Poruka Romana Prodija je jasna i itekako ima veze sa statusom Kosova, kaže funkcioner Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope Goran Svilanović. Ipak, on ne želi da se eksplicitno izjasni da li podrška Beograda jasnom i održivom statusu Kosova znači i prihvatanje nezavisnosti sadašnje pokrajine:
„Vi očekujete od mene da ja idem dalje nego što je otišao Prodi. Zašto bih ja to radio? Da budem otvoren, zašto bih ja dogovorio ono što on nije dogovorio? A poruka je jasna, pa neka je čita svako ko želi da je čita. Ono što se očekuje od Srbije je isto što se očekuje od Moskve – takozvano konstruktivno neslaganje. A to je nešto o čemu će se pregovarati, prvo sa Moskvom pa onda sa Beogradom. Ali dok ne bude takvog nekog dogovora s Moskvom o konstruktivnom neslaganju, teško da će biti moguće očekivati tako nešto od Beograda.“
Da je izuzetno važno jasno definisanje podrške Beograda statusu Kosova u inicijativi italijanskog premijera, smatra predsednica Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sanda Rašković Ivić. Da li ono podrazumeva nezavisnost ili suštinsku autonomiju, za koju se zalaže Beograd?
„Za nas je naše rešenje održivo rešenje zato što ono uspostavlja mir u regionu, stabilnost u regionu, ali i stabilnost u Evropi kao jednom širem regionu; pa čak onda idemo dalje – i prema azijskim i drugim zemljama gdje takođe, nalaženjem rešenja u okviru poštovanja međunarodnog prava, govorimo o održivom rešenju. Ja verujem da Italija, kao naš sused i kao zemlja koja je nama sklona, ipak je smatramo i prijateljskom zemljom, razume naše razloge i naše ponude kao ponude koje su jasne i koje su održive.“
Da Prodijevu inicijativu treba pozdraviti smatra i član srpskog pregovaračkog tima Goran Bogdanović, koji ističe da je prvorazredni spoljnopolitički cilj Srbije ulazak u Evropsku uniju. On kaže da je pozicija Beograda upravo na tragu jasnog i održivog rešenja za Kosovo:
„Mislim da naš predlog upravo nudi ono što su evropske vrednosti, što su pravila pre svega Evropske unije, a samim tim i međunarodne zajednice. Ne mislim da je Prodi mislio da potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji treba Srbija da se odrekne Kosova, da Srbija treba da prihvati rešenje koje se kosi s njenim nacionalnim interesima ili koje će odgovarati samo jednoj strani, to jest u ovom slučaju albanskoj. Ako to ide u tom pravcu, tako nešto nije prihvatljivo i mi smo često isticali da mi nismo spremni da trgujemo sa Kosovom. Mi smo apsolutno spremni na konstruktivnost, mi smo apsolutno spremni da će budući status Kosova i Metohije biti pre svega kompromis, da će obe strane biti zadovoljne, da će obe strane to prihvatiti kao rešenje i da neće biti nikakvih problema posle toga.“
Sve u svemu, Prodijeva inicijativa je dobra, kaže Goran Svilanović, koji ipak smatra da ona neće imati većinsku podršku unutar Evropske unije:
„Verovatno će se sačekati izbori i onda će se posle izbora možda obnoviti inicijativa. Ja sam vrlo za i voleo bih da se to dogodi pre izbora. Ima mnogo drugih stepenica na kojima to može da se zaustavi. Pregovori mogu ponovo da budu odloženi, mogu da budu završeni, može da bude potpisano bez ratifikacije… Tako da ima mnogo tih koraka koji su pred nama, a koji mogu da budu iskorišćeni da se ponovo proveri da li Beograd sarađuje ili ne.“
„Vi očekujete od mene da ja idem dalje nego što je otišao Prodi. Zašto bih ja to radio? Da budem otvoren, zašto bih ja dogovorio ono što on nije dogovorio? A poruka je jasna, pa neka je čita svako ko želi da je čita. Ono što se očekuje od Srbije je isto što se očekuje od Moskve – takozvano konstruktivno neslaganje. A to je nešto o čemu će se pregovarati, prvo sa Moskvom pa onda sa Beogradom. Ali dok ne bude takvog nekog dogovora s Moskvom o konstruktivnom neslaganju, teško da će biti moguće očekivati tako nešto od Beograda.“
Da je izuzetno važno jasno definisanje podrške Beograda statusu Kosova u inicijativi italijanskog premijera, smatra predsednica Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sanda Rašković Ivić. Da li ono podrazumeva nezavisnost ili suštinsku autonomiju, za koju se zalaže Beograd?
„Za nas je naše rešenje održivo rešenje zato što ono uspostavlja mir u regionu, stabilnost u regionu, ali i stabilnost u Evropi kao jednom širem regionu; pa čak onda idemo dalje – i prema azijskim i drugim zemljama gdje takođe, nalaženjem rešenja u okviru poštovanja međunarodnog prava, govorimo o održivom rešenju. Ja verujem da Italija, kao naš sused i kao zemlja koja je nama sklona, ipak je smatramo i prijateljskom zemljom, razume naše razloge i naše ponude kao ponude koje su jasne i koje su održive.“
Da Prodijevu inicijativu treba pozdraviti smatra i član srpskog pregovaračkog tima Goran Bogdanović, koji ističe da je prvorazredni spoljnopolitički cilj Srbije ulazak u Evropsku uniju. On kaže da je pozicija Beograda upravo na tragu jasnog i održivog rešenja za Kosovo:
„Mislim da naš predlog upravo nudi ono što su evropske vrednosti, što su pravila pre svega Evropske unije, a samim tim i međunarodne zajednice. Ne mislim da je Prodi mislio da potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji treba Srbija da se odrekne Kosova, da Srbija treba da prihvati rešenje koje se kosi s njenim nacionalnim interesima ili koje će odgovarati samo jednoj strani, to jest u ovom slučaju albanskoj. Ako to ide u tom pravcu, tako nešto nije prihvatljivo i mi smo često isticali da mi nismo spremni da trgujemo sa Kosovom. Mi smo apsolutno spremni na konstruktivnost, mi smo apsolutno spremni da će budući status Kosova i Metohije biti pre svega kompromis, da će obe strane biti zadovoljne, da će obe strane to prihvatiti kao rešenje i da neće biti nikakvih problema posle toga.“
Sve u svemu, Prodijeva inicijativa je dobra, kaže Goran Svilanović, koji ipak smatra da ona neće imati većinsku podršku unutar Evropske unije:
„Verovatno će se sačekati izbori i onda će se posle izbora možda obnoviti inicijativa. Ja sam vrlo za i voleo bih da se to dogodi pre izbora. Ima mnogo drugih stepenica na kojima to može da se zaustavi. Pregovori mogu ponovo da budu odloženi, mogu da budu završeni, može da bude potpisano bez ratifikacije… Tako da ima mnogo tih koraka koji su pred nama, a koji mogu da budu iskorišćeni da se ponovo proveri da li Beograd sarađuje ili ne.“
