Zoran PRERADOVIC, Anamari REPIC
Pored SOS telefona za žene koje trpe ovu vrstu nasilja u Beogradu, nedavno je otvoren i SOS telefon u Pančevu. Projekat za zaštitu prava žena na poslu trebalo bi uskoro u organizaciji UGS Nezavisnost, saradnji sa britanskim sindikatom Unison i italijanskom organizacijom „Prodjeto Svilupo“ da se, pored Beograda i Pančeva, realizuje i u Vranju, Novom Pazaru, Somboru i Kragujevcu. Ipak, prema rečima stručnjaka, najveći problem je u samom društvu koje ženu tretira kao domaćicu, a ne ravnopravnog člana koji doprinosi budžetu.Vesna Bajić, koordinator SOS telefona za žene žrtve diskriminacije na radnom mestu, koji u Beogradu funkcioniše već sedam godina, kaže da oko 150 žena godišnje pozove da iznese svoj problem, ali i da se svega 15 odsto odlučuje da zatraži pravnu pomoć. Ona takođe naglašava da se diskriminacija žena na poslu događa kako u privatnim tako i državnim kompanijama i iznosi sa kojim problemima se žene najčešće susreću na radnom mestu:
„Najčešće nam se sada javljaju zbog usmenih otkaza – otkaza bez ikakve najave, bez ikakve zakonske podloge. Naprosto direktori i neposredni rukovodioci zabrane ženama da dođu na radno mesto. Ono što je najtužnije u celoj priči je to što žene to obično prihvataju kao takvo. Postoji problem porodiljskih odsustava. U jednoj državnoj ustanovi je našoj klijentici bukvalno rečeno da može da se vrati na posao kada bude rešila svoj ,problem‘. Znači da trudnoća u ovom trenutku u društvu predstavlja problem. Dolazi do premeštanja na niža radna mesta. Mogu da navedem vrlo karakteristične slučajeve. Recimo premeštanje pravnice u jednom preduzeću na radno mesto čistačice.“
Poseban problem, prema rečima Vesne Bajić, predstavlja seksualno uznemiravanje na radnom mestu jer se radi o vrlo specifičnom obliku diskriminacije žena:
„Vrlo je karakteristično da nas žene zovu da nam se izjadaju, da nam iznesu svoj problem, a u nula posto slučajeva do sad su bile spremne da zatraže zaštitu svojih prava sudskim putem. Znači da je to u ovom društvu još uvek tabu tema. Iako danas postoji zakonska regulativa, znači Zakon o radu sankcioniše diskriminaciju po bilo kom osnovu i seksualno ucenjivanje kao takvo.“
Svojevremeno, ovdašnju javnost uzburkao je slučaj u kome je poslanica u Skupštini Srbije Ljiljana Nestorović, svog tadašnjeg partijskog šefa i potpredsednika Vlade Srbije Vuka Obradovića tužila za seksualno uznemiravanje. Odgovor na pitanje da li je ovaj, javnosti najpoznatiji slučaj seksualnog uznemiravanja dobio sudski epilog, potražili smo upravo od Ljiljane Nestorović:
„Ja sam donekle uspela da zadovoljim ono što je donekle i bila svrha tog suđenja. Sud je osobu koju sam ja tužila, dakle Vuka Obradovića, proglasio krivim. Ali apsolutno neadekvatno je kažnjen. Kažnjen je sa 10.000 dinara odštete i da plati sudske troškove.“
Sporost i neefikasnost pravosuđa, neosetljivost društva na diskriminaciju žena i činjenica da još uvek ove teme predstavljaju tabu, čine da žene retko traže pravnu pomoć, smatra Ljiljana Nestorović:
„To je dvostruko žrtvovanje. Na tom suđenju sam ja morala taj slučaj jedno pet-šest puta da prepričam. E sad zamislite na primer osobu koja je silovana.“
Na posletku čujmo da li Beograđani smatraju da su žene diskriminisane na svojim radnim mestima:
„Traže se mlade, lepe, što ne znači da i starije žene, odnosno žene preko 45 godina nemaju taj smisao za komunikaciju. Mislim da imaju.“
„Čujem da se otpuštaju zbog ostajanja u drugom stanju. Mislim da plata za isti posao nije ista.“
Jeste li imali prilike da u firmi u kojoj radite vidite tako nešto?
„Jesam, ali ne bih imenovala.“
„Ja lično u to ne verujem. Ako je isti posao i ista kvalifikacija, pretpostavljam da je plata ista.“
„Mislim da ne postoji. Žene imaju i porodiljsko, muškarci nemaju, tako da možda zbog toga izbegavaju da ih zapošljavaju.“
„Žena nikada nije jednaka sa muškarcem. Ako rade isti posao, ona uvek mora biti vrednija od njega da bi bila egal s njim.“
* * * * *
Diskriminacija nad ženama na Kosovu je najviše zastupljena na radnim mestima i prilikom traženja posla. Centar za studijska istraživanja pitanja polova ističe da diskriminacija počinje objavljivanjem konkursa, pošto se unapred traži da žena kandidatkinja ima određeno godište. Žene kažu da je najveći problem zapošljavanje na osnovu poznanstva.
Kosovske žene se suočavaju sa različitim vrstama diskriminacije, kada traže posao a zatim i na radnom mestu, bilo u javnim institucijama ili privatnim organizacijama. Mergime Kumnova, stara 45 godina iz Mitrovice, radila je kao pravnik u Opštinskom sudu koji se nalazi na severu grada. Posle rata ona u Prištini konstantno traži posao, ali bez uspeha:
“Traže se mlađe žene. Moje godište im ne odgovara iako imam iskustva u radu. Konkurisala sam u svim odsecima koji se tiču moje profesije. Često sam ulazila u uži izbor sve do intervjua, ali je uvek neko drugi bio zaposlen.”
Nadire Bajrami je radila kao učiteljica u Osnovnoj školi u Prištini. Ona kaže da je tokom 20 godina rada bila svedok brojnih slučajeva diskriminacije na radnom mestu:
“Žene primaju tamo gde ima poznanstva. Ukoliko nemaš nekog onda se ne možeš zaposliti.”
Organizacije koje se bave pitanjem zaštite prava žena ocenjuju da je žena diskriminisana u političkom, ekonomskom i socijalnom aspektu. Arjeta Redžaj, rukovodilac Centra za istraživanje pitanja polova, kaže da diskriminacija počinje objavljivanjem konkursa:
“Kada raspišu konkurs, institucije određuju godište potencijalnih kandidatkinja, a zatim traže da se mogu kretati i izvan radnog vremena.”
Postajući svesne da se mogu zaposliti samo ako imaju porodične veze te činjenice da su muškarci najčešće na vodećim pozicijama, mnogo žena gubi hrabrost da konkuriše za neko radno mesto. Arjeta Redžaj ocenjuje da ovakvim stavom žena samu sebe diskriminiše:
“Niko neće da dođe da mi pokloni radno mesto. Žene treba da pokrenu inicijativu i stvore zajedničku alijansu. One treba da svojim incijativama dođu do posla.”
Sindikalna ženska mreža Kosova sprovela je istraživanje koje je pokazalo da je kako u javnim tako i privatnim institucijama prisutna diskriminacija. Stoga je ova mreža započela jednogodišnju kampanju sprečavanja diskriminacije nad ženama na radnom mestu.
