"Razumeo bih ja da ljudi ostave negde gde ne sme da se ostavlja, ali nose sve. Mnogo ne obraćaju pažnju gde je parkirano. Što ne odnesu neko skuplje auto. Ispred mene je bio pežo, iza mene audi, a moj jugo je bio u sredini. Njega su odneli, a ona dva su ostavili. Zašto njih nisu odneli?"
Ovo je samo jedan od mnogih vozača koji su svoj automobil morali da potraže na placu Parking-servisa, javnog preduzeća koje se svakako može svrstati u red najnepopularnijih firmi. Zašto je tako i šta sve nosi rizik ovog posla pokušali smo da saznamo na licu mesta – u beogradskom Parking-servisu gde pauci dnevno dovoze više od stotinu automobila:
"To je sigurno jedna od težih profesija. Radimo sa građanima koji upravljaju motornim vozilima. Vozila zatečena u prekršaju pogrešnog parkiranja se uklanjaju s tog mesta. Za to je potrebna poprilična količina novca za naše uslove. Pretpostavljam da je to njima najveći problem, a s druge strane i nama."
Da se radi o visokorizičnoj profesiji možda najbolje govori činjenica da su svi naši sagovornici, od rukovodilaca do vozača, želeli da ostanu anonimni. Ako uzmemo u obzir šta sve doživljavaju od nervoznih vozača, onda je to sasvim razumljivo:
"Naši radnici doživljavaju stresne situacije. Radnike koji rade na toj dizalici gađaju jogurtima, jajima, kamenicama sa raznoraznih objekata, sa nekog petog-šestog sprata."
"Mene su nokautirali zato što nisam hteo da priznam neko oštećenje koje nije nastalo transportom dizalice, a stranka je insistirala da to oštećenje napišem. Bukvalno su me nokautirali i nikom ništa."
Radnici Parking-servisa kažu da građani bez razloga imaju pogrešnu predstavu o njima:
"Često se nama obraćaju kao nekome ko je odradio ceo posao, da smo mi odgovorni za to što je njima vozilo preneto i od nas zahtevaju najviše objašnjenja. To je potpuno pogrešno. Policajci i komunalci su ti koji daju te naloge. Mi smo tu da odradimo posao što brže i efikasnije."
Na licu mesta bili smo u prilici da vidimo pauka u akciji:
Kakav je on prekršaj napravio?
"Rezervisano mesto za Vladu. Komunalni inspektor napisao rešenje i izdao nam nalog."
I koliko sada čoveku treba para da podigne ovaj auto?
"Mislim oko 7.500 dinara. To najbolje znaju ovi na blagajni."
Nije jednostavno ni radnicima na blagajni:
"Ima ljudi koji idu do tih granica da kunu, psuju, vređaju… Ima popriličan broj ekscentričnih ljudi. Zanimljivo, obično pravi problem onaj koji ima novca, koji vozi skup auto. Retko se dešava da čovek koji nema pravi veliki problem. On obično od nas traži savet šta da uradi."
Specifičnost posla i svi problemi s kojima je suočen Parking-servis teško je jednostavno sagledati. Tim pre što je u direktnoj vezi sa podnebljem i našim mentalitetom:
"Mene ste jedinog odneli zato što vozim juga. Mene zato što vozim džipa. Onog zato što je iz Novog Sada ili, ne znam, iz Niša i tako dalje. Svako misli da je to upereno baš protiv njega."
Ovo je samo jedan od mnogih vozača koji su svoj automobil morali da potraže na placu Parking-servisa, javnog preduzeća koje se svakako može svrstati u red najnepopularnijih firmi. Zašto je tako i šta sve nosi rizik ovog posla pokušali smo da saznamo na licu mesta – u beogradskom Parking-servisu gde pauci dnevno dovoze više od stotinu automobila:
"To je sigurno jedna od težih profesija. Radimo sa građanima koji upravljaju motornim vozilima. Vozila zatečena u prekršaju pogrešnog parkiranja se uklanjaju s tog mesta. Za to je potrebna poprilična količina novca za naše uslove. Pretpostavljam da je to njima najveći problem, a s druge strane i nama."
Da se radi o visokorizičnoj profesiji možda najbolje govori činjenica da su svi naši sagovornici, od rukovodilaca do vozača, želeli da ostanu anonimni. Ako uzmemo u obzir šta sve doživljavaju od nervoznih vozača, onda je to sasvim razumljivo:
"Naši radnici doživljavaju stresne situacije. Radnike koji rade na toj dizalici gađaju jogurtima, jajima, kamenicama sa raznoraznih objekata, sa nekog petog-šestog sprata."
"Mene su nokautirali zato što nisam hteo da priznam neko oštećenje koje nije nastalo transportom dizalice, a stranka je insistirala da to oštećenje napišem. Bukvalno su me nokautirali i nikom ništa."
Radnici Parking-servisa kažu da građani bez razloga imaju pogrešnu predstavu o njima:
"Često se nama obraćaju kao nekome ko je odradio ceo posao, da smo mi odgovorni za to što je njima vozilo preneto i od nas zahtevaju najviše objašnjenja. To je potpuno pogrešno. Policajci i komunalci su ti koji daju te naloge. Mi smo tu da odradimo posao što brže i efikasnije."
Na licu mesta bili smo u prilici da vidimo pauka u akciji:
Kakav je on prekršaj napravio?
"Rezervisano mesto za Vladu. Komunalni inspektor napisao rešenje i izdao nam nalog."
I koliko sada čoveku treba para da podigne ovaj auto?
"Mislim oko 7.500 dinara. To najbolje znaju ovi na blagajni."
Nije jednostavno ni radnicima na blagajni:
"Ima ljudi koji idu do tih granica da kunu, psuju, vređaju… Ima popriličan broj ekscentričnih ljudi. Zanimljivo, obično pravi problem onaj koji ima novca, koji vozi skup auto. Retko se dešava da čovek koji nema pravi veliki problem. On obično od nas traži savet šta da uradi."
Specifičnost posla i svi problemi s kojima je suočen Parking-servis teško je jednostavno sagledati. Tim pre što je u direktnoj vezi sa podnebljem i našim mentalitetom:
"Mene ste jedinog odneli zato što vozim juga. Mene zato što vozim džipa. Onog zato što je iz Novog Sada ili, ne znam, iz Niša i tako dalje. Svako misli da je to upereno baš protiv njega."
