naveo je Tot.
U ovom sindikatu uzrok problema vide i u odluci Vlade o zabrani zapošljavanja u državnim službama, ali i dozvoli da zdravstveni radnici odlaze na rad u inostranstvo.
Marijana Pešić, članica Glavnog odbora SLFS prenela je da već imaju pozitivan odgovor od Instituta za medicinu rada na zahtev za klasifikovanje oboljevanja COVID-19 kao profesionalne bolesti, kao i da su dobili odgovor iz Ministarstva za rad.
„Što je dobro i nadamo se da će to ući u proceduru i da će COVID-19 biti priznato kao profesionalno oboljenje za zdravstvene radnike“, rekla je Pešić.
Članovi Sindikata lekara i farmaceuta traže da Krizni štab za sprečavanje epidemije korona virusa prestane da funkcioniše u formatu u kome je sada i da se odmah aktivira republička stručna komisija za zarazne bolesti, odnosno da struka „uzme stvar u svoje ruke“, a ne da o borbi protiv epidemije, kako su rekli, odlučuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Krizni štab sastavljen je od medicinskog i političkog dela.
Šta kažu u Kriznom štabu?
„Ja uporno ponavljam na Kriznom štabu da to treba do kraja da se istraži. To zaslužuje jedno temeljno istraživanje“, rekao je član Kriznog štaba i epidemiolog Predrag Kon 12. februara.
On je to naveo upitan o podacima koje je izneo SLFS o broju preminulih lekara, te da li podržava njihovu inicijativu o formiranju radnog tela koje bi ispitivalo razloge velike smrtnosti među lekarima i zdravstvenim radnicima.
Kon je na konferenciji za medije Kriznog štaba na pitanja novinara o ostalim zahtevima koje je izneo Sindikat lekara i farmaceuta tri sata ranije, rekao da ne može da govori o smenama u COVID-19 jedinicama jer je to, kako je rekao, u nadležnosti onih koji rukovode bolnicima.
„Jasno je da se sve radi da se ljudi što je moguće više zaštite. Da li su svi oko toga zadovoljni, koliko vidimo nisu, ali to ne znači ništa što se tiče preporuka (Kriznog štaba o epidemiloškim merama)“, rekao je Kon.
On je naveo da su stručno-metodološka uputstva napisana veoma jasno i da to da li se poštuju ili ne zavisi od svake ustanove za sebe.
„Ako govorite o odgovornosti, e tu se deli odgovornost i treba znati ko je za šta odgovoran“, dodao je Kon.
Ranija upozorenja
Sindikat lekara i farmaceuta, ali i Udruženja „Ujedinjeni protiv kovida“, koje okuplja zdravstvene radnike nezadovoljne načinom borbe protiv epidemije korona virusa, već duže vreme upozoravaju na to koliko je zdravstveni sistem opterećen zarazom u svojim redovima.
U novembru kada se beležio rekordan broj novozaraženih korona virusom i kada je, prema Ministarstvu zdravlja bilo više od 800 zdravstvenih radnika zaraženo korona virusom, Rade Panić, predsednik SLFS je za RSE rekao da je neophodno, kako bi se sprečilo zaražavanje zdravstvenih radnika u velikom broju, da se radi PCR test na ulasku u bolnicu i da se svi zdravstveni radnici posle saznanja da su bili u rizičnim kontaktima na poslu testiraju.
Tada je ukazao da su u bolnicu primani inficirani pacijenti, a da se to nije znalo jer su ulazili na osnovu serološkog testa koji određuje antitela, a da oni u prvih pet dana ne mogu da pokažu da li je neko pozitivan.
„Ujedinjeni protiv kovida“ su predlagali zapošljavanje nezaposlenih lekara sa biroa zbog višedecenijskog osipanja zdravstvenih radnika.
Predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije Rade Panić je u više navrata javno iznosio podatke sa terena i iz COVID bolnica, koje je prikupio sindikat na čijem je čelu, a koji se nisu slagali sa javno iznošenim podacima.
Tako je krajem novembra za N1 upozorio da je zdravstveni sistem Srbije "zvanično pukao" zbog nedostatka bolničkih kapaciteta za smeštaj obolelih od korona virusa, te da "hitno treba preduzeti mere prevencije koje su značajno oštrije od ovih koje su sada".
Potom je reagovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekavši da bi Paniću odgovorio "brutalno" da nije predsednik države.
"Ovako ću samo reći da je to sramota. Naš zdravstveni sistem je u teškoj situaciji, ali napreduje svakog dana, raste, rađa heroje i junake prave", rekao je Vučić 28. novembra u Nišu tokom prikaza tenkova koje je Rusija donirala Vojsci Srbije.
Panić je krajem decembra u svojstvu građanina podneo tužbu protiv predsednika Srbije Aleksandra Vučića zbog, kako je naveo, povrede ugleda i časti.
Panić je tada novinarima ispred Drugog osnovnog suda u Beogradu rekao da je Vučić "bar u dva navrata iznosio neistine, optužujući ga za urušavanje zdravstvenog sistema ali i za izdaju zemlje".
Protest na Dan državnosti
Sindikat lekara i farmaceuta najavio je za 15. februara, kada se obeležava Dan državnosti, protest ispred zgrade Vlade Srbije kako bi ukazao na veliki broj lekara i zdravstvenih radnika umrlih tokom pandemije korona virusa.
Predsednik sindikata Rade Panić rekao je da će tada biti odata pošta ne samo preminulim zdravstvenim radnicima već i svim građanima koji su preminuli od COVID-19.
U Srbiji je do 12. februara od COVID-19 preminulo 4.199 osoba, a stopa smrtnosti je jedan odsto.
Facebook Forum