Zvaničnici Srbije dočekuju ove nedelje američku delegaciju koja treba da pripremi otvaranje kancelarije Američke razvojne finansijske korporacije (US Development finance corporation, DFC) u glavnom gradu Srbije.
Reč je o razvojnoj banci iza koje stoji država i značajan kapital koji se, putem kredita, ulaže u različite sektore, uključujući zdravstvo, energetiku, infrastrukturu i tehnologiju. Fokus finansiranja ove američke razvojne banke je i kreditiranje malih preduzeća i ženskog preduzetništva u cilju otvaranja radnih mesta na tržištima u razvoju.
Otvaranje kancelarije DFC u Beogradu deo je sporazuma o normalizaciji ekonomskih odnosa između Kosova i Srbije, koji su u Vašingtonu, u prisustvu američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) 4. septembra potpisali predsednik Srbije i premijer Kosova, Aleksandar Vučić i Avdulah (Avdullah) Hoti.
Vidljivost na mapi investitora
Zamenica direktora Američke privredne komore u Srbiji (AmCham) Amalija Pavić rekla je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da "dolazak ovako važne finansijske institucije iz SAD-a u Beograd stavlja Srbiju na listu poželjnih investicionih destinacija".
"Svakako je za očekivati da dolazak američke razvojne banke u Srbiju i region bude pozitivan signal za američke i sve druge investiture", navela je Pavić.
Ona je pojasnila da deo portfolia usluga DFC-a targetira uobičajene prepreke koje kompanije iz razvijenih zemalja imaju kada ulažu u zemlje u razvoju, dok je drugi deo namenjen sektoru malih preduzeća.
Infrastrukturno povezivanje Kosova i Srbije
"DFC pomaže investicije kroz direktna ulaganja u poslovanje, kredite i garancije sa dugim rokom trajanja, osiguranje od političkog rizika, kao i tehničku podršku u razvoju projekata. Kako bi na najbolji način iskoristili ove potencijale svakako u narednom periodu treba da se fokusiramo na razvoj adekvatnih projekata", kaže Amalija Pavić.
Ona je navela da razvojne banke, po pravilu, nude povoljnije uslove od onih koje nude komercijalne banke, što i jeste njihova uloga.
DFC je naslednica OPIC-a, državne agencije SAD koja je 1971. godine formirana za podršku investicijama privatnog sektora SAD u zemljama u razvoju, a objedinjuje i aktivnosti Razvojnog kreditnog tela Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Uspostavljena je u oktobru 2019, ali je počela da radi u januaru ove godine.
Transparentna pravila igre
Da će otvaranje kancelarije DFC-a u Beogradu, učiniti Srbiju vidljivijom na mapi sveta investitora, smatra i Pol Mekarti (Paul McCarthy), direktor Kancelarije za Evropu američkog Međunarodnog republikanskog instituta (IRI), koji se bavi promocijom razvoja demokratije i koji je prisutan u više od 30 zemalja sveta.
On, međutim, za RSE podvlači da podrška DFC podrazumeva i nužnost uspostavljanja transparentnih procesa ugovaranja i nabavki.
"Proces investiranja mora biti dvosmerna ulica: privatni i javni sektor i u SAD i u Srbiji moraju biti u potpunosti međusobno povezani i treba uspostaviti jasna pravila igre. I naravno, biće uslova koje Srbija treba da ispuni da bi dobila investicije, uključujući uspostavljanje transparentnih procesa ugovaranja i nabavki", rekao je Mekarti.
Dolazak delegacije na visokom nivou u Beograd radi otvaranja kancelarije američke Međunarodne razvojne finansijske korporacije najavio je 9. septembra izvršni direktor DFC-a Adam Boler (Boehler).
Nedelju dana kasnije, 15. septembra, Boler, u ime DFC, i predsednica Izvozno-uvozne banke (EXIM) Kimberli Rid (Kimberly Reed) potpisali su Pisma o namerama sa Srbijom i Kosovom za pomoć u finansiranju izgradnje Autoputa mira.
Koje projekte će finansirati DFC?
U sporazumu iz Vašingtona se navodi da će Kosovo i Srbija sarađivati sa američkom Međunarodnom razvojnom finansijskom korporacijom i EXSIM bankom radi ostvarivanja projekata Autoputa mira, železničke veze između Prištine i Merdara, kao i između Niša i Prištine, kao i obezbeđivanja sredstava za finansiranje zajmova za mala i srednja preduzeća.
Pol Mekarti, direktor Kancelarije IRI-ja za Evropu, navodi da su američka administracija i Kongres preduzeli važan korak kada su usvojili Zakon o boljoj upotrebi investicija koje vode razvoju kojim je 2019. godine osnovana DFC.
