Srpska vlast već gotovo deset godina formira, rasformira, pa ponovo formira razna tela, agencije i odbore za borbu protiv korupcije. Od 1. januara počela je da radi Agencija za borbu protiv korupcije, čiji rad se gromoglasno najavljivao.
Ovo telo ima nešto strože sankcije nego njegov prethodnik - Odbor za odlučivanje o sukobu interesa - ali nema ovlašćenja da udari po korupciji tamo gde se ona zaista događala i gde se još uvek događa.
U ponoć u Srbiji ističe rok da 30 000 funkcionera preda takozvane imovinske kartice. U prethodom periodu, kad je ove prijave sakupljao Odbor za odlučivanje o sukobu interesa, osim upozorenja i moralnih apela nije bilo oštrijih mera ukoliko bi funkcioneri prekršili zakon.
Zorana Marković, predsednica Agencije, kaže za RSE da su sada sankcije mnogo oštrije.
“Mi imamo mogućnost inicijative za razrešenje, prekršajne kazne, krivične kazne i tako dalje,” kaže Marković.
Zakonom je predviđena kazna od deset do pedeset hiljada dinara za kašnjenje, ali i šest meseci do pet godina zatvora za neprijavljivanje imovine i davanje lažnih podataka.
Zorana Marković: Mi imamo mogućnost inicijative za razrešenje, prekršajne kazne, krivične kazne i tako dalje
Takođe, osuđenom funkcioneru prestaje radni odnos, odnosno javna funkcija i zabranjuje mu se sticanje javne funkcije deset godina po pravosnažnosti presude.
NEPOVREDIVOST PRAVA
Koje podatke o imovini funkcionera će građani moći da vide na na sajtu Agencije? – pitali smo njenu direktoruku Zoranu Marković.
“Navode se podaci o imovini bez onih oznaka koje ugrožavaju njegovu bezbednost.”
RFE: Navode li se podaci o njegovoj i pokretnoj i nepokretnoj imovini?
Marković: Ono što ćete moći da vidite jeste: ime i prezime, funkcija koju obavlja, kolika mu je plata na toj funkciji, da li ima i kolika je površina stana ili kuće, da li je taj stan ili kuća u zemlji ili inostranstvu, bez ikakve adrese i bez lokacije, da li ima auto i koje je marke i da li ima ili nema štednju.
RSE: Dakle, bez podataka o iznosu štednje?
Marković: Bez iznosa, naravno.
Zašto građani Srbije neće moći da vide i koliki su iznosi pokretne imovine, odnosno, štednih depozita, političara s obzirom na to da oni – političari - nemaju pravo na istu vrstu privatnosti koji imaju obični građani? Zorana Marković tvrdi da funkcioner treba da bude zaštićen linijom nepovredivosti prava na privatnost i privatnu i porodičnu bezbednost.
“Njegovo pravo jeste uže od prava običnog građanina, ali on to pravo ima,” kaže Marković.
Agencija ima nadležnosti da proverava podatke iz izveštaja kao i po prijavama građana. One moraju biti potpisane jer se neće postupati po anonimnim i nedovoljno relevantno obrazloženim prijavama.
Mnogi se pitaju zašto građani Srbije iz svojih džepova plaćaju još jednu agenciju koja samo proizvodi duplicitet. Naime, podatke o imovini političara već imaju poreski organi – i to mnogo preciznije podatke nego Agencija. Imaju, ali kad su u pitanju velike ribe, izgleda da ne ispituju poreklo njihovih pokretnih i nepokretnih bogatstava. A ako se ovim ne bave ni poreski organi ni tužilaštvo, čemu onda uopšte agencija koja ni izdaleka nema njihova ovlašćenja?
ŠTA JE SA RAZLIKOM?
Njen član, univerzitetski profesor Zoran Stojiljković, za Radio Slobodna Evropa kaže:
“Naravno da niko, pa ni Agencija, ne može da uradi nešto sama, ali ona se naslanja na posebna odeljenja i tužilaštva i policije, na poresku policiju koja treba da obavi deo svog posla, na poverenika za informacije od javnog značaja, na zaštitnika građana i, kada se radi o budžetu i javnim izvorima prihoda, uključivši i javna preduzeća, na državnu revizorsku instituciju. Iluzija je da neko sam može sve da uradi.”
