Šef Poslaničke grupe 6+ Džezair Murati kaže kako neki od domaćih medija ne prate u dovoljnoj meri aktivnosti manjinskih zajednica:
«Još uvek imamo konkrentih primedbi na neke od medija, pisanih i elektronskih, sada se ograničavam na neke koji nedovoljnu pažnju pružaju predstavnicima manjina, ne samo u Skupštini već i na lokalnom nivou, pa još niže, gde konkretno živi stanovništvo.»
Mediji manjina su, prema njegovim rečima delili sudbinu manjina i procesa kroz koje su one prolazile posle sukoba na Kosovu:
«Ja bih ovde rekao da mediji na bošnjačkom i turskom jeziku otprilike idu jednom uzlaznom putanjom, suočeni sa svim onim sa čime su suočeni i mediji i na albanskom jeziku.»
Istovremeno, Radio-televizija Kosova, kao javni servis, u svojoj uređivačkoj politici je orijentisan tako da manjine dobijaju onoliko programa koliko učestvuju u ukupnom broju stanovništva Kosova.
Član Predsedništva Skupštine Kosova i predsednik Turske demokratske partije Mahir Jaggjillar ističe da pisani i elektronski mediji na albanskom jeziku ne daju dovoljno prostora manjinskim zajednicama koje žive na Kosovu, posebno onima koje su, kako je rekao, integrisane u kosovsko društvo:
«Mislimo da nemamo potreban prostor, ne samo na jezicima manjina, već ponekad i na albanskom jeziku i nismo prisutni ni u emisijama na albanskom jeziku.»
RTK kao javni servis emituje programe na jezicima svih manjina na Kosovu. Generalni direktor RTK Agim Zatriqi ističe da oni ne posmatraju njihovu gledanost na osnovu etničkog kriterijuma, već je za njih osnov građanin Kosova nezavisno od nacionalne, verske i jezičke pripadnosti:
«Programi etničkih zajednica na Kosovu će deliti sudbinu RTK. Koliko će se razvijati RTK kao nezavisni i održivi javni servis, toliko će se razvijati i programi etničkih zajendica. Za onoliko koliko će RTK nastaviti svoj put ka stalnom podizanju profesionalnog nivoa, toliko će se to događati sa programima na jezicima etničkih zajednica.»
Istovremeno, za bolji razvoj lokalnih medija na jezicima nacionalnih zajednica, na osnovu Zakona o RTK, predviđa se da se od 1. januara sledeće godine odvaja 5 odsto od ukupnog iznosa pretplate za javni RTV servis, kaze Zatriqi:
«Građani Kosova koji redovno plaćaju električnu energiju i sa tim i RTV pretplatu od sledeće godine će delimično finansirati i razvoj i rad nekih lokalnih manjinskih medija na Kosovu.»
O interesovanju medija da prate aktivnosti i stanje u manjinskim zajednicama dovoljno govori i činjenica da su današnju konferenciju pratili samo novinari RTK.
«Još uvek imamo konkrentih primedbi na neke od medija, pisanih i elektronskih, sada se ograničavam na neke koji nedovoljnu pažnju pružaju predstavnicima manjina, ne samo u Skupštini već i na lokalnom nivou, pa još niže, gde konkretno živi stanovništvo.»
Mediji manjina su, prema njegovim rečima delili sudbinu manjina i procesa kroz koje su one prolazile posle sukoba na Kosovu:
«Ja bih ovde rekao da mediji na bošnjačkom i turskom jeziku otprilike idu jednom uzlaznom putanjom, suočeni sa svim onim sa čime su suočeni i mediji i na albanskom jeziku.»
Istovremeno, Radio-televizija Kosova, kao javni servis, u svojoj uređivačkoj politici je orijentisan tako da manjine dobijaju onoliko programa koliko učestvuju u ukupnom broju stanovništva Kosova.
Član Predsedništva Skupštine Kosova i predsednik Turske demokratske partije Mahir Jaggjillar ističe da pisani i elektronski mediji na albanskom jeziku ne daju dovoljno prostora manjinskim zajednicama koje žive na Kosovu, posebno onima koje su, kako je rekao, integrisane u kosovsko društvo:
«Mislimo da nemamo potreban prostor, ne samo na jezicima manjina, već ponekad i na albanskom jeziku i nismo prisutni ni u emisijama na albanskom jeziku.»
RTK kao javni servis emituje programe na jezicima svih manjina na Kosovu. Generalni direktor RTK Agim Zatriqi ističe da oni ne posmatraju njihovu gledanost na osnovu etničkog kriterijuma, već je za njih osnov građanin Kosova nezavisno od nacionalne, verske i jezičke pripadnosti:
«Programi etničkih zajednica na Kosovu će deliti sudbinu RTK. Koliko će se razvijati RTK kao nezavisni i održivi javni servis, toliko će se razvijati i programi etničkih zajendica. Za onoliko koliko će RTK nastaviti svoj put ka stalnom podizanju profesionalnog nivoa, toliko će se to događati sa programima na jezicima etničkih zajednica.»
Istovremeno, za bolji razvoj lokalnih medija na jezicima nacionalnih zajednica, na osnovu Zakona o RTK, predviđa se da se od 1. januara sledeće godine odvaja 5 odsto od ukupnog iznosa pretplate za javni RTV servis, kaze Zatriqi:
«Građani Kosova koji redovno plaćaju električnu energiju i sa tim i RTV pretplatu od sledeće godine će delimično finansirati i razvoj i rad nekih lokalnih manjinskih medija na Kosovu.»
O interesovanju medija da prate aktivnosti i stanje u manjinskim zajednicama dovoljno govori i činjenica da su današnju konferenciju pratili samo novinari RTK.
