Segedin, južna Mađarska, stotine i stotine aktivista civilnog sektora sa Balkana pohodili su ovaj univerzitetski grad minulih nekoliko godina. Segedin je za njih kapija Evrope i uvijek je kroz nju lijepo i veselo proći. Janoš Bajuš, koordinator segedinskog Centra za bezbijednosnu politiku, kaže da bez obzira što polaznike škola, kurseva, seminara i radionica koje on organizuje više interesuje zabava i odmor, dosta se znanja nakupi i ipak odnese na Balkan.
On kaže da je program „Iz Evrope u Evropu“ projekat napravljen radi unapređenja demokratizacije istočne i jugoistočne Evrope. «Cilj projekta je približavanja zemalja regiona evropskim stadardima. Rezultati su prije svega međusobna upoznavanja i prikazivanje iskustva Republike Mađarske i pružanje pomoći stručnjacima u regionu», kaže Bajuš.
Milana Sitarskog iz beogradske „Otvorene škole“, znaju kao starog endžijevca. On smatra da se treba truditi da neke kriterijume standarde i vrijednosti koji su u ostatku Evrope već postali stvarnost presadimo u naša društva.
„Nadam se da se kod ljudi koji me nazivaju starom endžiovcem to zasniva na činjenici da sam u nevladinom sektoru od ’94. godine. Iz svoje dvadesete godine kada ljudi najviše putuju imao sam tu nesreću da provedem u vreme izolacije i svakakvih sukoba i blokada i gledam da to propušteno iskustvo nadoknadim i čini mi se da mi dobro ide“, kaže Sitarski.
Tatjana Lazarević iz Mitrovice sa Kosova uz svoju nevladinu organizaciju „Jelena Anžujska“ sa brojnih skupova nosi najradije dobru volju i pozitivne primjere. «Najradije bih iz Segedina u Srbiju prenela Pik salamu», kaže Lazarevićeva.
Pikova salama je svakako segedinski prehrambeni brend prepoznatljiv u Evropi, a na segedinskom seminaru je po melodijama na svom mobilnom telefonu, koje su povremeno remetila predavanja, bio prepoznatljiv Dragan Novaković iz romske nevladine organizacije „Sloga“ «Šta da radim. Pa, mobilni telefon je izmislila Evropa. Nismo mi u Srbiji to izmislili», uvjeren je Novaković.
Kada vide međarski put u Evropu, prije svega u smislu promjene svijesti ljudi i kada to uporede sa njihovom Makedonijom i sjete se vremena od dvadesetak godina Cvetanka Grozdanovska i Dragan Anđelković iz Skoplja mogle bi plakati. Od ljute mađarske hrane za razliku od ostalih stanovnika Balkana ne polaze im suze na oči. «I mi u Makedoniji imamo ljutu hranu, samo je naša za razliku od Madjarske pomalo i kisela», kaže Grozdanovska.
Dragan Andjelković je «skuvao» i poseban recept. «Prvo neka svi sa Balkana udju u Evropu, a posle ćemo mi Makedonci, da se ne bi nešto zeznuli», kaže.
Na radionicama i seminarima koje organizuje Evropa i koje pohađaju ljudi sa Balkana nauči se, ali to nije glavno, slažu se i Milica Mudrinski iz vojvođanskog lovačkog društva „Fazan“ i Damir Bulić iz crnogorskog „Almanah“-a. Različito je i interesovanje njihovih nevladinih organizacija ima zajednički imenitelj:
„Da dođeš ovde da odmoriš malo živce, manje trzavica i svaga i to je to“, objašnjava Mudrinska.
„Upoznavanje interesantnih ljudi, praćenje interesantnog programa na seminaru je ono što bih odavde najradije prenijeli u Podgoricu i prije svega svijest nove evropske države“, kaže Bulić.
Malo je zbog toga razočarana Milica Mudrinska, ona je bila sigurna da bi Bulić iz Segedina u Podgoricu najradije prenio upravo nju.
