KNAUS: To nije iznenađenje. Evropska unija želi da ima na raspolaganju mehanizme kojima može uticati na prilike u Srbiji u narednih nekoliko meseci ne samo zbog izbora, očekujući da na njima pobede proevropske snage, već i drugih pitanja, pre svega rešavanja statusa Kosova. Zato sve više političara u Evropi uviđa da bi bilo nedosledno da se Srbiji samo ispostavljaju zahtevi a da joj se, istovremeno, ne nudi konkretna evropska perspektiva. U tom kontekstu treba posmatrati nedavni poziv NATO-a Srbiji da uđe u Partnerstvo za mir kao i najavu nastavka pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju.
RSE: Međutim, Evropska unija je proletos prekinula pregovore sa Srbijom o ovom sporazumu i nekoliko meseci je istrajavala na stavu da će biti obnovljeni tek nakon izručenja Ratka Mladića Haškom tribunalu. Sa približavanjem izbora u Srbiji, Brisel je donekle omekšao stav, pa se stiče utisak kao da strahuje da bi na vlast mogli da dođu radikali, što bi imalo ozbiljne posledice ne samo po samu Srbiju već i region u celini.
KNAUS: Ne bih rekao da je to pokazatelj strahovanja u Evropskoj uniji, već njene konzistentne politike. U Briselu se nadaju da će nakon izbora biti formirana vlada koja bi još odlučnije sprovodila reforme nego sadašnja. Od takve vlade bi se očekivalo da izruči optuženog Ratka Mladića. Veoma bih se iznenadio ako bi Evropska unija potpisala sa Srbijom Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju bez otklanjanja ove prepreke. Istovremeno, ukoliko na izborima većinu dobiju demokratske snage, u najmanju ruku se može očekivati nastavak pregovora Beograda i Brisela u cilju daljeg jačanja demokratskih procesa.
RSE: Dakle, Vi možete pretpostaviti da će pregovori Evropske unije i Srbije o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju biti nastavljeni i bez izručenja Ratka Mladića, ali da ovaj dokument neće biti potpisan sve dok pomenuti uslov ne bude ispunjen?
KNAUS: U pitanju je kredibilitet Evropske unije, a u ovom slučaju to znači da mora insistirati da Srbija ispuni obavezu pune saradnje sa Haškim tribunalom. Dakle, članice Unije neće zaboraviti na taj uslov. Istovremeno, postavlja se pitanje u kojoj meri Brisel treba da zamrzne odnose sa Beogradom, naročito ako na izborima demokratske stranke osvoje većinu. Ukoliko pak pobede ekstremne snage, Evropska unija će zadržati rezervu i tako će otići u nepovrat još nekoliko dragocenih godina za reforme.
RSE: Ako zamislimo tri scenarija. Prvi, da stranka evropski orijentisanog predsednika Tadića dobije većinu. Drugi, da koalicija koju predvodi premijer Koštunica, takođe demokratska, ali sa dosta hibridnih primesa, zadrži poziciju, i treća, da na vlast dođu radikali. Da li će stav Evropske unije o nastavku pregovora sa Srbiom zavsiti od ishoda izbora, imajući u vidu konkretne opcije koje sam pomenuo?
KNAUS: Svakako da će naklonost Brisela prema evropskim integracijama Srbije biti najveća u slučaju pobede prve opcije. Treba, međutim, biti fer i reći da i sadašnja vlada Vojislava Koštunice zaslužuje da joj se pruži poverenje i pomoć, tako da se nastave pregovori, ali da pre potpisivanja Sporazuma Mladić bude u Hagu. Kada je reč o trećoj opciji, da radikali dođu na vlast, imajući u vidu njihovu reputaciju, uključujući i najnovije stavove, kao što je testament Vojislava Šešelja, da se Srpska radikalna stranka nikada ne odrekne koncepta Velike Srbije, može se očekivati oštra reakcija Brisela. Teško da bi iko u Uniji bio spreman da suštinski sarađuje sa radikalskim vlastima u Beogradu, naročito ako bi zadržali dosadašnju retoriku.
