Lejla SARIC, Slobodan KOSTIC
Šešeljev advokat po službenoj dužnosti Dejvid Huper nije želio danas iskoristiti pravo da iznese uvodnu riječ:“Od juče nismo imali nikakav kontakt sa doktorom Šešeljem, tako da ja ustvari nisam u stanju da dodam bilo šta u vezi sa tim. S moje strane ne postoji namjera da vam se obratim nekom uvodnom riječi, već bih prije tražio da se sačuva mogućnost da gospodin Šešelj to uradi u nekom kasnijem trenutku, a svakako se nadam da će taj trenutak doći. Tako da neću ništa podnijeti kao uvodnu riječ u ime odbrane.”
Optužba je danas završila sa iznošenjem uvodne riječi, u kojoj je ukazano na to da je upravo iz centrale Srpske radikalne stranke u Srbiji komandovano paravojnim formacijama koje su činile ratne zločine u Hrvatskoj i BiH. Rat, ustvrdila je optužba, nije vođen samo oružjem, nego i riječima. Tako je Šešelj svjesno svojim mitinzima izazivao strah i mržnju kod Srba, te poticao na nasilje i zločine, a sve u cilju stvaranja Velike Srbije, navelo je Tužilaštvo, prikazavši kao dokaze nekoliko video snimaka sa Šešeljevih mitinga u Hrvatskoj iz aprila 1991. godine:
“Šešelj: Poručujemo novom ustaškoim poglavniku i novom ustaškom režimu u Hrvatskoj – pale su srpske glave u srpskoj krajini od ustaške ruke, pala je srpska glava i u srpskom Zapadnom Sremu i Slavoniji; osvetićemo srpsku krv.
Narod: Tako je!
Šešelj: Mogu Hrvati da stvaraju svoju novu državu, ali samo i isključivo zapadno od linije Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica.
Narod: Tako je!”
Osim što je uticao na zločine u BiH i Hrvatskoj, poticao je i zločine u Vojvodini, pozivajući na protjerivanje Hrvata iz ove srbijanske pokrajine, koja je glavno uporište Srpske radikalne stranke i u kojoj se u ratno vrijeme sklonilo oko 95.000 Srba izbjeglih iz Hrvatske.
U sudnici Haškog tribunala danas je nagoviješteno da će Tužilaštvo odustati od zahtjeva za liječnički pregled i utvrđivanje Šešeljevog psihičkog stanja, ali nije obrazloženo zbog čega. Suđenje se nastavlja 6. decembra, kada počinje izvođenje svjedoka, koje će trajati do 14. decembra.
* * * * *
Na početku suđenja Vojislavu Šešelju u ponedeljak, tužilaštvo je iznelo stav da je Šešelj bio lider partijske vojske koja je proganjala nesrbe iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije u cilju stvaranja „velike Srbije“. Tužilaštvo je ustvrdilo da će tokom procesa dokazati da Šešelj nije samo propagirao i podsticao progon, već da je stvorio partijsku vojsku koja je taj cilj sprovodila, tako da su šešeljevci počinili zločine u Vukovaru i Zvorniku. Sam optuženi je odbio da dođe u sudnicu, zbog čega je sudsko veće, kako objašnjava za naš program portparol tužilaštva Tribunala Anton Nikiforov, donelo odluku da mu se trajno oduzme pravo na samostalnu odbranu, uz postavljanje Dejvida Hupera za službenog branioca:
„To dozivanje prava na samostalnu odbranu je stalno, ako ne dođe do izmena okolnosti. Uzimajući u obzir sve okolnosti ovog predmeta od septembra ove godine, sudsko veće je zaključilo da ponašanje optuženog ne pomaže suđenju i da opstruira sudski proces. Zato je odlučilo da advokate koji su bili na stend-baju imenuje kao službene advokate.“
Lider Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislav Šešelj zatražio je preko svoje partije da se ponište sve predpretresne radnje na njegovom suđenju od kada je počeo štrajk glađu, i da se proces protiv njega nastavi pošto mu budu ispunjeni zahtevi. Ta stranka je poslala pismo holandskim ministarstvima pravde i zdravlja u kojima se navodi da Šešelj odbija bilo kakvu vrstu medicinske pomoći i veštačke ishrane u slučaju da zbog štrajka glađu izgubi svest. Funkcioner Srpske radikalne stranke Dragan Todorović:
„To je definitivno namera Sedinjenih Američkih Država da ubiju Vojislava Šešelja, jer im on kao svedok ne odgovara u sudnici jer znaju da će potpuno raskrinkati njihovu ulogu u svim događajima od 1990. godine vezanim za raspad bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ). A takozvani Tribunal, odnosno sudije i tužilaštvo, samo su instrumenti politike SAD-a i mene uopšte nije iznenadila njihova odluka.“
U skladu sa tim, Srpska radikalna stranka zakazala je za 2. decembar protestni skup ispred ambasade SAD-a u Beogradu. Sam štrajk glađu Vojislava Šešelja, u kome se pre svega traže normalni uslovi za vlastitu odbranu i dozvola za posete supruge, poklopio sa početkom preizborne kampanje u Srbiji. Mada u Srpskoj radikalnoj stranci poriču bilo kakvu vezu između ova dva događaja, politički analitičar Milan Nikolić smatra da je Šešeljev štrajk deo predizbornog marketinga radikala:
„Jedan cilj je uticaj na Haški sud, drugi cilj je pomoć njegovoj partiji koja je krenula u predizbornu kampanju i nema baš mnogo elemenata za uspešnu kampanju. U tom kontekstu antiamerikanizam ne odnosi bog zna šta, ali ne dopada mi se mogućnost da Radikalna stranka dođe ovde na vlast. Ona ne može ništa dobro da donese Srbiji.“
Sudsko veće Haškog tribunala oduzelo je Šešelju pravo da se brani sam, pošto je odbio da se pojavi na početku suđenja. Veće je za njegovog branioca ponovo nametnulo engleskog advokata Dejvida Hupera.