Zoran Stojiljković: Naravno da niko, pa ni Agencija, ne može da uradi nešto sama, ali ona se naslanja na posebna odeljenja i tužilaštva i policije, na poresku policiju koja treba da obavi deo svog posla, na poverenika za informacije od javnog značaja, na zaštitnika građana. Foto: Vesna Anđić
Formiranje Agencije za borbu protiv korupcije još je jedno bacanje i prašine u oči građanima i njihovog novca, ocenjuje Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, pošto to telo neće ulaziti u to kako su funkcioneri stekli svoju imovinu i gde su je sakrivali.
“Čemu imovinske karte ako Agencija nema - a nema - nikakve mogućnosti da kontroliše poreklo novca, iznošenje novca iz države itd?! Ovo će samo dovesti do toga da će oni koji to žele dobiti mogućnost da legalizuju svoje stečeno bogatstvo. i drugo, kako proveriti šta ima, recimo, Dinkić, šta ima Cvetković ili bilo ko drugi, ako se ne provere konsultantske kuće ili povezana lica preko kojih oni rade projekte?! E, to se uopšte ne unosi u imovinsku kartu nego se unose imovinski podaci bračnog ili vanbračnog druga ili dece. Pa, niko nije lud da pare koje je uzeo kroz državu prenese na svoju ženu. Ali, ako Agencija ovo sve ne može da kontroliše – a ne može – ako ne može da se proveri šta je Dinkić radio sa CITADELOM oko FIAT-a, onda je tu priča završena, makar što se tiče FIAT-a”, kaže Barać.
Upitana šta se htelo ovom agencijom, Baraćeva kaže:
“Pošto su prošle sve ove godine, da ovi ministri koji inače ne bi mogli poput Tomice Milosavljevića i ostalih da ovde u međuvremenu kupe stanove i kuće – dakle, da to stanje sad “fotografišu” i da ga faktički legalizuju. Tomicu Milosavljevića je valjda svako morao da pita: kad si postao ministar nisi imao, a sad imaš dve kuće na placu na Dedinju. U međuvremenu si bio samo ministar zdravstva. Odakle ti to? Kaže: prodao sam kuću u Paraćinu. – Dobro, ona je koštala 50000 ili 100000 evra. Ovo košta milion ili ne znam koliko. Šta je sa razlikom?”
Sagovornica Radija Slobodna Evropa uverena je da će agencija poslužiti kao još jedan smokvin list jer je istinska priča o o borbi protiv korupcije i primeni zakona jedna i jedina: “Dobar, efikasan i nezavisan rad državnih institucija. Ako su one dirigovane, a jesu, voljom političkih stranaka ili nekih koalicija ili nekih tajnih saveza koji nama izmiču, onda je primena zakona vrlo selektivna.
Ovo telo ima nešto strože sankcije nego njegov prethodnik - Odbor za odlučivanje o sukobu interesa - ali nema ovlašćenja da udari po korupciji tamo gde se ona zaista događala i gde se još uvek događa.
U ponoć u Srbiji ističe rok da 30 000 funkcionera preda takozvane imovinske kartice. U prethodom periodu, kad je ove prijave sakupljao Odbor za odlučivanje o sukobu interesa, osim upozorenja i moralnih apela nije bilo oštrijih mera ukoliko bi funkcioneri prekršili zakon.
Zorana Marković, predsednica Agencije, kaže za RSE da su sada sankcije mnogo oštrije.
“Mi imamo mogućnost inicijative za razrešenje, prekršajne kazne, krivične kazne i tako dalje,” kaže Marković.
Zakonom je predviđena kazna od deset do pedeset hiljada dinara za kašnjenje, ali i šest meseci do pet godina zatvora za neprijavljivanje imovine i davanje lažnih podataka.
Takođe, osuđenom funkcioneru prestaje radni odnos, odnosno javna funkcija i zabranjuje mu se sticanje javne funkcije deset godina po pravosnažnosti presude.
NEPOVREDIVOST PRAVA
Koje podatke o imovini funkcionera će građani moći da vide na na sajtu Agencije? – pitali smo njenu direktoruku Zoranu Marković.
“Navode se podaci o imovini bez onih oznaka koje ugrožavaju njegovu bezbednost.”
RFE: Navode li se podaci o njegovoj i pokretnoj i nepokretnoj imovini?
Marković: Ono što ćete moći da vidite jeste: ime i prezime, funkcija koju obavlja, kolika mu je plata na toj funkciji, da li ima i kolika je površina stana ili kuće, da li je taj stan ili kuća u zemlji ili inostranstvu, bez ikakve adrese i bez lokacije, da li ima auto i koje je marke i da li ima ili nema štednju.