RSE: Prvi nagoveštaj da međunarodna zajednica nastoji da pomogne demokratskim snagama u Srbiji na pomenutim izborima, bila je zapravo odluka Martija Ahtisarija da odloži objavljivanja predloga rešenja za finalni status Kosova nakon izbora. Strahuje se, naime, da bi u slučaju eventualne nezavisnosti Kosova, što se najčešće pominje kao solucija, to bi tokom predizborne kampanje išlo na ruku nacionalistima u Srbiji.
KNAUS: Da, međutim ne treba pogrešno interpretirati taj signal, odnosno pridavati mu preveliki značaj. Naime, Ahtisari je najavio da će predlog rešenja za Kosovo objaviti odmah nakon izbora i u tome ima podršku Brisela. Neke članice Evropske unije svakako smatraju da bi obelodanivanje plana za Kosovo tokom predizborne kampanje u Srbiji išlo u prilog nacionalistima. Ja nisam u to siguran. Smatram da su građani Srbije apsolutno svesni kakvo će biti rešenje za Kosovo, tako da nema suštinske razlike da li će biti objavljeno pre ili posle izbora. Naravno, da je bolje da se tokom predizborne kampanje političari i birači fokusiraju pre svega na unutrašnjopolitička pitanja, međunarodnu izolaciju zemlje koja još nije okončana, zatim ekonomski razvoj, a ne da se bave nečim na šta ne mogu u osnovi da utiču, mislim na Kosovo.
RSE: Mnogi su, kao što smo konstatovali na početku, bili iznenađeni zbog odluke NATO-a da pozove Srbiju u Partnerstvo za mir bez izručenja Ratka Mladića, uključujući Karlu Del Ponte. Postoji bojazan da premijer Koštunica, koji u prošlosti nije bio previše voljan da sarađuje sa Hagom, može ovaj potez protumačiti kao mogućnost da odugovlači ispunjenje uslova saradnje sa Međunarodnim sudom.
KNAUS: Veoma je važno imati u vidu kontekst. Članice Partnerstva za mir su i zemlje poput Turkmenije, Uzbekistana i još nekoliko u kojima se drastično krše ljudska prava. Imajući to u vidu, bilo bi kontraproduktivno da Srbija ostane izvan ove asocijacije, jer će članstvom u njoj biti podstaknute reforme armije i ostalih bezbednosnih struktura. Veoma je važno da se konačno demontira aparat iz Miloševićevog vremena. Naravno, izručenje Ratka Mladića ostaje uslov i bez njegovog ispunjenja Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju svakako neće biti potpisan. Vojislav Koštunica i ostali političari u Srbiji ne treba da imaju bilo kakvu iluziju da mogu izbeći tu obavezu.
RSE: Ponekad se stiče utisak da Evropska unija nema konzistentnu strategiju prema Srbiji. Proletos su prekinuti pregovori zbog slučaja Mladić, da bi uoči izbora ona bila pozvana u Partnerstvo za mir i najavljuje se mogućnost nastavka pregovora o evropskim integracijama. Tako je i Slobodan Milošević tokom 90-tih godina bio doživljavan u međunarodnoj zajednici kao "balkanski kasapin", ali jedno vreme nakon Dejtonskog sporazuma i kao "faktor mira i stabilnosti u regionu".
KNAUS: Smatram da je politika Evropske unije o ključnim pitanjima i dalje konzistentna. Naravno, proces njenog usaglašavanja je ponekad spor, imajući u vidu 25 članica koje se ne slažu nužno o svakom pitanju. No, kao što sam rekao, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju neće biti zaključen bez izručenja Ratka Mladića. Kosovo će dobiti neku vrstu uslovne nezavisnosti i to rešenje biće ubrzo obelodanjeno, bez obzira da li će radikali doći na vlast ili ne. Ukoliko se to desi, to neće biti veliki problem za nju već za građane Srbije, koji će najviše snositi posledice svog izbora. Dakle, nema promene u strategiji. U taktičkom smislu, u Briselu razmatraju kako da pomognu stanovnicima Srbije, koji žele da evropeizacija postane ključni proces na domaćoj političkoj sceni. Evropska unija želi da pomogne tim snagama da budu uspešne na predstojećim izborima. Dakle, sada je na delu promena u taktici ali ne i u generalnoj strategiji.
