Informaciju da Nebojša Čovic podržava ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića, a da je i Vojislav Šešelj upoznat sa planom da Đinđić bude ubijen čuo sam od Dušana Spasojevića, ispričao je Dejan Milenković Bagzi prilikom prvog javnog iskaza jednog od petorice svedoka saradnika. U izjavi za naš program nekadašnji potpredsednik Vlade Srbije Nebojša Čović demantovao je Milenkovićeve tvrdnje nazvavši ih najgnusnijim lažima:
„To govori da se Bagzi očigledno dugo pripremao, odnosno da su Bagzija dugo pripremali. Ja stojim na raspolaganju svim organima ove zemlje u smislu bilo kakvih razjašnjavanja nejasnoća i bilo čega. Prema tome, namam nameru da se bavim ljudima poput Bagzija i njemu sličnima, ali iz same izjave se vidi scenario, ko je znao, a ko je trebalo da bude ubijen.“
Još jedan od potpredsednika Vlade Srbije u vreme atentata na Đinđića Žarko Korać kaže za Radio Slobodna Evropa da je svedočenje Dejana Milenkovića korak dalje u otkrivanju činjenica koje sve učestvovao u zaveri da se ubije premijer Srbije. Bilo bi naivno verovati da nije postojao politički kontekst Đinđićevog ubistva, ističe Korać, a na pitanje da prokomentariše Milenkovićeve tvrdnje da je Nebojša Čović podržavao ubistvo premijera Srbije, ovako odgovara:
„Ja to ne bih komentarisao drugačije nego onako kako će tužilaštvo da komentariše, znači njegova je dužnost da reaguje, da proceni validnost tog iskaza. Pretpostavka je da on govori istinu. Bagzi je naveo samo ova dva imena, s tim da to nisu jedine političke ličnosti koje su sve to znale ili bile upetljane. Ali ostaje da se nađu dokazi i da progovore svedoci.“
Dejan Milenković Bagzi, koji je priznao da je učestvovao u ubistvu premijera Srbije, nije kredibilan svedok i Vojislav Šešelj nije umešan u ubistvo Đindića, kaže za naš program zamenik predsednika SRS-a Tomislav Nikolić:
„Ako obraćate pažnju na ono što govori čovek koji prizna da je učestvovao u atentatu na predsednika vlade, onda treba da razmislite koje su vaše moralne vrednosti. Zauzvrat za obećanje da će dobiti novi identitet i da će biti sklonjen, on je u stanju da optuži svakoga.“
Milenković je svedočeći pred Specijalnim sudom ispričao da je zemunski klan planirao ubistva nekadašnjeg ministra inostranih poslova Gorana Svilanovića, Čedomira Jovanovića i bivšeg šefa biroa za komunikacije Vlade Srbije Vladimira Bebe Popovića, kao i da je Šešelj od Spasojevića jednom zatražio da bude ubijen i bivši ministar prosvete Gašo Knežević.
Reagujući na navode Milenkovića Goran Svilanović za naš program kaže:
„Sve što mogu da kažem je da sam šokiran. Ne znam šta bih dugo rekao. Ne znam ni da li je tačno ili nije. Ne mogu da razmišljam o tome. Stvarno ste me zatekli.“
Bivši ministar pravde Vladan Batić ističe da iskaz svedoka saradnika mora biti u skladu sa nekim materijalnim dokazima da bi bio validan. Batić dodaje da je frapiran tvrdnjama da je i Nebojša Čović umešan u ubistvo premijera Đinđića:
„Zaista nemam komentar. Prosto ne mogu da verujem. Ali ništa ne smem da isključim.“
Milenković je još ispričao da je cilj Đinđićevog ubistva bio dovođenje nove vlasti sa kojom bi Spasojević i Ulemek manipulisali. Svedok saradnik je kazao da je Spasojević planirao da SRS i Šešelj posluže u te svrhe, ali i da se Nebojša Čović nije viđao sa vođom zemunskog klana, već je komunikaciju sa njim održavao Milorad Ulemek.