RSE: Dakle, bez podataka o iznosu štednje?
Marković: Bez iznosa, naravno.
Zašto građani Srbije neće moći da vide i koliki su iznosi pokretne imovine, odnosno, štednih depozita, političara s obzirom na to da oni – političari - nemaju pravo na istu vrstu privatnosti koji imaju obični građani? Zorana Marković tvrdi da funkcioner treba da bude zaštićen linijom nepovredivosti prava na privatnost i privatnu i porodičnu bezbednost.
“Njegovo pravo jeste uže od prava običnog građanina, ali on to pravo ima,” kaže Marković.
Agencija ima nadležnosti da proverava podatke iz izveštaja kao i po prijavama građana. One moraju biti potpisane jer se neće postupati po anonimnim i nedovoljno relevantno obrazloženim prijavama.
Mnogi se pitaju zašto građani Srbije iz svojih džepova plaćaju još jednu agenciju koja samo proizvodi duplicitet. Naime, podatke o imovini političara već imaju poreski organi – i to mnogo preciznije podatke nego Agencija. Imaju, ali kad su u pitanju velike ribe, izgleda da ne ispituju poreklo njihovih pokretnih i nepokretnih bogatstava. A ako se ovim ne bave ni poreski organi ni tužilaštvo, čemu onda uopšte agencija koja ni izdaleka nema njihova ovlašćenja?
ŠTA JE SA RAZLIKOM?
Njen član, univerzitetski profesor Zoran Stojiljković, za Radio Slobodna Evropa kaže:
“Naravno da niko, pa ni Agencija, ne može da uradi nešto sama, ali ona se naslanja na posebna odeljenja i tužilaštva i policije, na poresku policiju koja treba da obavi deo svog posla, na poverenika za informacije od javnog značaja, na zaštitnika građana i, kada se radi o budžetu i javnim izvorima prihoda, uključivši i javna preduzeća, na državnu revizorsku instituciju. Iluzija je da neko sam može sve da uradi.”
Formiranje Agencije za borbu protiv korupcije još je jedno bacanje i prašine u oči građanima i njihovog novca, ocenjuje Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, pošto to telo neće ulaziti u to kako su funkcioneri stekli svoju imovinu i gde su je sakrivali.
“Čemu imovinske karte ako Agencija nema - a nema - nikakve mogućnosti da kontroliše poreklo novca, iznošenje novca iz države itd?! Ovo će samo dovesti do toga da će oni koji to žele dobiti mogućnost da legalizuju svoje stečeno bogatstvo. i drugo, kako proveriti šta ima, recimo, Dinkić, šta ima Cvetković ili bilo ko drugi, ako se ne provere konsultantske kuće ili povezana lica preko kojih oni rade projekte?! E, to se uopšte ne unosi u imovinsku kartu nego se unose imovinski podaci bračnog ili vanbračnog druga ili dece. Pa, niko nije lud da pare koje je uzeo kroz državu prenese na svoju ženu. Ali, ako Agencija ovo sve ne može da kontroliše – a ne može – ako ne može da se proveri šta je Dinkić radio sa CITADELOM oko FIAT-a, onda je tu priča završena, makar što se tiče FIAT-a”, kaže Barać.
Upitana šta se htelo ovom agencijom, Baraćeva kaže:
“Pošto su prošle sve ove godine, da ovi ministri koji inače ne bi mogli poput Tomice Milosavljevića i ostalih da ovde u međuvremenu kupe stanove i kuće – dakle, da to stanje sad “fotografišu” i da ga faktički legalizuju. Tomicu Milosavljevića je valjda svako morao da pita: kad si postao ministar nisi imao, a sad imaš dve kuće na placu na Dedinju. U međuvremenu si bio samo ministar zdravstva. Odakle ti to? Kaže: prodao sam kuću u Paraćinu. – Dobro, ona je koštala 50000 ili 100000 evra. Ovo košta milion ili ne znam koliko. Šta je sa razlikom?”
Sagovornica Radija Slobodna Evropa uverena je da će agencija poslužiti kao još jedan smokvin list jer je istinska priča o o borbi protiv korupcije i primeni zakona jedna i jedina: “Dobar, efikasan i nezavisan rad državnih institucija. Ako su one dirigovane, a jesu, voljom političkih stranaka ili nekih koalicija ili nekih tajnih saveza koji nama izmiču, onda je primena zakona vrlo selektivna.