RSE: Međutim, Evropska unija je proletos prekinula pregovore sa Srbijom o ovom sporazumu i nekoliko meseci je istrajavala na stavu da će biti obnovljeni tek nakon izručenja Ratka Mladića Haškom tribunalu. Sa približavanjem izbora u Srbiji, Brisel je donekle omekšao stav, pa se stiče utisak kao da strahuje da bi na vlast mogli da dođu radikali, što bi imalo ozbiljne posledice ne samo po samu Srbiju već i region u celini.
KNAUS: Ne bih rekao da je to pokazatelj strahovanja u Evropskoj uniji, već njene konzistentne politike. U Briselu se nadaju da će nakon izbora biti formirana vlada koja bi još odlučnije sprovodila reforme nego sadašnja. Od takve vlade bi se očekivalo da izruči optuženog Ratka Mladića. Veoma bih se iznenadio ako bi Evropska unija potpisala sa Srbijom Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju bez otklanjanja ove prepreke. Istovremeno, ukoliko na izborima većinu dobiju demokratske snage, u najmanju ruku se može očekivati nastavak pregovora Beograda i Brisela u cilju daljeg jačanja demokratskih procesa.
RSE: Dakle, Vi možete pretpostaviti da će pregovori Evropske unije i Srbije o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju biti nastavljeni i bez izručenja Ratka Mladića, ali da ovaj dokument neće biti potpisan sve dok pomenuti uslov ne bude ispunjen?
KNAUS: U pitanju je kredibilitet Evropske unije, a u ovom slučaju to znači da mora insistirati da Srbija ispuni obavezu pune saradnje sa Haškim tribunalom. Dakle, članice Unije neće zaboraviti na taj uslov. Istovremeno, postavlja se pitanje u kojoj meri Brisel treba da zamrzne odnose sa Beogradom, naročito ako na izborima demokratske stranke osvoje većinu. Ukoliko pak pobede ekstremne snage, Evropska unija će zadržati rezervu i tako će otići u nepovrat još nekoliko dragocenih godina za reforme.
RSE: Ako zamislimo tri scenarija. Prvi, da stranka evropski orijentisanog predsednika Tadića dobije većinu. Drugi, da koalicija koju predvodi premijer Koštunica, takođe demokratska, ali sa dosta hibridnih primesa, zadrži poziciju, i treća, da na vlast dođu radikali. Da li će stav Evropske unije o nastavku pregovora sa Srbiom zavsiti od ishoda izbora, imajući u vidu konkretne opcije koje sam pomenuo?
KNAUS: Svakako da će naklonost Brisela prema evropskim integracijama Srbije biti najveća u slučaju pobede prve opcije. Treba, međutim, biti fer i reći da i sadašnja vlada Vojislava Koštunice zaslužuje da joj se pruži poverenje i pomoć, tako da se nastave pregovori, ali da pre potpisivanja Sporazuma Mladić bude u Hagu. Kada je reč o trećoj opciji, da radikali dođu na vlast, imajući u vidu njihovu reputaciju, uključujući i najnovije stavove, kao što je testament Vojislava Šešelja, da se Srpska radikalna stranka nikada ne odrekne koncepta Velike Srbije, može se očekivati oštra reakcija Brisela. Teško da bi iko u Uniji bio spreman da suštinski sarađuje sa radikalskim vlastima u Beogradu, naročito ako bi zadržali dosadašnju retoriku.
RSE: Prvi nagoveštaj da međunarodna zajednica nastoji da pomogne demokratskim snagama u Srbiji na pomenutim izborima, bila je zapravo odluka Martija Ahtisarija da odloži objavljivanja predloga rešenja za finalni status Kosova nakon izbora. Strahuje se, naime, da bi u slučaju eventualne nezavisnosti Kosova, što se najčešće pominje kao solucija, to bi tokom predizborne kampanje išlo na ruku nacionalistima u Srbiji.