Govoreći o samom ubistvu premijera Milenković je ispričao da je od Spasojevića čuo da je Zvezdan Jovanović pucao na Đinđića dva puta. Milenković je takođe ispričao da 6. oktobra rano ujutro, nakon poziva svog kuma Dragoljuba Markovića, u njegovu kuću došao premijer Đinđić, da su bili prisutni Spasojević, Ulemek, Ljubiša Buha Čume, i dodao da Spasojević ni tada, a ni kasnije nikada nije razgovarao, ni kontaktirao sa premijerom i da je to činio samo Ulemek Legija.
Govoreći o kontaktima javnih ličnosti sa članovima zemunskog klana Milenković je ispričao da je Čedomir Jovanović dolazio u Spasojevićevu kuću u Šilerovoj ulici i da je bio u dobrim odnosima sa vođom zemunskog klana do 2001. godine i pobune JSO, kada se prekidaju svi
kontakti.
Svedok saradnik takođe je rekao da su se Ljubiša Buha Čume i Čedomir Jovanović upoznali nekoliko meseci pred 5. oktobar 2000. godine i da je on Jovanoviću odneo pištolj i hiljadu nemačkih maraka koji mu je poklonio Buha. „Čume je organizovao da se naplati 100.000 evra od Predraga Rankovića Peconija za Čedu jer mu je ovaj završio neki posao, rekao je Milenković. Advokat porodice Đinđić Rajko Danilović ističe da je Milenković potvrdio sve navode optužnice, a kontaktima Čedomira Jovanovića i Spasojevića kaže:
„Očigledno je pričao po zadatku, ali nema ničega što je bitno za optužnicu.“
Milenković je takođe kazao da je general Aco Tomić, u to vreme šef vojne bezbednosti, u dva navrata imao kontakte sa Spasojevićem i Ulemekom. Advokat prvooptuženog Milorad Ulemeka Legije Slobodan Milivojević kaže da će definitivni stav izneti kada Milenković okonča svoje svedočenje:
„On ima mnogo pitanja, ne samo predsednika veća, nego i članova veća, tužilaca, punomoćnika, branilaca i okrivljenih.“
Saslušanje Dejana Milenkovića Bagzija nastavlja se sutra.
„To govori da se Bagzi očigledno dugo pripremao, odnosno da su Bagzija dugo pripremali. Ja stojim na raspolaganju svim organima ove zemlje u smislu bilo kakvih razjašnjavanja nejasnoća i bilo čega. Prema tome, namam nameru da se bavim ljudima poput Bagzija i njemu sličnima, ali iz same izjave se vidi scenario, ko je znao, a ko je trebalo da bude ubijen.“
Još jedan od potpredsednika Vlade Srbije u vreme atentata na Đinđića Žarko Korać kaže za Radio Slobodna Evropa da je svedočenje Dejana Milenkovića korak dalje u otkrivanju činjenica koje sve učestvovao u zaveri da se ubije premijer Srbije. Bilo bi naivno verovati da nije postojao politički kontekst Đinđićevog ubistva, ističe Korać, a na pitanje da prokomentariše Milenkovićeve tvrdnje da je Nebojša Čović podržavao ubistvo premijera Srbije, ovako odgovara:
„Ja to ne bih komentarisao drugačije nego onako kako će tužilaštvo da komentariše, znači njegova je dužnost da reaguje, da proceni validnost tog iskaza. Pretpostavka je da on govori istinu. Bagzi je naveo samo ova dva imena, s tim da to nisu jedine političke ličnosti koje su sve to znale ili bile upetljane. Ali ostaje da se nađu dokazi i da progovore svedoci.“
Dejan Milenković Bagzi, koji je priznao da je učestvovao u ubistvu premijera Srbije, nije kredibilan svedok i Vojislav Šešelj nije umešan u ubistvo Đindića, kaže za naš program zamenik predsednika SRS-a Tomislav Nikolić:
„Ako obraćate pažnju na ono što govori čovek koji prizna da je učestvovao u atentatu na predsednika vlade, onda treba da razmislite koje su vaše moralne vrednosti. Zauzvrat za obećanje da će dobiti novi identitet i da će biti sklonjen, on je u stanju da optuži svakoga.“
Milenković je svedočeći pred Specijalnim sudom ispričao da je zemunski klan planirao ubistva nekadašnjeg ministra inostranih poslova Gorana Svilanovića, Čedomira Jovanovića i bivšeg šefa biroa za komunikacije Vlade Srbije Vladimira Bebe Popovića, kao i da je Šešelj od Spasojevića jednom zatražio da bude ubijen i bivši ministar prosvete Gašo Knežević.
