Odluka da se kancelarija Američke razvojne finansijske korporacije (DFC) locira u Beogradu pokazuje odlučnost SAD da pojača ekonomske i političke veze sa regionom, stvori mogućnosti za američke kompanije i konkretnije se suprotstavi sve većem uticaju Kine u regionu, ocenili su autori danas objavljenog ekonomskog biltena "Makroekonomske analize i trendovi" (MAT) u Beogradu.
Podsetili su da je otvaranje kanacelarije DFC u Beogradu dogovoreno u Vašingtonu 4. septembra, kada je potpisan bilateralni sporazum sa SAD o normalizaciji ekonomskih odnosa Beograda i Prištine.
DFC je uspostavljen usvajanjem Zakona o boljoj upotrebi investicionih zajmova za razvoj oktobra 2018. godine, ali je zvanično počeo da radi u januaru ove godine. On podstiče privatna ulaganja u zemlje u razvoju u raznim sektorima, uključujući infrastrukturu, energetiku i zdravstvo.
Kako su ukazali ekonomisti, autori MAT-a, dolaskom DFC-a "region prerasta i u ekonomski poligon za praktično dokazivanje globalnog uticaja najvećih".
Naveli su da "balansiranje može biti opasno, ali generiše izuzetnu razvojnu šansu koja se ne sme propustiti".
"Kritike na račun globalnih investicija Pekinga, uključujući i njegovu inicijativu 'Pojas i put', naglo su porasle u Vašingtonu poslednjih godina, čineći važnu dimenziju kinesko-američkog rivalstva. Mnoge zemlje u razvoju u Aziji, Africi, od nedavno i Evropi, čak i Latinskoj Americi, profitirale su od priliva kineskog novca koji im pomaže da jeftinije i sa manje ograničenja finansiraju projekte", smatraju ekonomisti.
Po njihovoj oceni, "činjenica da američko finansiranje nije u toj meri efikasno, ne može Kinezima parirati globalno ni po finansijskom kapacitetu jer je obim sredstava za infrastrukturu u projektu 'Pojas i put' premašio 1,3 hiljada milijardi dolara, već mu, prema tvrdnjama menadžmenta DFC-a, konkuriše većim standardima i boljim krajnjim rezultatom".
Pristup administracije SAD da u nastojanju da olakša i podstakne američke i druge privatne kompanije da ulažu u region putem zajmova, bilateralnih dijaloga i tehničke pomoći nesumnjivo je najbolje sredstvo kojim raspolaže da odgovori na kineski uticaj. Ali on mora i da se brzo i efikasno sprovede, preporuka je autora MAT-a koji izdaje Ekonomski institut u saradnji sa Privrednom komorom Srbije.
Kako je ocenjeno, za razliku od Kine, američka vlada ne može da usmeri državne kompanije da investiraju u inostranstvu ili da zahteva od banaka da odobravaju pozajmice kompanijama na određenim tržištima.
"Zbog strožih socijalnih i ekoloških standarda, kreditiranje DFC-a neizbežno će ostati sporije, što će odvratiti neke investitore. Suprotno tome, kineske banke i kompanije imaju tendenciju da imaju blaže standarde, neprozirne ugovore i često naplaćuju projekte bez praktikovanja dužne pažnje", naveli su ekonomisti.
Istakli su da "DFC neizostavno otvara realne mogućnosti zemljama, jer je napokon opipljiva alternativa kineskom centralizovanom ekonomskom modelu, ali da bi maksimizirali svoj uticaj, SAD moraju podstaći, s jedne strane, zemlje da se otvore za privatne investicije, a s druge i same privatne investitore da ozbiljno ulažu u njih".
"Balansiranje za Srbiju ostaje ključ za uspeh, dok se opasnosti i problemi mogu izbeći i odgovornim i kredibilnim odnosom nadležnih prema pojedinačnim investitorima, što nam je falilo posle 2000-te", ocenili su autori MAT-a.