"Ako ih sve strane u potpunosti primene, neobavezujuća pisma o zainteresovanosti koja su vlade Srbije i Kosova potpisale u Vašingtonu sa izvršnim direktorom DFC Adamom Bolerom i predsednicom Izvozno-uvozne banke SAD Kimberli Reed mogla bi značajno da doprinesu proširenju uloge SAD u ekonomskom razvoju i normalizaciji na Zapadnom Balkanu. Otvaranje kancelarije DFC-a u Beogradu bio bi ogroman korak napred u ovom procesu", kaže Mekarti.
Upitan hoće li kancelarija Američke razvojne banke u Srbiji privući više američkih investitora u Srbiju i širi region zapadnog Balkana, Makarti je rekao da to ostaje da se vidi.
"Jasno je da je Korporacija za finansiranje razvoja dobila značajnu finansijsku moć sa 60 milijardi dolara na raspolaganju – to je udvostručenje sredstava njene prethodnice - i mislim da je to znak da je napor ozbiljan i da bi od njega mogle imati koristi zemlje sa nižim prihodima širom sveta", kaže Mekarti za RSE.
Značaj za Zapadni Balkan
Nakon potpisivanja Sporazuma o normalizaciji ekonomskih odnosa sa Prištinom u Vašingtonu predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je da je dolazak američke razvojne korporacije DFC značajan za kreditni rejting i dalji razvoj srpske privrede kroz nove investicije.
U izjavi medijima 6. septembra, uoči polaska iz SAD, gde je bio član srpske delegacije, Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije rekao je da će to biti prva kancelarija DFC-a u regionu, koja će ubrzati početak realizacije dogovorenih projekata.
"To nisu projekti značajni samo za Beograd i Prištinu i naše međusobno povezivanje, već za ceo region Zapadnog Balkana. Oni će olakšati i realizaciju 'Mini Šengena', zone zajedničkog tržišta i slobodnog kretanja ljudi, robe, usluga i kapitala, u kojoj se, po sporazumu iz Vašingtona, Srbiji, Severnoj Makedoniji i Albaniji, pridružuje i Kosovo", naveo je Čadež.
Ministar finansija Siniša Mali ocenio je da je dolazak Američke razvojne agencije potvrda da se situacija u ovom delu Evrope smiruje i da se razmišlja o ekonomiji.
DFC unapređuje američke interese u svetu
Objašnjavajući na svom sajtu po čemu se DFC razlikuje od onoga što zemljama u razvoju nude kineske banke, ambasada SAD na Haitiju pored ostalog navodi da "DFC pomaže zemljama u razvoju da zaobiđu netransparentno finansiranje koje često rezultira neodrživim dugom".
Na sajtu DFC navodi se da "Američka razvojna finansijska korporacija unapređuje američke interese širom sveta, uvodeći američke poslovne standarde i podržavajući američku nacionalnu bezbednost, od Indo-Pacifika do Afrike i Latinske Amerike".
Pol Mekarti iz IRI-ja rekao je da DFC nije direktna konkurencija kineskim finansijama u Srbiji i regionu, i podvlači da Kina na Srbiju i Zapadni Balkan gleda kroz optiku svoje inicijative Pojas i Put, kao glavni ulaz na šire evropsko tržište.
"Kina rapidno investira u Srbiju, koristeći bliske odnose sa srpskim rukovodstvom, ali njeni krediti nisu transparentni, ne postoji postupak javnog tendera. Nemamo, na primer, pojma kolike su kamatne stope na ove kineske zajmove i koliki dug po njima ima srpska vlada. Ovo u velikoj meri doprinosi opštem nedostatku transparentnosti Vlade Srbije", rekao je Mekarti.
On je naveo da na drugoj strani, ciljanom podrškom privatnim preduzećima u zemljama ograničenim u izboru finansiranja, SAD mogu pomoći u uspostavljanju viših standarda za transparentnost koje zvaničnici i njihova javnost mogu vremenom sve više zahtevati.
"Ako se pristupi na ovaj način, uspostavljanje prisustva DFC-a na zapadnom Balkanu bio bi značajan korak u pravom smeru", kaže Mekarti.
U Srbiji, kako je 2018. godine naveo bivši američki ambasador Kajl Skat (Kyle Scott), radi 100 američkih kompanija, koje su investirale četiri milijarde dolara i zapošljavaju 20.000 ljudi, dok su ukupne investicije svih kompanija koje su članice Američke privredne komore 14 milijardi, a u njima je zaposleno 100.000 ljudi.