Reagujući na navode Milenkovića Goran Svilanović za naš program kaže:
„Sve što mogu da kažem je da sam šokiran. Ne znam šta bih dugo rekao. Ne znam ni da li je tačno ili nije. Ne mogu da razmišljam o tome. Stvarno ste me zatekli.“
Bivši ministar pravde Vladan Batić ističe da iskaz svedoka saradnika mora biti u skladu sa nekim materijalnim dokazima da bi bio validan. Batić dodaje da je frapiran tvrdnjama da je i Nebojša Čović umešan u ubistvo premijera Đinđića:
„Zaista nemam komentar. Prosto ne mogu da verujem. Ali ništa ne smem da isključim.“
Milenković je još ispričao da je cilj Đinđićevog ubistva bio dovođenje nove vlasti sa kojom bi Spasojević i Ulemek manipulisali. Svedok saradnik je kazao da je Spasojević planirao da SRS i Šešelj posluže u te svrhe, ali i da se Nebojša Čović nije viđao sa vođom zemunskog klana, već je komunikaciju sa njim održavao Milorad Ulemek.
Govoreći o samom ubistvu premijera Milenković je ispričao da je od Spasojevića čuo da je Zvezdan Jovanović pucao na Đinđića dva puta. Milenković je takođe ispričao da 6. oktobra rano ujutro, nakon poziva svog kuma Dragoljuba Markovića, u njegovu kuću došao premijer Đinđić, da su bili prisutni Spasojević, Ulemek, Ljubiša Buha Čume, i dodao da Spasojević ni tada, a ni kasnije nikada nije razgovarao, ni kontaktirao sa premijerom i da je to činio samo Ulemek Legija.
Govoreći o kontaktima javnih ličnosti sa članovima zemunskog klana Milenković je ispričao da je Čedomir Jovanović dolazio u Spasojevićevu kuću u Šilerovoj ulici i da je bio u dobrim odnosima sa vođom zemunskog klana do 2001. godine i pobune JSO, kada se prekidaju svi
kontakti.
Svedok saradnik takođe je rekao da su se Ljubiša Buha Čume i Čedomir Jovanović upoznali nekoliko meseci pred 5. oktobar 2000. godine i da je on Jovanoviću odneo pištolj i hiljadu nemačkih maraka koji mu je poklonio Buha. „Čume je organizovao da se naplati 100.000 evra od Predraga Rankovića Peconija za Čedu jer mu je ovaj završio neki posao, rekao je Milenković. Advokat porodice Đinđić Rajko Danilović ističe da je Milenković potvrdio sve navode optužnice, a kontaktima Čedomira Jovanovića i Spasojevića kaže:
„Očigledno je pričao po zadatku, ali nema ničega što je bitno za optužnicu.“
Milenković je takođe kazao da je general Aco Tomić, u to vreme šef vojne bezbednosti, u dva navrata imao kontakte sa Spasojevićem i Ulemekom. Advokat prvooptuženog Milorad Ulemeka Legije Slobodan Milivojević kaže da će definitivni stav izneti kada Milenković okonča svoje svedočenje:
„On ima mnogo pitanja, ne samo predsednika veća, nego i članova veća, tužilaca, punomoćnika, branilaca i okrivljenih.“
Saslušanje Dejana Milenkovića Bagzija nastavlja se sutra.
