Objašnjava vojni analitičar Dragan Marčetić:
«Za relativno kratko vreme Republika Srpska je ostala bez svih atributa državnosti, iako nije država - to je činjenica koja se mora uvažiti. Taj atribut državnosti je od izuzetnog značaja za nas i upravo oko toga se i lome koplja, zašto se Republika Srpska grčevito bori za policiju.»
Koliko je opstanak entitetske policije važan institucijama Republike Srpske svjedoče sve češći istupi premijera tog entiteta Milorada Dodika, koji je u svom ekspozeu ponovio da je spreman zatražiti raspisivanje referenduma o policiji Republike Srpske.
Policija je moneta za potkusurivanje vlastima, odnosno posljednji argument u priči koje je ingerencije entitet uspio sačuvati, tvrdi politički analitičar Ivan Šijaković. On objašnjava zbog čega je uticaj na policiju od presudnog značaja vlastima RS-a:
«Kada imaju kontakte i kontrolu nad policijom, onda tu može da se vrši neka vrsta pritiska dalje - i na sudstvo, odnosno pre svega na tužilaštvo, i na koga uhapsiti, koga ne uhapsiti, i imati tu svoju nekakvu lokalnu kontrolu nad moći. Tako da mislim da su tih nekoliko razloga ono što je sada njih opredelilo da tako čvrsto se drže tog principa: ne damo policiju.»
Korumpirani političari od vojske nemaju mnogo, ali od policije imaju, tvrdi vojni komentator sarajevskog Oslobođenja Antonio Prlenda. Podsjeća da je policiju s lošom organizacijom, opremom i lošim finansiranjem lako iskoristiti za podršku organizovanom kriminalu:
«Oragnizirani kriminal u BiH ne bi uspio da nema sprege političara i organiziranog kriminala. Vjerujem da tu treba tražiti razloge zašto političari u RS-u više žele zadržati da imaju svoju policiju nego vojsku, jer svojim dosadašnjim radom političari RS-a - na kraju-krajeva, nije velika razlika ni među političarima u Federaciji - nisu pokazali da je njihov rad prije svega u korist građana BiH i građana njihovog entiteta, nego oni rade prije svega za svoju privatnu korist, a za to im je potrebno da i dalje mogu kontrolirati policiju.»
Vojno-politički analitičar Gostimir Popović smatra da su političari Republike Srpske bili laki na potpisu kada je u pitanju reforma odbrane dijelom zbog sopstvenog opstanka u fotelji:
«Boreći se za svoje sopstvene pozicije dali su vrlo značajne segmente. U njih uključujemo i odbrambeni sistem. Dakle, to je jedan nekonzistentan i neozbiljan pristup pojedinih nosilaca političkih funkcija, koji se isto tako može provući kroz jednu aktivnost, a to su ustavne promene. Dakle, ljudi olako obećavaju, olako potpisuju svašta i onda posle, kad ih udare po glavi, zovu narod u pomoć.»
S obzirom da je reforma odbrane rezultirala pozivom Bosni i Hercegovini da pristupi programu NATO-a Partnerstvo za mir, situacija s policijom teško da će biti drugačija. Dragan Marčetić:
«Sve u svemu, stvar je čista. Ako onemogućimo reformu policije, nema potpisivanja sporazuma pridruživanja sa EU, a ako omogućimo, sporazum može da se potpiše.»
«Za relativno kratko vreme Republika Srpska je ostala bez svih atributa državnosti, iako nije država - to je činjenica koja se mora uvažiti. Taj atribut državnosti je od izuzetnog značaja za nas i upravo oko toga se i lome koplja, zašto se Republika Srpska grčevito bori za policiju.»
Koliko je opstanak entitetske policije važan institucijama Republike Srpske svjedoče sve češći istupi premijera tog entiteta Milorada Dodika, koji je u svom ekspozeu ponovio da je spreman zatražiti raspisivanje referenduma o policiji Republike Srpske.
Policija je moneta za potkusurivanje vlastima, odnosno posljednji argument u priči koje je ingerencije entitet uspio sačuvati, tvrdi politički analitičar Ivan Šijaković. On objašnjava zbog čega je uticaj na policiju od presudnog značaja vlastima RS-a:
«Kada imaju kontakte i kontrolu nad policijom, onda tu može da se vrši neka vrsta pritiska dalje - i na sudstvo, odnosno pre svega na tužilaštvo, i na koga uhapsiti, koga ne uhapsiti, i imati tu svoju nekakvu lokalnu kontrolu nad moći. Tako da mislim da su tih nekoliko razloga ono što je sada njih opredelilo da tako čvrsto se drže tog principa: ne damo policiju.»
Korumpirani političari od vojske nemaju mnogo, ali od policije imaju, tvrdi vojni komentator sarajevskog Oslobođenja Antonio Prlenda. Podsjeća da je policiju s lošom organizacijom, opremom i lošim finansiranjem lako iskoristiti za podršku organizovanom kriminalu:
«Oragnizirani kriminal u BiH ne bi uspio da nema sprege političara i organiziranog kriminala. Vjerujem da tu treba tražiti razloge zašto političari u RS-u više žele zadržati da imaju svoju policiju nego vojsku, jer svojim dosadašnjim radom političari RS-a - na kraju-krajeva, nije velika razlika ni među političarima u Federaciji - nisu pokazali da je njihov rad prije svega u korist građana BiH i građana njihovog entiteta, nego oni rade prije svega za svoju privatnu korist, a za to im je potrebno da i dalje mogu kontrolirati policiju.»
Vojno-politički analitičar Gostimir Popović smatra da su političari Republike Srpske bili laki na potpisu kada je u pitanju reforma odbrane dijelom zbog sopstvenog opstanka u fotelji:
«Boreći se za svoje sopstvene pozicije dali su vrlo značajne segmente. U njih uključujemo i odbrambeni sistem. Dakle, to je jedan nekonzistentan i neozbiljan pristup pojedinih nosilaca političkih funkcija, koji se isto tako može provući kroz jednu aktivnost, a to su ustavne promene. Dakle, ljudi olako obećavaju, olako potpisuju svašta i onda posle, kad ih udare po glavi, zovu narod u pomoć.»
S obzirom da je reforma odbrane rezultirala pozivom Bosni i Hercegovini da pristupi programu NATO-a Partnerstvo za mir, situacija s policijom teško da će biti drugačija. Dragan Marčetić:
«Sve u svemu, stvar je čista. Ako onemogućimo reformu policije, nema potpisivanja sporazuma pridruživanja sa EU, a ako omogućimo, sporazum može da se potpiše.»