KNAUS: Da, međutim ne treba pogrešno interpretirati taj signal, odnosno pridavati mu preveliki značaj. Naime, Ahtisari je najavio da će predlog rešenja za Kosovo objaviti odmah nakon izbora i u tome ima podršku Brisela. Neke članice Evropske unije svakako smatraju da bi obelodanivanje plana za Kosovo tokom predizborne kampanje u Srbiji išlo u prilog nacionalistima. Ja nisam u to siguran. Smatram da su građani Srbije apsolutno svesni kakvo će biti rešenje za Kosovo, tako da nema suštinske razlike da li će biti objavljeno pre ili posle izbora. Naravno, da je bolje da se tokom predizborne kampanje političari i birači fokusiraju pre svega na unutrašnjopolitička pitanja, međunarodnu izolaciju zemlje koja još nije okončana, zatim ekonomski razvoj, a ne da se bave nečim na šta ne mogu u osnovi da utiču, mislim na Kosovo.
RSE: Mnogi su, kao što smo konstatovali na početku, bili iznenađeni zbog odluke NATO-a da pozove Srbiju u Partnerstvo za mir bez izručenja Ratka Mladića, uključujući Karlu Del Ponte. Postoji bojazan da premijer Koštunica, koji u prošlosti nije bio previše voljan da sarađuje sa Hagom, može ovaj potez protumačiti kao mogućnost da odugovlači ispunjenje uslova saradnje sa Međunarodnim sudom.
KNAUS: Veoma je važno imati u vidu kontekst. Članice Partnerstva za mir su i zemlje poput Turkmenije, Uzbekistana i još nekoliko u kojima se drastično krše ljudska prava. Imajući to u vidu, bilo bi kontraproduktivno da Srbija ostane izvan ove asocijacije, jer će članstvom u njoj biti podstaknute reforme armije i ostalih bezbednosnih struktura. Veoma je važno da se konačno demontira aparat iz Miloševićevog vremena. Naravno, izručenje Ratka Mladića ostaje uslov i bez njegovog ispunjenja Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju svakako neće biti potpisan. Vojislav Koštunica i ostali političari u Srbiji ne treba da imaju bilo kakvu iluziju da mogu izbeći tu obavezu.
RSE: Ponekad se stiče utisak da Evropska unija nema konzistentnu strategiju prema Srbiji. Proletos su prekinuti pregovori zbog slučaja Mladić, da bi uoči izbora ona bila pozvana u Partnerstvo za mir i najavljuje se mogućnost nastavka pregovora o evropskim integracijama. Tako je i Slobodan Milošević tokom 90-tih godina bio doživljavan u međunarodnoj zajednici kao "balkanski kasapin", ali jedno vreme nakon Dejtonskog sporazuma i kao "faktor mira i stabilnosti u regionu".
KNAUS: Smatram da je politika Evropske unije o ključnim pitanjima i dalje konzistentna. Naravno, proces njenog usaglašavanja je ponekad spor, imajući u vidu 25 članica koje se ne slažu nužno o svakom pitanju. No, kao što sam rekao, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju neće biti zaključen bez izručenja Ratka Mladića. Kosovo će dobiti neku vrstu uslovne nezavisnosti i to rešenje biće ubrzo obelodanjeno, bez obzira da li će radikali doći na vlast ili ne. Ukoliko se to desi, to neće biti veliki problem za nju već za građane Srbije, koji će najviše snositi posledice svog izbora. Dakle, nema promene u strategiji. U taktičkom smislu, u Briselu razmatraju kako da pomognu stanovnicima Srbije, koji žele da evropeizacija postane ključni proces na domaćoj političkoj sceni. Evropska unija želi da pomogne tim snagama da budu uspešne na predstojećim izborima. Dakle, sada je na delu promena u taktici ali ne i u generalnoj strategiji.
